| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
OBAVEŠTENJE POLITIČKOG PREDSTAVNIKA KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 29. MAJA 1944. KOMANDANTIMA KORPUSA O RAZGOVORU SA NEMCIMA U NEVESINJU1 PEROVIĆ VUKAŠIN politički pretstavnik Grupe četničkih odreda Nevesinja 29 maja 1944 g. KOMANDANTU KORPUSA NEVESINJE — TREBINJE2. — 27. o. m. telefonom sam obavešten od nemačke divizije iz Mostara3 da bi se zapravo u nedelju ili u ponedeljak u Nevesinju, jer se priprema jedan važan razgovor o sadanjim prilikama između mene i nemačkih vlasti. Danas 29 maja iz Mostara je stigao obrlajtnant Kurc, šef l/C odelenja »Vražje Divizije«. Zakazan je sastanak u 1.30 časova u nemačkoj komandi u Nevesinju. Odazvao sam se pozivu i u društvu Tome Guzine4 otišao u komandu gde sam našao Kurca, ađutanta komande Lajtnanta Guskea i jednog podoficira. Sa jednom kratkom rečenicom g. Kurc mi je rekao da dolazi u ime komandanta nemačke divizije sa jednim tekstom ugovora, koji bi trebali odmah da zaključimo. Napomenuo je da nije došao rukovođen interesima Nemaca, nego interesima Srba. Na ovo sam ja dodao da smo mi njima zahvalni i da su oni jedini koji efektno pomažu našu borbu protiv komunističko-partizanskog pokreta. Raspravljali smo pitanje Hrvatske države5, koju srpski narod uopšte neće da prizna iz osnovnih razloga što je ta država zasnovana na isključivoj mržnji protiv Srba. Njen politički program se svodi na politiku uništavanja Srba, proganjanje Srba ili katoličenje Srba. Srpski narod je svestan toga da je Hrvatska država retka tvorevina koja će da živi dok rat traje a da će srpski narod u svim krajevima da ostane milion godina. Dodao sam da između našeg naroda i Nemaca ne može biti posrednika u licu Hrvatske države. Srpski narod ne može se pomiriti nikad sa činjenicom da Hrvatsku državu do juče prizna, jer sa priznanjem Hrvatske države bi se solidarisao sa svim onim što su ustaše u toku 1941 g. i do sada uradile. Naglasio sam da mi ne možemo da se pomirimo s tim da sutra poniženi gledamo krvnike našeg naroda gde se slobodno kreću kroz naše krajeve i to blagodareći našoj slabosti, tj. priznajem ustaške države. Protivu Hrvatskog naroda mi nemamo ništa a Nemci prave strašnu grešku što identifikuju Hrvatsku državu i hrvatski narod. Hrvatska država je inkorporirala svojim granicama isključivo srpske krajeve na koje Hrvati nemaju ni istoriskog ni etničkog prava. Mi Hrvate u ovim krajevima smatramo okupatorima i o priznanju Hrvatske države nema ni govora. Hrvatska država je sa danom proglašenja imala nepunih 7.000000 stanovnika, od kojih su 2500000 bili Srbi. Po sigurnim podacima mi znamo da je program Hrvatske državne vlade bio da se 600000 Srba ubije, da se 600000 Srba iseli, a da se 1300000 Srba pokatoliči. Na sve moje reči nemački oficiri skočili su strahovito uzrujani na ovu moju tvrdnju. Ja sam ih jednim pokretom ruke zamolio da se malo smire, jer ja ne želim uzrujavanje. Očigledno bilo im je nepravo kad sam nastavio sa izlaganjem u istom tonu. Mi se Srbi borimo za svoju narodnu ideju, bez obzira da li će Nemačka iz ovog rata izići pobeđena ili poražena. Naši su neprijatelji ustaše i partizani podjednako, jer i jedni i drugi hoće uništenje, naše nacionalne celine. Gospodo Nemci, o priznanju Hrvatske države nema ni govora i mi smo skloni da podnesemo još pola miliona žrtava, a da ne napravimo ovu grešku koja se od nas danas traži da je napravimo. Mi Srbi, danas nemamo ni vladu niti odgovorne ministre na koje možemo i u slučajevima grešaka političkih baciti krivicu. Ono što danas mi ovde radimo to radi naš srpski narod i mi smo tumači njegovog raspoloženja. I molim gospodu da prime k znanju da smo mi spremni da dalje produžimo ovaj odnos, kakav je bio do sada, ali nikakvu promenu nećemo da trpimo, koja ide na učvršćivanje ustaške vlasti, koja je stvorila razbojničku psihozu u kojoj se situaciji Nemci danas ne mogu snaći. I ja Nemcima garantujem da će to stanje ostati do kraja rata te da su oni nemoćni da to stanje poprave. Mi cenimo nemačka nastojanja i njihove ciljeve da se ova zona pacafikuje, ali na žalost verujem da to neće Nemcima uspeti sve donde dok na čelu ove države stoji čovek sa amblemom »U« na glavi, jer je on esencija duše ustaštva, čiji se program