Milan Aćimović

⚔️ 1. 5. 1941. U Beogradu obrazovan kvisiinški Savet komesara potčinjen nemačkom zapovedniku Srbije.

⚔️ 14. 6. 1941. Komesarska vlada okupirane Srbije izdala Uredbu o unutrašnjoj upravi u Banatu, po kojoj je ova, preko postavljenog podbana, u stvari bila isključivo u rukama pripadnika nemačke narodnosti.

⚔️ 19. 6. 1941. U Srbiji, uredbom komesarske vlade, delimično ukinute sve ranije mere Kraljevine Jugoslavije izvršene na osnovu zakona o agrarnoj reformi i zemlja vraćena pripadnicima nemačke, mađarske i rumunske nacionalne manjine.

⚔️ 22. 6. 1941. Nemački vojni zapovednik Srbije naredio komesarskom ministru unutrašnjih poslova Milanu Aćimoviću da, prema ranijem sporazumu, u toku noći 22/23. juna pohapsi poznate komuniste Beograda, kao i sve učesnike španskog građanskog rata. Skrenuta je naročita pažnja i na gradove: Niš, Kragujevac, Užice, Čačak i rudnike Rtanj, Trepču i Bor.

⚔️ 25. 7. 1941. CK KPJ uputio proglas narodima Jugoslavije: poziva ih da se oružanom borbom oslobode od fašističkog ropstva; ukazuje na zločine hrvatskih i srpskih izroda: Pavelića, Aćimovića, Ljotića i drugih; objašnjava ciljeve KPJ u NOB-u i poziva sve rodoljube u zajedničku borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika.

⚔️ 12. 7. 1942. Nekoliko četničkih odreda, odredi SDS i odred srpskih dobrovoljaca preduzeli operaciju protiv Svrljiškog (Nišavskog) i Ozrenskog NOP odreda na prostoriji pl. Ozrena i Svrljiških planina. Ta operacija (poznata kao -Aćimovićeva ofanziva-) trajala je do kraja. jula. U borbama u rejonu Zelenog vrha, kod s. Vitanovca na Devici, na Kameničkom visu, kod s. Babinog Kala, i s. Kozja i drugde neprijatelj je uspeo da razbije i skoro potpuno uništi oba odreda. U međuvremenu neprijatelj je oko 2600 ljudi streljao ili oterao u zatvore i logore.

⚔️ 25. 7. 1942. U jeku tzv. -Aćimovićeve ofanzive- otpočela ofanzivna dejstva delova bugarskog 1. okupacionog korpusa (jačine do jedne divizije) na Nišavski (Svrljiški) i Ozrenski NOP odred u rejonu pl. Ozrena i pl. Device. Ne naišavši na otpor, bugarski vojnici su u većem broju sela spalili po 10-20 kuća, streljali po 5-6 meštana, te pljačkali sela svrljiškog, zaplanjskog, sokobanjskog i belopalanačkog sreza. Ta dejstva su trajala 10 dana.

⚔️ 10. 8. 1942. Na pl. Jastrepcu oko 10.000 nedićevaca i četnika, pod rukovodstvom Nedićevog ministra unutrašnjih poslova, otpočeli koncentričan napad na Jastrebački i Rasinski NOP odred - tzv. -Aćimovićeva ofanziva-. Da bi izbegli udar, Jastrebački NOP odred je uputio jednu četu na pl. Bukovik i pl. Ozren, drugu ostavio da manevriše po pl. Jastrepcu, a Rasinski NOP odred je uputio jednu četu ka pl. Goču, drugu ka pruzi Đunis-Stalać, sa zadatkom da u određenim rejonima dejstvuju i skrenu pažnju neprijatelja na sebe. Posle ofanzive, koja je trajala skoro mesec dana, čete su se povratile na pl. Jastrebac.

⚔️ 0. 9. 1944. U s. Pranjanima (kod G. Milanovca) održan sastanak između Štrekera, delegata nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju, Draže Mihailovića, pukovnika Mak Dauela, šefa vojne misije SAD pri štabu Draže Mihailovića i Milana Aćimovića, komesara javne sigurnosti u vladi Milana Nedića. Delegat nemačkog vojnog zapovednika se interesovao za mogućnost sklapanja separatnog primirja na Balkanu između zapadnih saveznika i Nemačke. Pukovnik Mak Dauel je insistirao na tome da se nemačke oružane snage u Jugoslaviji predaju četnicima Draže Mihailovića.