| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA VUČEDOLSKE BRIGADE OD 22. MAJA 1944. KOMANDI OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE I KOMANDI TREBINJSKOG KORPUSA O TEŠKOJ SITUACIJI KOD ČETNIČKIH JEDINICA U CRNOJ GORI1 209 2 .22 maja 1944 godine Grahovo Za 200 3 i 250 4 Situacija u Crnoj Gori: Partizani drže najveći deo Crne Gore. — Vasojeviće—Drobnjake—Pivu. — Veći deo Katunske Nahije, i skoro sva sela u srezu Nikšićkom5. Situacija prema nama: II Dalmatinska brigada, ojačana sa dva bataljona VI Crnogorske brigade i Lovćenskim partizanskim odredom, sa mesnim partizanskim jedinicama Nik-šićkog odreda. Jačina oko 1 000 partizana, nalazi se na prostoru: Droškorica — Grahovac — Orahovac — Lastva — Ilino6 brdo/Pareš.7 Odatle pa dalje prema Bileći i Gacku Šegrtove8 brigade. Stanje na našoj strani, u Crnoj Gori je sledeće: Kriza Narodne uprave na Cetinju nastupila je pod pritiskom Srbofila, i nesuglasice u upravi sa Zelenašima. Novo projektovana Uprava do sada nije odobrena, već je od strane 11 odbijena, iz razloga što je novo projektovana Uprava odbila ma kakvu saradnju sa Zelenašima. Pitanje je upućeno na Glavnu komandu 11 u Beogradu,9 i čeka se odgovor. Naše jedinice nalaze se:10 Pavle Đurišić na Limu, brigada kapetana Jovovića11 u Danilovu Gradu — Ivan Ružić u Boge-tićima, oko 400 katunjana na Cevu. Odred pokojnog Lašića12 negde kod Podgorice i Vučedolska brigada na položajima oko Grahova. Kapetan Jakov Jovović, 17 t.m. otputovao je sa Cetinja13 za Beograd, kada će se vratiti neznam tačno. Ide se na tome, da se osnuje Dobrovoljački puk u Crnoj Gori, koji ulazi u sastav II. Srpskog Dobrovoljačkog korpusa, kojim će koman-dovati potpukovnik Đurišić14. Ovim Dobrovoljačkim pukom u Crnoj Gori kako izgleda [komandovaće] kapetan Jovović. Dalja formacija jedinica u Crnoj Gori za sada ostaje po dosadašnjemu. Za sada u Crnoj Gori nema nikakva pokreta sa naše strane, izuzev manjih lokalnih akcija. Sastajao sam se lično sa delegatom Pavla Đurišića, a takođe i sa, kapetanom Jovovićem, Ružićem, Jevremom Šau-lićem i drugim vodećim ličnostima. Glavni cilj moga putovanja na Cetinje i sastanka sa navedenim licima bio je, što hitnije preduzimanje pokreta i borbe protivu komunista. Za sada se nije moglo uspeti da se sve nacionalne jedinice iz Crne Gore stave u pokret, sve do dolaska kapetana Jovovića iz Beograda, i dok se ne reši pitanje Uprave na Cetinju. Od majora Đukanovića15, Ružica i Jovovića, zatraživao sam najhitnije preduzimanje akcije u Katunskoj Nahiji — Vučedolskoj Teritoriji do Golije, u cilju čišćenja toga prostora od komunista i olakšanja situacije u Hercegovini. Ovo pitanje smo ostavili ne rešeno, sve dotle dok vi ne date Vaše mišljenje, o istoj, t.j. dali su Hercegovačke jedinice sa mojom brigadom u stanju prodreti do Kusida i Banjana i dalje ka Goliji, stim da jedinice od Cetinja, Danilova Grada i Bogetića, jednovremeno pođu kuda i naše jedinice u akciji preko Katunske Nahije i od Nikšića. U ovome slučaju težište borbe bilo bi na našem sektoru, t.j. na sektoru Droškorica — Bileća, radi čega i traže naše mišljenje i pristanak. Od vašeg povlačenja iz Lastve do sada nisam imao direktne veze, i ako je u tri puta pokušavano uspostaviti je pa molim da se obavestim o najkraćem pravcu za veze, i da me hitno obavestite o najnovijoj situaciji u Hercegovini. Kapetan, Ivan M. Janičić
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 140, reg. br. 29/6 (CG-V-1465). 2 Vučedolska brigada. 3 i 4 Komanda operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine i Komanda Trebinjskog korpusa. 5 Vidi dok. br. 160. 6 Ilijino. 7 O rasporedu i dejstvima 2. dalmatinske udarne brigade vidi tom III, knj. 7, dok. br. 324. 8 Vlado, komandant 29. udarne divizije NOVJ. 9 Misli se na Komandu Jugoistoka (Grupa armija »F«). 10 Vidi dok. br. 160. 11 Jakov. 12 Đorđe. 13 O odnosima Jakova Jovovića prema Nemcima vidi dok. br. 148. 14 Pavla Đurišića je Milan Nedić unapredio u čin potpukovnika i postavio ga za pomoćnika komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa pod komandom pukovnika Koste Mušickog. U prvoj polovini maja 1944. Đurišić je otputovao u Beograd, gde se sastao sa Nojbaherom, Nedićem i komandantom Jugoistoka i sa njima vodio razgovore o ubrzanijem slanju oružja i opreme za četničke jedinice u Crnoj Gori i Sandžaku, od kojih su formirani dobrovoljački pukovi. Đurišić se tada sastao i sa Mihailom Olćanom, ministrom u vladi Milana Nedića. List »Novo vreme« je u broju od 21. i 22. maja 1944. objavilo fotografiju Olćana i Đurišića, uz pohvalu Đurišićevih kvaliteta u borbama protiv NOVJ. Draža Mihailović, koji je diktirao saradnju četnika i Nemaca, za-merio je Đurišiću što pred javnošću iznosi kolaboraciju. Naime, on je bio zadovoljan radom Đurišića, ali je smatrao da to treba da se čini prikriveno od narodnih masa (vidi dok. br. 165, depešu br. 110). U obaveštenju komandanta Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 10. juna 1944. izvesnom Miši o borbama protiv NOVJ u dolini r. Lima, pored ostalog, piše: »Pripremaju se jurišni korpusi, koji će ići kroz celu zemlju. Priprema i Pavle Đurišić tri puka od 6.000 preoružanih i najboljih jurišlija. Biće gužve u najveću našu korist-« (Arhiv VII, Ča, k. 163, reg. br. 14/4). U izveštaju dr Radiše Vorkapića iz Beograda od 16. juna 1944. Draži Mihailoviću o formiranju dobrovoljačkih pukova, između ostalog, piše: »Pavle Đurišić dobio odobrenje da obrazuje tri puka Crnogorskih dobrovoljaca. Za iste će dobiti oružje od Nemaca. Generalni konzul Krauhalc izjavio je inž. Đuriću... Vi Srbi možete biti mirni, jer ćemo mi u slučaju povlačenja iz Srbije predati vlast Draži« (Arhiv VII, Ča, k. 103, reg. br. 23/2). O formaciji 6. dobrovoljačkog puka vidi dok. br. 213. Vidi tom XII, knj. 4, dok. br. 85. Opširnije o crnogorskim dobrovoljačkim pukovima vidi: dr Rado~ je Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori, četnički i federalistički pokret 1941—1945, Obod, Cetinje 1977, str. 476—488. 15 Jovan.
|