sastoji u ideji uništavanja srpstva i pravoslavlja u ovoj zemlji. Sve donde dok se Hravtska država ne proglasi protektoratom ili guvernemanom, naš narod u nju nema poverenja, odnosno dok se hrvatska vlast potpuno ne povuče iz srpskih krajeva. Na pojedine rečenice su reagirali vrlo oštro, kao na pr. da je to upereno protivu Nemačke države. U međuvremenu Tomo Guzina davao je izvesna objašnjenja o odnosima ustaša prema našem stanovništvu, o pojedinim ubicama i još neobraslim srpskim grobovima po našim krajevima. Na to je jedan od nemačkih oficira reagirao i dodao: »Mi to bolje znamo od Vas gospodine. Međutim nama Nemcima stalo je do toga, da se duhovi ovde smire i da zavlada red i mir i da se zaboravi ono što je bilo. Hrvati su voljni da poprave ono što je bilo«, rekao je lajtnant Guske, obrativši se meni. Na ove njegove reči rekao sam, da lako je Hrvatima zaboraviti što je bilo jer su Srbi poklani i uništeni po Hrvatskoj, ali Srbi to neće da zaborave, i to neće nikada zaboraviti. Na ovaj razgovor dodao je jednog momenta lajtnant Guske da smo se suviše upustili u razgovor, nego je potrebno da se pređe na stvar. Obr-lajtnant Kurc bio je očito iznenađen mojim odgovorom i rekao: »Mi Nemci uzimamo pod našu zaštitu srpske četnike i srpske familije, daćemo hranu i municiju i sanitetski materijal svim četnicima koji stupe sa nama u ugovorno stanje. Međutim glavni osnov ugovora je priznanje nezavisne države Hrvatske i da se pod imenom »Hrvatske borbene skupine« borimo protiv partizana, i da izvršavamo naređenja nemačke vojne komande. Ovde je uzeo jedan tekst naštampan na nemačkom jeziku iz kojega je ovako [izlazilo].6 »Da li su četnici spremni da se bore sa Nemcima zajedno, da li su četnici spremni da priznaju Hrvatsku državu i da služe kao pripomoćna skupina hrvatske vojske? Dalje, dodao je Kure da bi četnici u tom slučaju pored pomoći koju bi im ukazivala nemačka vojska dobivali i od Hrvatske države improvizacione stvari a od nemaca municiju, hranu i sanitetske potrepštine, kao i zaštitu s tim da plaćaju sve državne dažbine. Druga tačka, da kao borbena skupina služimo pod nemačkom zaštitom i po naređenjima nemačke vojske ili uz priznanje hrvatskog suvereniteta. Na sva ova pitanja odgovor je bio NE. Saradnju sa Nemcima u borbi protiv komunizma i partizanstva želimo da nastavimo kao i do sada7 ali uz nikakav razgovor o hrvatstvu, ustaštvu i priznanju Hrvatske države. U međuvremenu se raspravljalo o raznim stvarima skoro neznačajnim. Postavio sam pitanje ober-lajtnantu Kurcu da li je on voljan, da primi naše uslove koje ću mu ja podneti u roku od 2 sata. Na ovo je on odgovorio da se dalji sporazum može bazirati samo na onome što je on postavio kao uslov. Na ovo sam ja odgovorio: »Na bazi toga uslova nema razgovora«. Na ove moje reči ober-lajtnant Kurc je dodao da on želi odmah da napusti Nevesinje i da je prijem bio slab. Na ovo sam ja njemu dodao! »Vi dragi gospodine možete se slobodno kretati kroz naša sela i naš će Vas narod primiti i pozdraviti, ali prvi ustaša koji bude prešao Bakračušu biće napadnut sa naše strane jer mi sa ustašama nemamo šta da razgovaramo. Onde gde živi 90% srpskog pravoslavnog elementa tu ustaše nemaju što da rade. Na ove reči ustali smo svi sa upadno neraspoloženim licem gospode nemačkih oficira, na što je ober--lajtnant Kurc pri rastanku rekao: »Oni u Trebinju su pravilno shvatili situaciju i potpisali ugovor.« Na ove reči dodao je Tomo Guzina, da će narod u znak nepriznanja toga zaključka dati svoju reč. Zatim sam ja dodao! »Mi Vam gospodine uvek stojimo na raspoloženju i želimo dalju saradnju«. Na ove reči Kurc se očito u licu zajapuren meni obratio sa rečima: »Vođe imaju da vode mase.« Na što sam mu ja rekao: »Ne zaboravite gospodine da mi živimo u vremenu gde su mase važan faktor.« G. Kurc stežući svoj opasač rekao mi je: »Zakasnili ste na voz, gospodine Peroviću i ja ću Vam jednog dana doći s istom krilaticom.« Prilikom rastanka rekao sam mu: »Videćemo gospodine.