ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 3
PRILOG II DOKUMENTI VELIKE BRITANIJE 1943. I 1944.

OBAVEŠTENJE MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA VELIKE BRITANIJE OD 6. DECEMBRA 1943. BRITANSKOM AMBASADORU PRI JUGOSLOVENSKOJ IZBEGLIČKOJ VLADI O POLITICI PREMA DRAŽI MIHAILOVIĆU1 (ŠIFROVANO) DIPLOMATIJA (POVERLJIVO) MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA — AMBASADORU NJEGOVOG VELIČANSTVA PRI JUGOSLOVENSKOJ VLADI U KAIRU Br. 106              6. decembar 1943.                  POSLATO: 12,45 č, 7. decembra 1943. Važno Povodom vaših telegrama Br. 139 i Br. 143, od 2. i 3. decembra2, koji se odnose na politiku prema Mihailoviću. Verovatno ste već videli naše telegrame Br. 99 od 2. decembra i Br. 102 od 4. decembra. 2. Naši predlozi su, u stvari, kompromis. Time što ćemo napraviti razliku između Mihailovića, na jednoj strani, i četničkog pokreta i srpskog naroda, na drugoj strani, mi se nadamo da će biti moguće da se osiguraju vojne prednosti u ovom prekidu odnosa i da se u isto vreme nepoželjni politički efekti svedu na najmanju meru. 3. Složili smo se da ne vredi odlagati odluku do Bejlijevog dolaska. Verovatno je da nećemo dobiti potpunije informacije o poziciji u Srbiji, niti značajnije dokaze Mihailovićeve sarad-nje sa Nedićem i Nemcima. 4. Što se tiče paragrafa 3 vašeg telegrama Br. 143, jasno je da je poželjno da se Mihailović pritegne što je moguće više. U vezi sa tim, mi pomalo sumnjamo da je ovaj predlog odgovarajući, jer on uključuje neograničeno odlaganje baš u momentu kada mi ne smemo da dozvolimo nikakva odlaganja ako želimo da postignemo saradnju između partizana, četnika i kralja3. Uostalom, u poslednju godinu dana Mihailoviću je pružana šansa za šansom da pokaže svoju dobru volju i da odgovori na naše zahteve da se izvedu akcije. Staviše, objavljivanje osnivanja teritorijalne vlasti (vaš telegram Br. 147) sad pokazuje da se partizani ubrzano i neprekidno kreću ka slobodi. Stoga mi moramo da pokušamo da uhvatimo taj pokret pre nego što on ode i suviše daleko. Uklanjanje Miha-ilovića predstavljaće važan gest od strane kralja, a mi želimo da osiguramo da ovaj gest ne dođe i suviše kasno. Ipak, ukoliko smatrate da je neophodno da se ovaj predlog predoči kralju kako bi se on uverio u neophodnost uklanjanja Miha-ilovića, mi nemamo ništa protiv da tako i uradite. 5. Što se tiče paragrafa 4 (c) vašeg telegrama Br. 143, moj telegram koji odmah sledi predstavlja ponovljeni telegram koji smo poslali Vašingtonu i u kojem smo osigurali trenutnu poziciju i dali nove predloge. Ako se novi predlozi odobre, ja bih vas zamolio da organizujete da Vašington bude direktno informisan, kako bi oni mogli dalje da proslede informaciju u Ministarstvo inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država [State Department].   1 Kseroks-kopija u Arhivu VII, PRO, FO, k. 9, 371/37617. 2 Vidi u ovom prilogu dok. br. 1 i 2. 3 Pred kraj 1943, kada je saradnja četnika sa nemačkim i bugarskim okupacionim trupama dobila pun zamah, Draža Mihailović je pokušao još jedan manevar. On je, naime, na konferenciji sa brigadirom Armstrongom 23. decembra 1943, predložio da se uz prisustvo britanskih oficira kod četnika sastanu četnički i partizanski predstavnici, ali bez utvrđenog programa za pregovore. Tražio je od Armstronga da o tome izvesti svoje pretpostavljene (Arhiv VII, Ča, k. 20, reg. br. 39/4). Istog dana Armstrong je Mihailovićev zahtev prosledio u Kairo, a 26. decembra 1943. Ralf Stivenson je isto to dostavio Ministarstvu inostranih poslova V. Britanije (kseroks-kopija, u Arhivu VII, PRO, FO, k. 9, 371/37620). Na košuljici Zapisnika od 23 decembra 1943. Mihailović je, olovkom, napisao: »Na dan 3. januara 1944. godine na konferenciji u 14,30 časova đeneral Armstrong saopštio mi je da je 2. januara dobio kratku depešu iz Kaira da britanska vlada ne želi da posreduje u pogledu sastanka i pregovora sa komunistima« (Arhiv VII, Ča, k. 20, reg. br. 39/4). Vidi u ovom prilogu dok. br. 4 i 9. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument