| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ ŠTABA POŽEŠKOG KORPUSA OD 18. DECEMBRA 1944. KOMANDANTU ŠUMADIJSKE GRUPE KORPUSA O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ OD 9. DO 15. DECEMBRA U REJONU KALINOVIKA1 Požeški Korpus 18 decembra 1944 god. Položaj Borbe i operacije od 9 do 15 decembra. Komandantu Grupe. 9 o.m. oko 20 časova neprijatelj je pokušao napad na pred-stražarski položaj ovoga korpusa kod crkve u s. Miljevini, ali je brzo i lako odbijen. Oko 23 časa neprijatelj obnavlja ovaj napad ali je i ovoga puta odbijen. Ovi napadi su verovatno bili u cilju uznemiravanja.2 Po zapovesti O Br. 26 za 9 decembar, Korpus je krenuo 10 u napad određenim pravcem.3 Oko 11 časova Korpus se sastaje sa desnom kolonom, (II šumadiski) na mostu na Bistrici. Jedna brigada desne kolone bila je prešla na desnu obalu Bistrice, a zatim je prešao Požeški korpus. Komandant II Sumadiskog čekao je na mostu dolazak4 ostalih svojih delova, koji su pristizali. Po prelasku mosta svaka kolona je se odvajala i kretala svojim pravcem. Pri izbijanju u selo Poljice, leva kolona svojim desnim krilom naišla je na neprijateljske zasede koje su otvorile vatru na prednja odelenja. Odmah zatim ma da je magla bila vrlo gusta otvorena je vatra na celom frontu Korpusa. Na ovo sam brzo razvio sve jedinice i u energičnom napadu odbacio neprijatelja na zapad. Pri ovome osetio sam korisno sadejstvo desne kolone u napadu na selo Poljice.5 Odmah po odbacivanju najbržim pokretom izbio sam širokim i rastresitim strojevima na liniju Sirova Gora — Vratle. Da nebih dozvolio neprijatelju pribira-nje i posedanje sledećih položaja koji su bili tako pogodni, a naročito Vratle, uložio sam svu energiju dok sam izbio na po-menute položaje. Podvlačim da je neprijatelj imao ikoliko vremena poseo bi Vratio u kome slučaju moje jedinice ne bi mogle tada izbiti niti na vreme stići. U toku ove borbe zarobljen je jedan neprijateljski vojnik, a koliko ih je bilo mrtvih i ranjenih nepoznato je. Sopstveni gubici: jedan ranjen (Milijanko B. Obradović). Oko 16 časova istoga dana jedinice produžuju napad sa po-menutih položaja na s. Borije koje neprijatelj drži i jako ga utvrdio. Frontalni napad je zadržan na k. 1096—1141 i dalje se frontalno nije moglo. Videći ovo komandant štabnog bataljona vazduhoplovni p. poručnik Milovan Nikolić, sa svojim bataljo-nom povrće na jug i kroz Mašće šumu zabija se neprijatelju u pozadinu dejstvujući preko k. 1167 i Đurova Brda na zapadni deo s. Borija. Pri polažu izvestio je komandante brigada o svojoj nameri i zamolio ih da frontalno ne napadaju snažno već da samo borbom vezuju neprijatelja dok ovaj ne obiđe. Sama pojava Bataljona ovako u dubokoj pozadini dejst-vovala je porazno na neprijatelja, u toliko pre što je napad u pozadinu bio drzak i energičan, uz to vezan za napad sa fronta te je neprijatelj ne uspevši ni da se pribere, pretrpeo osetne gubitke, i dao se u panično begstvo. Među izginulim neprijateljima bio je i jedan komandant bataljona i jedan četni politički komesar. Tom prilikom je zarobljen jedan komandir čete, jedan vodnik i 6 redova.6 Sopstvenih gubitaka nije bilo. Tako se konačno ovladalo s. Borijem i zanoćilo u njemu. Docnije dolazi jedna brigada Sumadinaca u isto selo, koja je bila na putu za s. Šivolji, te je i ona zanoćila u istom selu. Sutra dan (11 decembra) oko 6 časova neprijatelj je napao sa slabijim delovima komoru koja je bila zanoćila na putu: Vratle — Kalinovik, oko k. 1132, kojom prilikom je ranjeno tri vojnika iz ovog korpusa i pobijeno nekoliko volova. Brzom intervencijom delova štabnog bataljona neprijatelj je bio odbijen. Istoga dana produžava se napad u cilju ovlađivanja Kali-novikom predhodno je uhvaćena veza i sa susedima. Fočanska brigada pod komandom poručnika Matovića upućena je da zaobilazno preko Mašče šume sa juga napadne selo Jelašce. Stab-ni bataljon ovoga korpusa napada Jelašce sa istoka. Požeška i deo Ariljske brigade napada na severni deo s. Jelašca a jedan deo Ariljske napada u pravcu s. Vihovića vezujući neprijatelja na ovom pravcu za sebe. Napad se razvija vrlo povoljno. Neprijatelju od s. Jažića u s. Vihovići dolazi pojačanje jačine 43 čoveka