Broj 1, 20-VII-1941 g.

CIRKULAR PK-a KPJ — ZA SRBIJU

Okružnim, mesnim i rejonskim komitetima i mesnim komitetima SKOJ-a

Svima odgovornim partiskim rukovodiocima

Celokupnom članstvu Partije u Srbiji

Drugovi,

Mučki napad hitlerovske Nemačke na SSSR treba shvatiti kao^ napad ne samo na sovjetski narod, već na sve porobljene narode, na čitav kulturni svet, a naročito na radničku klasu i njenu avangardu. Razbesneli fašisti na čelu sa suludim Hitlerom, nalazeći se u samrtnom ropcu, izgubili su nerve samo za mesec dana boja sa Crvenom armijom. Oni više ne prezaju ni od najkrvavijih zverstava u nadi da će spasiti svoju tiransku vladavinu. Proigrali su sve, bacili su i poslednju kartu, i sada, u životinjskom strahu pred neprobojnom Crvenom armijom i snagama proletarijata, postali su najobičniji međunarodni banditi. Gorko prevareni u snagu i moral Crvene armije, oni iz dana u dan čine najočajnije korake. U istoriji sveta nije bilo primera takvih zverstava nad ljudima kao što su ova pod krvavom čizmom fašista.

Krvavi okupatori i njihove još krvavije slute na kukavički način izvode iz podruma „Glavnjače" na desetke najboljih sinova srpskog naroda na gubilište. Oni se obračunavaju u prvom redu sa komunistima: robijašima, špancima itd.

Zašto oni to čine? Svakako da to ne čine zbog sitnih i beznačajnih akcija iako baš njih uzimaju za povod streljanju. Nesumnjivo, drugovi, oni to čine zato što su shvatili opasnost koja im lebdi nad glavom, što su shvatili da im otkucavaju poslednji dani, što misle da će svoj gadni život produžiti istrebljenjem svojih političkih protivnika, i najzad, Što su konačno došli do uverenja da je sada momenat: ko će koga pre! A da li smo mi ozbiljno shvatili situaciju i zadatke koji stoje pred našom Partijom, koji stoje pred svahim komunistom, pred svakim radnikom, pred svakim poštenim čot vekom? Možemo, drugovi, smelo tvrditi da još ni do danas nisu sve naše partiske organizacije došle do toga shvatanja. Ima još organizacija, ima još komunista i maea poštenih ljudi oko nas sa ogromnim iluzijama o tome da neprijatelj ne bi sprovodio tersr i vršio streljanja kad bi bio „mir" i ,,red". Ima ih i danas koji kažu: nije još došao naš momenat. Da li se, drugovi, može danas gledati ovako na događaje, naše zadatke i našu ulogu u ovim događajima? Bez sumnje da ne može! Osnovni koren ovih shvatanja jeste kukavičluk i panika. A kukavičluk i panikerstvo, drugovi, nije niti može biti svojstvo člana Partije, niti i jednoga komuniste. Na ovakve pozipijepozicije zagovaranja „mira" i , reda" može doći samo onaj ko, još ne veruje u snagu Crvene armije, u snagu čitavog SSSR-a, pa sledstveno tome ne veruje ni u snage međunarodnot proletarijata, u svoje vlastite snage i u snage svih porobljenih naroda koji vapiju za svojom slobodom, u snagu saveza čitavog prsgresivnog čovečanstva u borbi sa fašizmom.

Krajnje je vreme da se nad ovim činjenicama zamisle sve naše organizacije i njihova rukovodstva, svaki komunista, svaki proleter i svaki pošteni rodoljub posebno.

Neizvođenje postavljenih zadataka, otsutnost krupnih akcija i događaja daje moralne snage neprijatelju za ggrimenjivanje najkrvavijeg terora nad čitavim narodom a napose nad našom Partijom. Hiljade pohapšenih širom Srbije, stotine streljanih, a bezbroj progonjenih i bačenih u nelegalnost, eto to je slika okupatorskog režima i njihovih uljeza. Jednom reči, teror je strahovit i više nepodnošljiv. I na teror, na zverstva mi „moramo odgovoriti masovnim akcijama, masovnim narodnim terorom." Ni jednot časa ne smemo čekati, svaki minut za nas i za čitav srpski narod je pitanje života, pitanje biti ili ne biti. Ko drukčije misli i ko nije1 spreman da sme stupiti u otvoren boj — neka čisti redove naše Partije što pre — to bolje. Kukavicama i strašljivcima nema, niti ikada može biti mesta u Komunističkoj partiji. Danas, više nego ikada dosada, Partiji su potrebni sdani, hrabri, smeli na svaki korak kadrovi. Boljševička partija i Sovjetski Savez dali su najbolje ljude na svetu, odgajivanje kadrova bilo je jedna od najvećih briga Partije. I danas se tek još više vidi da je neizmerna njihova ljubav prema svojoj herojskoj Partiji, prema svojoj domovini. Neka i nama budu primer sovjetski heroji, koji, na divljenje čitavog sveta, zadaju smrtne udarce fašistima. Oni ne čekaju.na suvišne komande, oni ne odlažu izvršenje zadataka dok ne dobiju i najdetaljnije direktive, već, gdegod stignu, oni gone prljave fašiste.

A šta smo mi u našoj zemlji učinili u tome pravcu? Ako zrelo razmislimo, drugovi, ako nam na srcu leži velika odgovornost pred našom Partijom, pred našim narodom i pred Sovjetskim Savezom, onda ćemo videti da je sve ono što smo dssada učinili ispod svake kritike. I zato nema više čekanja nijednog trenutka. Neodložno i sa punom predanošću moramo ući u borbu. Mi moramo učiniti sve da neprijatelja opsednemo, da se u našoj zemlji oseti kao u opsednutoj tvrđavi. Ne neprijatelj nas, već mi njega moramo, našim akcijama, demoralisati i baciti u paniku.

