IZVESTAJ SEFA PROPAGANDNO-OBAVESTAJNE SLUŽBE I SUDSTVA ZENIČKOG KORPUSA OD 8. JANUARA 1945. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE O RAZGOVORU SA ŠTABOM SRPSKOG UDARNOG KORPUSA I ODLUCI TOG ŠTABA DA SE SA KORPUSOM POVUČE U SLOVENIJU1 Načelniku Štaba Vrhovne Komande Otišao sam iz Štaba V. K. još 3 januara o.g, te kako se još do danas nisam povratio, ima osnova sumnji da sam pobeagao da se više i ne javim. Međutim, iz izveštaja Komandant Žepačke brigade od 5. o.m. vidi se da ležim bolestan u Štabu Zepačke brigade. Došao sam u Štab kod potpukovnika Hamovića2 4 o.m. i tada sam doznao da se u Zavidovićima nalaze jedinice S.U.K.-a sa oba svoja generala i da treba da krenu za Sloveniju ili Ne-mačku. Zato sam odmah otišao u Zavidoviće i sastao se sa generalima Radovanovićem i Jonićem u nameri da saznam u kome su cilju zašli u Zavidoviće (teritorija našeg — Zeničkog Korpusa) i kakve namere imaju kasnije. Tom prilikom razgovarali su sa mnom i Janić i Radova-nović i pukovnik Brana3 Zivković i major Janić4 i još nekoliko njihovih viših oficira i svi su solidarno i jednoglasno izjavili, da je njihovo ljudstvo više nemoguće upotrebiti za ma kakve borbe u Bosni.5 Izgovarali su se tim, da im je ljudstvo premoreno, prezeblo, izgladnelo bez municije a i bez volje da se dalje bori zajedno sa jedinicama J.V.U.O., od kojih su bili na svakom koraku navodno maltretirani.. .6! ! ! ? U vezi ovog poslednjeg specijalno spominju Keserovića. Prilikom tih razgovora generali i svi viši oficiri S.U.K.-ar rekli su mi da su rešili da krenu za Sloveniju i da se stave na raspoloženje Rupniku, ali da će u Sloveniji sarađivati sa pripadnicima J.V.U.O., te da su o svemu tome izvestili Vas preko majora Pavićevića. Tih dana stigle su u Zavidoviće i neke male grupice pripadnika J.V.U.O. — iz raznih komandi — najviše Kalabi-ćevih, koji su skupa sa ovim izrodima iz poljske straže priredili najveću bruku i sramotu srpskom narodu. Razumem glad, razumem zimu, mogu razumeti sve nedaćer ali da Srbin svoje oružje proda ili čak pokloni ustaši to ne mogu pravdati ničim. Verovali ili ne, ali je istina da su u Zavidovićima vojnici proslavljenog Kalabića (!) skupa sa onima, koji su smatrali da su u današnjem ratu dali svoj dovoljan obol na taj način što su vršili racije po Beogradskim ulicama, dobar deo svoga oružja prodali ili poklonili ustašama i muslimanskim milicijama, dok su jedan deo dobrovoljno ustupili i Nemcima. Po Zavidovićima su pričali najfantastičnije priče o snazi komunista, kao i o potpunom rastrojstvu u jedinicama J.V.U.O. Govorili su baš ustašama, kao i komunističkim simpatizerima (kojih u Zavidovićima kao industrijskom mestu ima mnogo) da je sada došlo do potpune kapitulacije J.V.U.O., te se tada prepričavalo po svim lokalima u Zavidovićima kako će »i Draža Mihajlović sa najužom pratnjom inkognito da se prebaci sa jedinicama poljske straže u Sloveniju ili čak Nemačku«. To su pričali mnogi niži, a poneki i viši oficiri S.U.K.