« Sa tim smo se rastali. Prednje dostavljam na znanje sa sledećim rezimeom: Nemci su došli sa čistom namerom da pribave naše potpise na jedan rehabilitacioni ugovor koji bi demaskirali odnosno, ponizili četničku srpsku akciju, a nominalnim priznanjem Hrvatske države rešili bar da pomine jedan problem na koje Hrvati stalno insistiraju. Prema mojim ranijim izveštajima evidentno je da podatci koje sam dobio od poverljivih ljudi odgovaraju stvarnosti. Po mom mišljenju suvišne su reći o nekakvom priznanju Hrvatske Države. Sta bi Nemci hteli sa time da postignu, odnosno, Hrvati preko Nemaca u praktičnom smislu nije jasno. Verovatno hteli bi jedni i drugi da putem javnosti obelodane da je hrvatska vlast potpuna na čitavoj nazovi hrvatskoj teritoriji. Osim toga uslovi koji su danas predmet razgovora bili su obična smicalica u politici vrlo ne-veštih Nemaca, a što su im Hrvati nametnuli u svoju korist. Po mom mišljenju danas stupiti u izvestan ugovoran odnos sa Nemcima za nas bi značio moralnu propast. Ako je srpski narod kroz poslednje 3 godine primio borbu protiv jakog neprijatelja vrlo bi škodljivo bilo danas priznati toga istog neprijatelja koji je znatno slabiji. Osim toga potrebno bi bilo ove stvari dostaviti na najmerodavnije mesto kao ilustraciju naših prilika u ovim krajevima i kao dokaz kroz kakve Scile i Haridbe prolazi naš borac četnik. Po mome mišljenju, a po logici stvari Nemci bi hteli sa najmanje svoje bruke da napuste ovaj teritorij i pokušavaju da se moralno oduže Hrvatskoj ustaškoj državi — njenim priznanjem od strane srpskih četnika. Danas kada sva nemačka vojna sila stoji u znaku odbrane evropskih granica pažnja koju ukazuju Hrvatskoj državi je na periferiji njihovih interesa. Ako nemačka vojna sila nije u stanju i sa našom pomoću da likvidira partizanski pokret u ovim krajevima neosporno je da ni Nemcima ne konvenira stvarati nove frontove, baš sada kad je uslov za poravljenje u šumi povoljniji. Sa poverljive strane obavešten sam, da se Nemci nose mišlju povlačenja sa ove teritorije i to po svim izgledima na reku Savu. Ovu vest treba primiti na sve neiz-vesnosti i hitno stupiti u vezu sa okolnim pokrajinama za svaki slučaj. Potpisanom je nemoguće lično preduzeti ma kakav put iz obzira čistog oportunizma, pošto smatram da bi bilo upadno moje otsustvo iz ovih krajeva bar za sada dok su odnosi sa Nemcima korektni. Intimno Nemci nešto pripremaju. Dužnost mi je da upozorim na sve okolnosti da nam se ne bi priredilo iznenađenje, jer po svim utiscima sudeći ili će se pripremiti iznenađenje na našu štetu ili prepuštanje sudbini Hrvatske države samoj sebi bar ukoliko se tiče ovih delova. Ukoliko komandanti korpusa smatraju da je ovo gledište moje ispravno neka potrebno preduzme u protivnom neće biti opredeljenja za korak represalija prema nama bio štetan i po Nemce i po njihovu stvar u ovim krajevima i mislim da do toga neće doći. Međutim u Mostaru i duž čitave pruge do Dubrovnika stalno se viđaju pojedini ustaški eksponenti koji su poznati iz doba 1942 godine, te pretpostavljam, da će oni nešto i pokušati. Potrebno bi bilo pripremiti i narod i vojsku na sve eventualnosti. Jedina naša velika nedaća mogla bi nastupiti u ovom momentu, ako bi ustaška vlast izmenila taktiku, što bi moglo imati samo posledice razbijanja naših redova i slabljenja našeg borbenog duha, prema čemu treba podesiti i držanje da nebi došlo do paralize borbenog raspoloženja, što bi istovremeno bilo razbijanje naše organizacije. Vukašin Perović. U jednom momentu u razgovoru naveo sam: »Sve naše loše strane preko Vaših organa idu preko Zagreba u Berlin, jer to Hrvati hoće, dok na drugoj strani naše dobre strane ne prelaze okvir jedne divizije. Ja razumem Vašu situaciju, jer ste Vi podređeni organi, ali s druge strane mi ne možemo dozvoliti takvo subjektivno gledanje naše borbe. Hrvatska je država neodrživa i o njoj i njenoj politici nema šta da se razgovara«. Na ove reči Nemci su se uzrujali i dodali da su oni stvorili Hrvatsku državu i ko neće da prizna Hrvatsku taj je protiv Nemaca itd. Vukašin Perović.
1 Dokument (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 232, reg. br. 33/16 (BH-V-449). 2 Odnosi se na Nevesinjski i Trebinjski korpus. 3 Odnosi se na nemačku 392. legionarsku diviziju (»Vražju«). 4 Guzina je bio načelnik Štaba Nevesinjskog korpusa. 5 Nezavisna Država Hrvatska. 6 Dokument je na ovom mestu oštećen i ne mogu se pojedine reči pročitati. 7 O saradnji četnika i Nemaca na području Hercegovine vidi dok. br. 110, 132, 136, 141, 154 i 162.
|