što se dobro vidi i golim okom. Iz s. Vihovića odvaja se jedna desetina koja se upućuje na jug i zabija se pod jednu stenu želeći očigledno da napadne u bok odelenju Ariljske brigade koje se kreće u pravcu Jelašca. Vidim tu desetinu kako se sprema da se životinjski baci na leđa izabranoj žrtvi, dok se drugo odelenje jačine oko 20 ljudi upućuje da sa fronta skrene na sebe pažnju Požeške brigade i odelenju Ariljske. Istovremeno vidim kako krajnja desna kolona (Romanijski korpus) koja je napadala na Kalinovik, sa severa povlači se od s. Vlaholja na sever preko M. i V. Ručnika.7 Stabna četa razbija odelenje sa fronta jačine oko 20 vojnika i ovo u paničnom begstvu beži ka s. Vihovići (odakle je i došlo) a komandant Ariljske potkači desetinu ispod stene te i ova se dade u begstvo istim pravcem. Fočanska brigada ne stiže niti se u opšte pojavljuje ovoga dana te neprijatelj napada jače na levo krilo, pošto ga je pred-hodno zaobišao onuda gde je trebalo da bude ova brigada, i po-jvljuje se u pozadini štabnog bataljona te se ovaj pod jakom borbom povlači. Povlačenje na levom krilu, kao i povlačenje desne kolone izaziva povlačenje i centra te je neprijatelj oko 20 časova već izbio na polazne položaje i zauzeo ih (južna i zapadna ivica sela Borija). U ovome momentu stiže jedna brigada Šumadinaca koju je Komandant Grupe p.pukovnik Smiljanić, osetivši krizu na levom krilu, još ranije uputio iz s. Sivolja. Osetivši pomoć jedinice koje su se do tada povlačile prešle su u povratni napad i ponovo zagospodarile polaznim položajima. Na ovim položajima se zanoćilo s tim što je brigada šumadinaca primila dobar deo položaja. U zoru 12 decembra neprijatelj ponovo pokušava napad ali je brzo odbijen. Istoga dana oko 11 časova dolazi Fočanska brigada, koja je kako veli sam Komandant Matić8 bila zalutala u šumi i zanoćila na Vratlu. Po zapovesti O Br. 279 postupljeno je u svemu i napad preduzet 14 u određeno vreme da bi 5 kolona stigla na vreme komandant 4 i 5 kolone dogovorno menjaju čas polaska 5 kolone, te ova u mesto u 6 polazi u 3 časa tako da stigne na položaje južno od sela Jelašca i bude prikrivena kada 4 kolona udari na ovo selo sa istoka (do početka udara). Jedinice se probijaju kroz šumu po velikom snegu i bez borbe privlače se selu. Prvo otvaranje vatre je u 7.30 časova i to kod štabnog bataljona. Od prvog kontakta tako reći magno-veno i I Požeška brigada i štabni bataljon razvijaju se sa svima svojim delovima i u naletu bez zadržavanja jure napred. Tako jak udarac bio je za neprijatelja da se u opšte nije mogao ni umeo snaći. Nastalo je begstvo na sve strane no najveći deo je pobegao ka Kalinoviku, dok je drugi deo umakao u planini Kačunu. Magla kao u loncu. Napad se produžuje bez zadržavanja tako da se borci obe strane često izmešaju i ne raspoznaju. Vojnici sa boka podilaze jednom ćuviku i pitaju one na ćuviku: »Ko je gore?« Odgovori: »Partizani«, a ko je dole pitaju ovi. Naši vojnici odgovaraju: »I ovde partizani« — »Pa što ne govorite kuda ćemo!« vele komunisti. Eto kako su bili i u kojoj meri razbijeni komunisti. Jedan čovek iz sela Jelašca priča: »I ja sam bio vojnik i ratovao sam i viđao mnoge vojnike u ratu ali ovako čudo kao što ste vi još nisam. Ovako ne juri ni jedna vojska na svetu.« Selo Jelašce pada brzo i oko 10 časova već se izbija na zapadnu ivicu i zauzima položaj Veliki Rat, koji je čitavo utvrđenje. Zahvaljujući gustoj magli velikoj brzini, kao i napadom iz pozadine i sa bokova ovaj položaj brzo i jeftino pada. Produžuje se gonjenje ka zapadu i južno od Kalinovika i izbija se u visinu Mirin-dola.10 Do ovoga momenta još se nema veze niti se osećaju nijedna od susednih kolona. Oko 11 časova u jednom momentu diže se magla, i toga momenta oseti se da je neprijatelj na desnom boku i da se sprema da izvrši napad. Brzim snalaženjem komandanta Ariljske brigade postavljeni su bacači i teški mitraljezi i na neprijatelja otvorena uraganska vatra. Neprijtelj očito iznenađen odmah je kidnuo ka Kalinoviku a drugim delom ka Grajselići selu. Radi ovoga front korpusa se povrće ka severo zapadu i vatra se upravlja na Kalinovik — Gradac — Grajselići. Do ovoga vremena nijedna se kolona ne