-a. Likovali su ustaše i komunisti. Vesti o svemu tome brzo su počele dopirati do Sarajeva, Banja Luke i Travnika. Pave-lićevci i Titovci razleteli su se na sve strane da svakome što pre objave kako im je najglavniji protivnik »konačno poražen a bedni ostaci srpskih nacionalista traže sad poslednje utočište kod Nemaca.. .7« Dva dana posle toga nestalo je iz Zavidovića generala Jo-nića i Radovanovića. Oružje je sve više prelazilo u ruke muslimanskih milicija, ustaša i komunističkih jataka. Tada sam, i ako već oboleo, pod visokom temperaturom, otišao do Zavidovića i resio na svoju ruku, po sopstvenoj inicijativi, da razoružam sve trupe S.U.K.-a u Zavidovićima. Za izvršenje toga Ha-mović mi je stavio na raspoloženje celu svoju brigadu. Hamo-vić je bio mišljenja da se pošalje S.U.K.-u ultimatum za predaju oružja, s tim da se zapreti silom u koliko oružje ne polože. To sam usvojio, te smo [u] tekstu ultimatuma izveli trik kao da je izdata zapovest Komandanta Zeničkog Korpusa za razoružanje u stvari za sve smo to znali samo Hamović i ja. Mitra-nović8 o tome ne zna ništa. Ultimatum za predavanje celokupnog oružja nama predali smo S.U.K.-u 6 januara o.g. sa rokom do 18 časova istoga dana. Međutim, istoga dana u 12 časova potpukovnik Hamović dobio je izveštaje od Ob. oficira V. K. i K-ta 1 div. S.U.K-a (koje Vam izveštaje prilažem).9 Primivši ta dva izveštaja odložili smo nameravano razoružanje vojske S.U.K.-a, dok ne pro-verimo preko Vas da li su tačni navodi u tim izveštajima. A sad da se osvrnem na ta dva izveštaja (koja Vam u prilogu šaljem). U izveštaju pov. O. Br. 41 tvrdi obaveštajni oficir V. K. kako S.U.K. nije uopšte ni imao nameru da ide u Sloveniju ili Nemačku. Međutim, Vama su takođe poznate njihove prvobitne namere, a meni su i generali Jonić i Radovanović, kao i komandanti 1 i 2 divizije jasno i nedvosmisleno rekli: »Naše je ljudstvo apsolutno više nemoguće upotrebiti u borbama u Bosni i mi smo konačno rešili da idemo za Sloveniju«. Sad od jedanput ispada da je i njihova želja da ostanu u Bosni da u Sloveniju nisu ni mislili. Tačno je da su u Zavidovićima prodavali ili Nemcima predavali oružje Kalabićevi, Keserovi i Pazarčevi vojnici, ali nije tačno da su samo 10—15 vojnika S. U. K. to isto činili. Tvrdim sa najvećom sigurnošću, spreman da zato uvek podnesem dokaze, da je u Zavidovićima samo muslimanskim milicijama i ustašama od strane vojnika S. U. K.-a prodato najmanje 100 pušaka, oko 30 pištolja, preko 50 bombi, jedna Zbrojovka, 4 nemačka pikavca i prilično municije. A što je najžalosnije prodavanje oružja nastavlja se punom parom i dalje i posle ovoga izveštaja pov. O. Br. 41 od 6 jan. o.g. od Ob. oficira V. K., a zbog koga sam se izveštaja (zapravo zbog štambilja »Gorski Štab Br. 1«) i pokolebao da izvršim nameravano razoružanje vojnika S. U. K.-a. Sta namerava V. K. da izvrši sa jedinicama S. U. K.-a nije mi poznato, kao što mi nije poznato da li su te jedinice po naređenju V. K. bile u Zavidovićima, kako sad komandanti SUKA tvrde. Ne znam ni da li su dalji pokreti tih jedinica u pravcu Doboja i Broda zaista po naređenju V. K., ali bilo kako bilo, danas sebi nikako ne mogu da oprostim što se i našto obazirah i što ne digoh i od SUKA i onih malodušnih četnika ono oružje koje pređe ovih dana u ruke ustaša, komunističkih jataka i muslimanskih milicija i koje će biti posle upereno u mene. Tu prestaju svi obziri, kad su takve stvari u pitanju u punom sam pravu da po sopstvenoj inicijativi, bez