Tle po kome neprijatelj danas gazi trulo> je i on se mora pomsću bajoneta održavati, ali ne i održati. Bajonet ima dve oštrice. I onoga momenta kad ga mi čvršće dohvatimo i okrenemo u neprijatelja, on neće više imati ni vremena, ni volje za hajku protiv naroda, za teror i streljanja. Što češće i krupnije akcije budemo vodili, to će naše pozicije biti jače. Iz defanzive i očekivanja moramo preći na ofanzivu, takvu ofanzivu koju neće moći salomiti nikakva sila.

Stoga pred sve partiske organizacije postavljamo sledeće zadatke koji su za Partiju od sudbonosnog značaja:

— Neodložno otpočeti s akcijama, sve jačim i jačim akcijama, u duhu već datih direktiva. Akcije meraju biti dobro prLjremljene i izvedene. Svaka naša akcija mora imati za posledicu i materijalnu i moralnu štetu za neprijatelja.

— Do: maksimuma razviti samoinicijativu kod organi^zacija i sv;akoga pojedinca. Samo onaj koji i dan i noć bude razmišljao o zadacima koji danas stoje pred Partijom, samo onaj kome ovi zadaci pređu u krv i meso, izvršiće uspešno svoju dužnost i sigurno naneti neprijatelju udarce.

— Svakome, svakome čoveku određivati dnevne zadatke i kontrolisati njihovo izvršenje. U slučaju neuspeha ispitati uzroke, a iskustvo obrađivati i prenositi dalje.

— Zavesti čeličnu disciplinu u partiskim organizacijama i po cenu prepolovljenja članstva. Partiji nije potreban samo broj članstva, ali neaktivnog, već hrabri, odani i spremni na sve vojnici, koji neće uzmaći ni pred kakvim teškoćama. Svaki naš čovek mora se osećati mobilisanim vojnikom-ratnikom.

— Protiv kukavica i kolebljivaca svih boja povesti najodlučniju borbu u Partiji i van nje. Svaku antipartisku rabotu, svaki neprijateljski istup protiv Partije i njene linije ili njenih funkcionera, u bilo kojoj formi, treba na licu mesta osuditi i neprijatelja na licu mesta likvidirati zauvek.

— Smesta se obračunati sa sitničarenjem u radu naših organizacija. Naša Partija nalazi se u ratu i sav drugi rad mora biti podrećen tome. Treba izaći iz uskih i sektaških oblika rada. Razbiti ljušturu koja sputava naše organizacije u njihovom jačanju i širokom zahvatanju masa.

— U akcije uvlačiti široke mase radnika, seljaka i druge borbene vanpartiske ljude. Treba stvarati nacionalno-oslobodilački narodni pokret u borbi protiv ogavnih fašističkih tlačitelja i njihovih slutu — Ljotića i ostalih

— Svake nedelje slati PK-u pismene izveštaje o sprovedenim akcijama i njihovom uspehu. To je potrebno i zato da bi se obezbedilo prenošenje iskustava.

Drugovi i drugarice,

Kad budete razmišljali o ovome ogromnom poslu koji mi komunisti-članovi Partije moramo savladati, oživite u svome sećanju naše minule borbe. U tim borbama padali su životi naših najboljih drugova, ali to nas nije sprečavalo da i dalje vodimo još odlučnije borbe. Krvavi 14 decembar i 8 septembar dali su samo snage našoj Partiji i još veći potstrek za akcije. Naša Partija izrastala je i jačala se u vatri borbe, njeni članovi izlazili su iz svake borbe još prekaljeniji. Slavna imena Srzentića, Dimčeta, Lukovića, Bose Milićević i drugih ostala su u pamćenju čitavog srpskog naroda. Oni su nesebično dali svoje živote za stvar radnoga naroda, za stvar svoje Partije. Oni su svetao primer za to kakav treba da bude član naše Partije.

Pokrajinski komitet ne može preći preko izvesnih trešaka učinjenih u radu pojedinih organizacija i pojedinih članova. Isto tako smatra za potrebno da istakne i uspehe koji treba da posluže za primer svima drugim organizacijama... Drugovi iz okoline Obrenovca i Valjeva, proterivanjem žandarma iz sela i razoružavanjem žandarmeriskih stanica, prihvatanjem otvorene borbe s okupatorima. i njihovim slugama, pokazali su kako se treba boriti protiv neprijatelja. U Jagodini uništen je hangar i zapaljeno pet neprijateljskih aviona. Neprijatelj je otvorio vatru na jednoga partizana, ali to ovoga nije zbunilo. Braneći se dokopao je u svoje ruke mitraljez kojim je uništio. dvadeset Nemaca. Ali drugovi iz rejona broj 2 u B.[eogradu] neizvršenjem zadatka 19 ov. m-ca naneli su ogromnu sramotu našoj Partiji, zbog čega su zaslužili najoštriju partisku kaznu. Zbog toga PK je doneo odluku da raspusti RK rejona br. 2, jer nije bio na visini svojih zadataka. Do daljeg ovim rejonom rukovodi jedan član Mes. komiteta.

Ubuduće PK će još oštrije postupiti zbog sličnih grešaka. Ne samo da će uzimati na odgovornost partiske forume u celini, već i pojedine odgovorne rukovodioce.

Na poeao, drugovi! Na posao odmah!

S drugarskim pozdravom PK