| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ NAČELNIKA ŠTABA BOSANSKOKRAJIŠKOG ČETNIČKOG KORPUSA OD 11. FEBRUARA 1944. KOMANDANTU ZAPADNE BOSNE O RASPADU ČETNIKA U LICI POSLE KAPITULACIJE ITALIJE I SARADNJI ČETNIKA I NEMACA U DALMACIJI1 MIRIĆ R. RADOMIR kapetan 11 februara 1944 Položaj. Izjavu o napuštanju teritorije Like, dostavlja. KOMANDANTU ZAPADNE BOSNE — POLOŽAJ. — Prema naređenju komandanta dostavljam svoj izveštaj o napuštanju teritorije Ličke četničke oblasti u sledećem: Do dana kapitulacije Italije bio sam komandant podsektora u Josipdolu. 8. septembra u 23.15 čas. uputio sam se sa patrolom jačine 17 četnika za Plaški (mesto u kome sam bio komandant bataljona četničkog pre prvog povlačenja Italijana početkom aprila 1943 god.),2 radi stupanja u vezu i pregovora sa političkim komesarom Kordunaškog partizanskog odreda,3 a u duhu instrukcija koje sam dobio od mog komandanta p. pukovnika g. Bjelajca Slavka. Tako sam od tog dana sa 17 četnika bio u šumi (M. Kapela) sve do 15 septembra, kada su pristigli i ostali delovi sa našeg sektora Srpske Moravice — Josipdol, pod komandom majora g. Marovića Vasilija.4 Moral i disciplina kod četnika posle vrlo teške borbe sa partizanima u Znidavcu (o kojoj je izneo u svom izveštaj u major g. Marović)5, bio je jako poljuljan i na vrlo niskom stepenu, tako da su počeli bez ičijeg odobrenja ostavljati svoje jedinice i odlaziti svojim kućama. U ovome ih niko nije mogao sprečiti, jer su nas jako partizanske snage pratile u stopu Pored toga pojedine (domaće) starešine na položajima komandanata bataljona napuštali su nas bez pitanja komandanta i odlazili sa svojim jedinicama u rodna mesta. (Pr. Đuro Lončar, Nikica Kosanović i Mane Pešut). Jaka partizanska propaganda da smo mi oficiri jedini krivci i da bi nas trebalo streljati a da se njima četnicima neće ništa dogoditi ako se vrate svojim kućama, uticala je na izvesan broj nesvesnih četnika te su se predavali partizanima. Dok su drugi odlazili svojim kućama gde su se sakrivali ili po štalama ili u šumi u blizini svojih kuća. Kada je major g. Marović izdao naređenje da svaki od nas oficira ide u ono mesto odakle su četnici kojima je svaki pojedinac komandovao, radi prikupljanja četnika i pripreme za pokret na jug prema Obrovcu, ja sam otišao u Plaški—Plavča Draga. Dolaskom u okolinu pomenutih mesta preduzeo sam sve što je bilo u mojoj moći da četnike prikupim, dokazujući im da je neophodno potrebno da se sve naše snage prikupe i da prema naređenju krenemo prema Dinarskoj četničkoj oblasti (popu Đujiću), gde bi imali oslonac na jače četničke jedinice, a odakle bi produžili naš rad, dejstvujući u neprijateljskoj pozadini odašiljanjem petorki i jačih patrola u naš sektor. Međutim, u tome sam slabo uspeo. Za put se je odlučilo samo 17 četnika, dok ostali ne žele da napuste svoje kuće. Na »četnike je u dovoljnoj meri uticao stav pojedinih (domaćih) starešina koji su bili odlučili da ostanu tamo gde su. Partizani su i dalje bili odlučni u »lovljenju« četničkih delova u šumi, tako da u više mahova pretražuju sa svojim letećim bataljonima pojedine delove M. Kapele kao i ceo Pištenik. Narod Plaščanske doline, koji je 90% četnički ori-jentisan, na vreme nas izveštavao o ovim namerama partizana, tako da uspevamo skoro uvek da osujetimo svaki njihov pokušaj o napadu. Partizanski teror nad stanovništvom bio je veliki. Počeli su streljati svakog onog na koga je pala sumnja da