| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NAPAD
NA LIVNO Nalazimo se u gustoj borovoj šumici u blizini
rudnika uglja, nedaleko od Livna. Avgustovski dan —
sunčan i
topao. Raskomotili smo se —
poskidali
obuću i kapute, polegali na kamenjar posut borovim iglicama. Razgovaramo o
predstojećoj akciji. Rečeno nam je da pripremimo i očistimo oružje. Nagađamo
gde će se akcija izvesti. Zaključujemo da bi to, najverovatnije mogao biti
napad na Livno. Toj pretpostavci idu u prilog i naše želje, jer nam se
usladilo da upadamo u gradove posle Konjica. U prvi sumrak krećemo prema selu Dobrom. U selu kratak zastanak. Komandant, Raja Nedeljković, poziva komande četa na sastanak. U jednom šljivaru, pod svetlošću baterijske lampe, saopštio nam je da će te večeri u 10 časova 3. sandžačka i naša brigada sa bataljonom »Vojin Zirojević« napasti Livno. Naš bataljon napada samostan Goricu i fabriku cementa koji se nalaze na oko 800 metara istočno od grada. Samostan i fabriku cementa brane ustaše i domobrani. Levo od nas napada 2. crnogorski, a desno sa pravca Cincara 1. bataljon. Odlučeno je da 1. četa napadne fabriku cementa, 2. i 3. četa samostan, a Omladinska prostor između fabrike cementa i samostana. Pokret u 20 časova i 30 minuta. Posle sastanka odlazimo svaki u svoju četu. Saopštavam
borcima zadatak bataljona i čete i značaj ovog napada. Naređujemo da se sva
oprema (porcije, noževi, kašike, i drugo) dobro pritegne ili ostavi u komori,
da svojom lupom ili odsjajem ne bi otkrila kretanje kolone i sam napad. U pola devet je kolona napustila selo, da bi
kasnije, krivudavom stazom, izbila na glavni put Livno —
Šujica.
Pod vedrim zvezdanim nebom čuje se, bolje reći, osjeća se pritajeno
promicanje kolone i topot konjskih kopita. Približavamo se Livnu. Na kilometar
ispred grada bataljon se razvija u četne kolone. Prva i omladinska četa malom
uvalom skreću s puta desno, prema fabrici cementa, dok drugi deo bataljona ide
levo, ka malom brdašcu koje se ocrtava na horizontu i dominira nad samostanom.
Posle petnaest minuta se prvi rafali čuše kod 2. čete, koja je naišla na domobransku predstražu. Prva četa
se odvaja od nas i odlazi prema fabrici cementa, koju još ne vidimo, a mi
(Omladinska) produžavamo dolinom, bez vodiča. Na levom krilu otvara se puščana i mitraljeska
vatra. Po svetlećim mecima vidimo gde se nalaze oružja i naša i
neprijateljeva. Odmah zatim raketa ispaljena iz
fabrike cementa osvetli ćelu okolinu. Postaje nam jasno da se nalazima u
neposrednoj blizini samostana i fabrike. Posmatramo, ležeći, zgradu samostana,
okruženu velikim drvećem, i ogradu i zgrade fabrike cementa. Rafali iz
samostana nateraše nas da zauzmemo bolje zaklone. Deo čete nastavlja
nastupanje prema mostu, ali se uskoro otuda začuše rafali iz bunkera čija je
posada branila most. Počeo je opšti napad. Desno od nas, sa okomitih
stena s pravca Cincara, učestali su rafali mitraljeza i prasak bombi. To 1.
crnogorski
bataljon, čisteći kosu iznad Livna, otvara sebi prolaz ka gradu. Ispred nas, levo, 2.
crnogorski
i Kraljevački bataljon,. sudeći po vatri, dokopali su se prvih kuća u gradu. Kod naše 1.
čete vatra
se utišala; trebalo bi da to bude znak da se naši nečujno približavaju
objektu i spremaju za odlučujući juriš. Levo od nas 2. i 3. četa se približavaju i obilaze samostan. S jednim vodom krećemo i mi ka samostanu, jer je
neprijateljeva vatra prema našoj četi slaba. Oprezno smo se približili do
same zgrade. Osmatramo odakle neprijatelj gađa. Našu stranu niko ne kontroliše.