pojavljuje nigde, osim što se malo čuje I Sumadiski korpus, kome je odmah upućeno odelenje za vezu. Sa levom kolonom se takođe nije imalo veze, u početku se malo osećala ali se ni do 14 časova nije znalo za nju. Magla zaista za svo vreme gusta. Veza okom i signalima optičkim apsolutna onemoguća, akustičnim takođe, gotovo nikakva se veza nije mogla uspostaviti. Moglo se steći ubeđenje da je rad svih komandanata kolona za svaku osudu. Inicijative nigde a svaki komandant čeka da ga drugi izvuče. Jedino se osetilo interesovanje i zalaganje kod komandanta Miljevskog bataljona. Oko 16 časova korpus se nalazi na: Vranja Gl. — Mandići — Podkraj — Lokvički V[is] frontom ka već navedenim mes-tima. Još se nezna gde su susedne kolone ni kako su prošle. U 17 časova stiže odelenje koje je upućeno za vezu I Šuma-diskom sa pismom sledeće sadržine: »Štab 708 14 decembar 944 u 10 č. Položaj Komandantu Štaba 56 »Usled magle major Milošević nije uhvatio vezu sa majo-rem Momčilovićem, te se posle borbe povukao na svoj polazni položaj. Izgleda da se crveni rokiraju prema V. i M. Ručniku. Gde se Vi nalazite i da li ima crvenih kod Vas? Sobzirom na nastalu situaciju upravljajte se. Ovo prenesite i Markoviću i ostalima«. komandant p.pukovnik Duš J. Smiljanić s.r. Na poleđini piše: »Dragi Miloše, Duja piše ovo. Ja još samo Vesac, ali nema ostalih. Kuda bismo sutra? Ja večeras sa svima odoh kod 708.— A dalje neka se rešava. Treba i ti da ideš kod 708, a ne gde si bio. Duja u G. Šivolju.« U 14.30 Pozdrav Marko s.r. Razume se da sam se zgranuo kada sam dobio ovo pismo i video šta se događa sa ostalim a gde sam ja. I kada se sve desilo a meni došla vest tek oko 17 časova i kada sam stoprocent-no računao da smo pobednici i apsolutni gospodari situacije. Posle svestrano proučene situacije našao sam da je najbolje da se vratim u s. Borija što sam i učinio i oko 2 časa 15 decembra stigao sam u Borije. U ovoj borbi Korpus je imao 5 ranjenih i to: Redov Ivan Leohin, Redov Germin Rževski, Milivoje Nikitović, Momir Velj-ković i Milija Moljković. Ovoga dana (14) nestalo je kaplara Rada Jovićevića. Od ranjenih dva su vrlo teško. Kod neprijatelja naišlo se na četiri mrtva. Koliko je bilo ranjenih i još mrtvih nezna se. Jačina neprijatelja bila je tri bataljona od kojih jedan stigao u toku noći 13/14 sa pravca Nevesinja, gde su se prebacili na Neretvi na žici u korpi. Brojno jačina oko 400. Rad komandanta štabnog bataljona kao i komandanta brigada, pohvalan. Rad svakog pojedinca, kao i celine za divljenje. Komandant major 11 Fočanska brigada je zanoćila 14/15 Poljice, a 15 u jutro produžila ka Miljevini, bez naređenja, a suseda nije obavestila.12 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 53, reg. br. 43/2 (S-V-6384/1). 2 Reč je o dejstvima jedinica 11. hercegovačke brigade 29. divizije NOVJ i Kalinovičkog i Konjičkog NOP odreda. Opširnije vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 31, dok. br. 44 i knj. 32, dok. br. 7. 3 Vidi dok. br. 117. 4 Ta reč je na originalu dopisana mastilom pošto je precrtana reč »pristizanje«. 5 Reč je o dejstvima 2. šumadijskog korpusa (vidi dok. br. 117, nap. 5). 6 U decembru 1944. godine 11. hercegovačka brigada je imala 9 mrtvih (među njima pomoćnik političkog komesara jednog bataljona i jedan vodni delegat) i 60 ranjenih (vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 32, dok. br. 7). 7 U izveštaju Komande 2. šumadijskog korpusa od decembra 1944. o borbama protiv jedinica NOVJ u rejonu Kalinovika od 4. do 15. decembra 1944, između ostalog, piše da su Romanijski i Nevesinjski korpus bili samo posmatrači u borbama 10. i 11. decembra; da njihove jedinice »-nisu ni najmanje ulivale poverenja da će svoj zadatak izvršiti, jer veliki broj njihovog ljudstva napuštao je položaj, odlazio kućama da se greje, presvuče čarape i udaljavao se iz svojih jedinica bez ikakve potrebe« i da se u tim borbama nije angažovao ni 1. šumadijski korpus (Arhiv VII, k. 44, reg. br. 38/1). 8 Tako piše u originalu, treba: Matović. 9 Vidi dok. br. 120. 10 Mirin Do nije nađen na karti 1:100.000, postoji Bukovi Do k. 1120). 11 Potpis nečitak. 12 Tekst iza potpisa je dopisan mastiljavom olovkom.
|