ima vezu sa šumom t.j. sa nama, tako su partizani u Pla-škom 17 oktobra streljali6 4 žene i 2 muškarca zato što su nam donosili hranu (među njima i našeg glavnog održača veze i saradnika Spasu Pošmugu). Od toga dana narod je toliko za-plašen da nesme nigde iz svojih kuća, a partizani blokirali sva sela tako da se iz sela nije moglo ništa izneti. Zbog ovakve situacije uvidevši da mi je dalji opstanak u šumi nemoguć, sastajem se sa kapetanom Sergijem Živanovićem i Jovanom Mandićem da sa 21 četnikom (koliko se je odlučilo na put), krenemo prema Medku i Dinari, kako smo dobili instrukcije od našeg komandanta. Na mojoj teritoriji sam mogao ostati jedino sakriven u kakvoj štali ili podrumu, kao što su to uradili četnici koji su tamo ostali, jer su mi nudili više uglednih seljaka da me sakriju i da tako čekam pogodnije vreme za četnike. To nisam mogao učiniti smatrajući da kao oficir ne mogu dozvoliti da u ovim danima vrlo teškim po naš narod, ostanem neaktivan. Predhodno ostavivši instrukcije za dalji rad mom zastupniku Mani Pešutu (koji je ostao u Plavčoj Dragi sakriven u jednom podrumu), 22 oktobra sa pomenutim oficirima i 21 četnikom pošao sam prema Medku. To su razlozi zbog kojih sam napustio Ličku oblast ili koje se nisam odrekao već naprotiv, kada se zato ukaže potreba a po odobrenju Vrhovne komande da se ponova vratim u Liku i produžim svoj započeti rad, a za dobro našeg napaćenog naroda. Sa pomenutom grupom stigao sam 26 oktobra u s. Birovaču kod D. Lapca, gde smo naišli na grupu četnika Vojvode Đujića koji otvoreno sarađuju sa Nemcima,7 dobijajući od njih oružje, municiju, hranu odelo i drugo. Sa ovim se nisam mogao pomiriti kao i ostali oficiri, a pogotovu kada smo dobili izveštaj od našeg komandanta g. Marovića iz Knina, da se mi oficiri nikako ne pojavljujemo pred nemcima, jer da su njega sa kapetanom Jeftićem8 hteli da interniraju u Nemačku, jer su bili prijavljeni od strane Načelnika štaba Dinarske oblasti kap. Mijovića9 i da nikako ne dolazimo u Knin, već da ga sačekamo u D. Lapcu odakle ćemo zajednički krenuti vojvodi Drenoviću10, kao što smo i uradili. Danas se nalazim na položaju načelnika štaba Bosansko--Krajiškog-čet. korpusa Vojvode Drenovića. S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU! DRAŽA NAS VODI KA SLOBODI I VELIČINI! [grb] Kapetan, Rad. R. Mirić, Načelnik štaba Bos. Kraj. četn. korpusa komanda ZAPADNE BOSNE K. Str. pov. Broj 141 POLOŽAJ Priključiti aktu Str. pov. br. 141/44 Komandant, major, Slavoljub Vranježević
1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 205, reg. br. 16/2 (BH-V-9681). 2 U Plaškom su se nalazili delovi italijanske divizije »Re« pod komandom generala dr Bonisa Đovanija (Giovanni), komandanta pe-šadije iste divizije. Povlačenje je počelo 6. aprila 1943, a 8. aprila su delovi 1. brigade 8. divizije i 1. kordunaški NOP odred ušli u Plaški (tom V, knj. 14, dok. br. 14, 15, 122, 123 i 135). 3 Odnosi se na Stevu Kosanovića Jabučara, pomoćnika komesara Grupe odreda (Plaščanski, Kordunaški i Karlovački NOP odred). Ko-sanović je od 1942. sarađivao sa četnicima, a maja 1944. sa grupom istomišljenika prišao je Nemcima. Vidi dok. br. 200. 4 i 5 Vidi dok. br. 41. 6 Sud Komande mesta Plaški, osudio je na smrt streljanjem okorele pristalice četnika, njihove poverljive obaveštajce, kurire i jatake. 7 Radi se o delovima nemačke 373. pešadijske legionarske divizije. 8 Ilija. Vidi dok. br. 78. 9 Novak. 10 Uroš.
|