Sa zvonika mitraljez neprekidno tuče 2. četu. Obilazimo zgradu sa istočne strane, odakle
neprijatelj ne tuče. Pritajili smo se i osmatramo zgradu. Na prozorima džakovi
s cementom, a iz malih otvora — puškarnica sevaju plameni jezičci puščane i
mitraljeske vatre. Niko nas od posade ovog objekta ne primećuje, mada smo
dospeli neposredno ispod njihovih prozora — puškarnica. Otvorismo vatru i brzo ućutkasmo
neprijateljevu na prozorima. Međutim, posle kraćeg vremena zasu nas vatra kroz
podrumske otvore koje ranije nisu bili poseli. Pod zaštitom zida zgrade približavamo
se podrumskim prozorima i ubacujemo dve bombe. To je bilo dovoljno da se više
ni jedan metak otud ne ispali. I 2. četa je s juga prišla zgradi. Borci navaljuju na teška
hrastova vrata da bi ih otvorili, ali bez uspeha, jer su ne samo zaključana
nego i zabarikadirana. Odlučili smo se na smeo korak. Sa vodnikom 1.
voda, Božom
Hadživukovićem, i nekoliko omladinaca dovlačimo jedno oboreno i okresano šljivovo
stablo. Naslonivši ga kao merdevine ispod jednog prozora, popeo sam se uz njega
i jednom rukom svalio džakove cementa sa prozora, a zatim sam uskočio u
prostoriju koja je u tom trenutku bila prazna. Kroz otvorena vrata dopirao je iz
hodnika žagor domobrana. Osetio sam odmah da ih je uhvatila panika. Vraćam se
prozoru i pozivam Božu da se što pre popne. Uto čujem korake kako se približuju
sobi. Nisam dugo razmišljao —
s puškom i
pištoljem na gotovs (koje sam čak zaboravio da napunim, što svakako nije
usamljen slučaj kad su u pitanju ovakvi trenuci!) uskočio sam u hodnik i
viknuo koliko me grlo služi: — Predajte se. Dole oružje, inače ćemo vas sve pobiti. Grupa od oko dvadeset domobrana, koja je bila u
neposrednoj blizini, okrenu se prema meni i poče da polaže oružje na pod. Uto
i Boža ulete i odmah zgrabi jednu zbrojovku s gomile oružja pa s njom pojuri
na drugi kraj hodnika uzvikujući domobranima da polože oružje. Osetili smo se kao gospodari situacije: naređujemo
razoružanim domobranima da siđu dole i sklone barikade sa ulaznih vrata.
Nekoliko omladinaca koji su uskočili sa Božom Hadživukovićem prebira po
gomili pušaka i municije. Menjaju svoje stare puške za nove, mauzerke, i pune
džepove i rančeve municijom. Barikade na ulazu su već raščišćene, i 2.
i 3.
četa i deo
prateće ulaze u samostan na glavna vrata. Komandir 2. čete, Moma Stanojlović, puškomitraljezac Jagodić i još
nekoliko boraca trče na zvonik da vide šta je s mitraljezom koji nas je ćelu
noć tukao, a koji je umukao tek pred zoru, posle nekoliko rafala iz Jagodićevog
šarca. Nakon kraćeg vremena vraćaju se noseći teški mitraljez. Prva četa je, zahvaljujući inicijativi vodnika 1.
voda,
Dragana Simića, komandira čete, Milovana Ivkovića, i grupe boraca, pre zore
likvidirala posadu fabrike cementa. Ona se branila sa zidanih stražarnica —
osmatračnica
postavljenih na fabričkoj ogradi. Sa njih je bilo lako osmatrati i efikasno
kontrolisati vatru na celom okolnom terenu. Da bi izbegli gubitke u frontalnom
napadu, Dragan Simić je sa četiri bombaša, iskoristio neravan teren i žbunje
i privukao se tako da su bombama uništili jednu od stražarnica. Pri tome ih je
četa potpomagala pojačanim vatrenim dejstvom. Tako je stvorena breša u
sistemu fabričke odbrane, koju je četa iskoristila da likvidira i ostale
objekte u fabrici. Svanulo je. Borci se razmileli po mnogobrojnim
prostorijama samostana i pretresaju svaki kutak tražeći skrivene vojnike, oružje,
municiju i hranu. Zarobljene domobrane smo postrojili u dvorištu samostana.
Jedan od njih nam je ranije prišao i kazao da među njima ima ustaša u
domobranskim uniformama. U prvi mah se niko nije javljao, ali kada su osjetili
da su ih domobrani prokazali ili da će to učiniti, njih nekoliko se sami
izdvojiše. No njih je ipak malo bilo. Posadu objekata koje smo napadali sačinjavali
su uglavnom, domobrani. Utoliko je naš zadatak bio lakši. Zahvaljujući tome
i, pre svega, našem opreznom podilaženju i vestom manevrisanju vatrom i
pokretom, mi smo savladali ova dva objekta bez žrtava. Jovan PEJKOVIĆ KEZO
|