naređenja starije komande, oduzmem oružje od svakoga onoga koji ga daje onome koji će me njime biti. Ponavljam: žao mi je da svo to društvo u Zavidovićima nisam razoružao, a od toga sam u poslednjem momentu odustao samo zato da proverim navode Ob. oficira V. K. iznešene u izveštaju pov. O. Br. 41, koji Vam se šalje u prilogu. Da sam izvršio razoružanje mnogo bi manje njihovog oružja palo u ruke naših neprijatelja, to bi za mene bila sad glavna stvar, a posle bi se ja lako Vama pravdao što sam to učinio. Razboleo sam se, kako lekar reče, od jačeg gripa sa vero-vatnoćom da mi se lanska upala pluća ponovi. Ležim u Štabu kod Hamovića. Diktiram ađutantu i on piše. Od Zavidovića sam sad daleko 8 kilometara. Situacija u Žepačkoj brigadi dobra. Komunista nema u blizini. Sa Mitranovićem nemam veze, jer su komunisti presekli put između mene i Okruglice. Drže Vareš i deo Zvijezde više Brgula.10 Podrobnijih podataka odatle nemamo, jer ova Žepačka brigada tamo ne graniči, a Zeni-čani nisu na svome terenu. Doznajemo da se Matičević11 žestoko bori sa komunistima. Juče sam do njega uputio jaču patrolu sa pismom za njega i sutra očekujem da se vrate. Odgovor, koji mi pošalje Matičević o situaciji oko Vareša, po-slaću u originalu i Vama na uvid. Očekujem da će taj izveštaj Matičevićev biti opširan. Za sada moram ostati ovde dok bar malo ne ozdravim. Kako nemam veze sa svojim štabom na Okruglici, to Vas molim da naredite da mi se iz blagajne V. K. pošalje 5—6000 Kuna, koje su mi potrebne za neke sitnice dok ležim. Sa mnom, molim, da održavate za sada vezu preko 2e-pačke brigade, u čijem ću se štabu za neko vreme nalaziti. Molim Vas da mi javite i vezu za V. K.-u koliko sedište bude promenjeno — a radi podnošenja izravnih izveštaja odavde. Čim ozdravim doći ću do Vas da Vam usmeno o svemu referišem. S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU! Sef propag., obaveš. služ., i sudstva Zeničkog Korpusa sudski kapetan, Lozo Miroslav 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 238, reg. br. 1/9 (BH-W-617). Izveštaj je pisan, verovatno, 8. januara 1945. 2 Božidar. 3 Branimir Brana, zamenik komandanta SUK i komandant njene 1. divizije. 4  Miodrag Jonić (ne Janić), ađutant Štaba 2. divizije. 5  Vidi dok. br. 107. 6 i 7 Tačke u originalu. 8 Borivoje Bora. 9 Izveštaj obaveštajnog oficira četničke Vrhovne komande nije nađen. U izveštaju komandanta 1. divizije SUK nalazi se odgovor na ultimatum o razoružanju, koji je iznet u tri tačke: 1) da se divizije SUK-a u Zavidovićima nalaze po naređenju Vrhovne komande, da se njihovo transportovanje vrši u pravcu Bosanskog Broda i da sve tri divizije sa Vrhovnom komandom održavaju vezu preko pukovnika Ljudevita Po-gačara; 2) da oružje ne prodaju pripadnici SUK »već pojedini četnici pripadnici JVUO« i 3) da predaju oružja »Srpski udarni korpus neće izvršiti nikome jer on i dalje dejstvuje pod komandom V. K.« (Arhiv VII, Ča, k. 102, reg. br. 27/5). 10 Radi se o dejstvima 4. divizije 5. korpusa NOVJ (njena grupa bataljona je 1. januara 1945. oslobodila Vareš). Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 32, dok. fer. 44 i 167. 11 Vidi dok. br. 109 i 112. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument