| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ
KOMANDE 69. ARMIJSKOG KORPUSA ZA NAROČITU UPOTREBU OD 23. JULA 1944. KOMANDI 2.
OKLOPNE ARMIJE O ISKUSTVIMA STEČENIM U DEJSTVIMA PROTIV JEDINICA NOV I POJ U ŽUMBERKU,
U OPERACIJI »DINKIRHEN«1 POVERLJIVO Koncept K-da
LXIX AK z.b.V. K.
H. Qu., 23. juli 1944 Ia pov. br. 3988/9788/44 Kdr. Gen. Komandi 2. oklopne armije U prilogu Komanda korpusa prosleđuje izveštaj o iskustvima u operaciji »Dinkirhen«.3 1
prilog Za
Komandu korpusa Uz
akta Načelnik
štaba »Dinkirhen« ...4 Grob5
Generalšt. major Iskustva iz operacije »Dinkirhen« Za
vreme operacije »Dinkirhen« našim jedinicama nisu se više, kao uvek do sada,
suprotstavljale grupe bandi sa manje ili više velikom borbenom vrednošću, već
trupa kojoj više ne odgovara izraz »bande«, koja bi se pre
morala nazvati »ustanička trupa«, pošto je prihvatila borbu, vojnički dobro
vođena i raspolaže sa dobrim i dovoljnim naoružanjem.6 Neprijatelj
je prihvatio borbu na duboko ešaloniranim odbrambenim položajima i izgrađenim
ojačanim težišnim tačkama, branio se žilavo, na ugroženim odsecima uvodio
rezerve, i tamo koncentrisao dejstvo svog teškog naoružanja i vršio efikasne
protivnapade. Upravljanje vatrom teškog naoružanja vršeno je žičanom i
radio-vezom i bilo je vrlo pokretljivo. Zbog dobre snabdevenosti municijom (možda
se to može objasniti time što neprijatelj još nikad nije bio energično zahvaćen
u Žumberku i zbog toga je raspolagao velikim rezervama municije) i spretnosti
rukovodstva, potpomognut dobrim obaveštajnim izvorima kojima je raspolagao, bio
je protivnik koga treba potpuno ozbiljno shvatiti. Što se tiče borbenog
morala, u svakom slučaju nije dorastao našim jedinicama. Prilikom
stupanja na slovenačku teritoriju moglo se konstatovati da jedinice koje se
tamo bore nemaju ništa zajedničko sa bandama koje se bore u Hrvatskoj, već se
smatraju oslobodilačkom vojskom koja treba da omogući da njihov narod dođe do
svojih ranijih prava. Tako, npr., hrv. bande ne smeju da pređu u Sloveniju. Oni
bi tamo odmah bili primorani na borbu.7 Slovenci, pak, da bi svoju
sopstvenu zemlju poštedeli, vrše pljačkaške pohode na hrvatskoj teritoriji u
cilju popunjavanja životnim potrebama i naoružanjem.8 Slovenačke
brigade koje se po ubeđenju i formacijski nalaze na strani Tita, sami Slovenci
smatraju kao nenarodne. Natpisi na kućama i javnim zgradama, pored kojih je
jedinica prolazila, svi proklamiraju slobodnu i nezavisnu Sloveniju, pri čemu
se, istina, »fašizmu«, isto kao i svakoj drugoj sili koja želi ovu
samostalnost da podjarmi, nagoveštava borba. Naše
jedinice imale su prilične terenske poteškoće zbog nedostatka inžinjerijskih
snaga, pošto je protivnik sve mostove, serpentine, puteve i tesnace, koji se teško
obilaze, naj-temeljnije razorio. Za radove na ponovnom osposobljavanju često je
bilo potrebno mnogo časova. Borba na takvom terenu samo onda garantuje uspeh
ako se ove komunikacijske poteškoće najbrže otklone, kako neprijatelj, koji
je već jednom načet, ne bi mogao ponovo da se organizuje za odbranu i na taj
način primorao i naše jedinice na ponovno zauzimanje rasporeda za napad. Osim
toga, neophodno je potrebno da se jedinice koje budu operisale na brdskom zemljištu
učine stvarno pokretnim ispomaganjem sa čitavog korpusnog i armijskog područja
privremenim stavljanjem na raspolaganje samara. Svako vozilo-točkaš, usporava
tempo trupe. Vozila često moraju, kod poteškoća na putevima, da se ostave
daleko nazad. Ovo opet zahteva odgovarajuću jaku zaštitu i na taj način
stalno se slabi sopstvena udarna trupa.— Najefektnije
oružje u borbi na brdskom zemljištu, pri nedostatku brdskih oruđa, je srednji
i teški minobacač. Dovoljan broj ovog oružja i dovoljne količine municije
omogućavaju brzo neutralisanje neprijateljskih mitr. gnezda, čije eliminisanje
inače zahteva priličan gubitak vremena. Ako
za borbu na brdskom zemljištu u pitanje dolaze jedinice kao kozačka divizija,
koja je opremljena samo topovima i ne raspolaže brdskim oruđima, potrebno je
da im se dodeli nekoliko baterija l. p. haub. (na puk po 1 btr.) Poljski top 7,5
cm prilikom upotrebe u planini ima znatne poteškoće što se tiče putanje
zrna. Prilikom
izvođenja operacija ponovo se potvrdilo da se prisluškuju telefonski razgovori
i prenose neprijateljskom rukovodstvu i da se tamo odmah iskorišćuju. Ponovo
se potvrdila neophodnost ograničenja telefonskog saobraćaja, koje je pre dužeg vremena naredila K-da kor., i zabrana svih
telefonskih razgovora taktičkog sadržaja takođe i od divizije najviše. Ako
se 100% bude pridržavalo ovog zahteva, izbeći će se da neprijatelj prevremeno
bude upoznat sa našim name-rama.
Da zbog toga, naročito kod divizija i komandnih instanci, u pridržavanju
kratkoročno postavljenih termina dolazi do odlaganja, mora se uzeti u obzir. Grob 1 Snimak originala (pisanog na mašini)
u AVII, NAV-T-314, r. 1547, s. 207—10. 2 Četvrtasti pečat komandanta 69. AK z. b. V. 3 Detaljnije o toj operaciji vidi dok. br. 84. 4 Nečitak potpis. Načelnik štaba
tada je bio generalštabni pukovnik Hans Štajnbek (Hans
Steinbeck). 5 Helmut. Tada je bio na dužnosti
načelnika Obaveštajnog odeljenja K-de 69. AK (AVII, NAV-T-314, r. 1548, s.
35—42: ratna lista oficira 69. AK na dan 30. juna 1944). 6 Reč je o jedinicama Operativnog štaba hrvatskih i
slovenačkih jedinica (8, 13, 15. i 34. NOU divizija). Opširnije o tome vidi
dok. br. 84 i 92. 7 Takva konstatacija lišena
je svakog osnova. Samim tim što je operacija »Dinikirhen« vođena u Žumberku, gde su se zajednički borile
hrvatske i slovenačke jedinice pod objedinjenim rukovodstvom, najbolji je dokaz
pogrešne procene majora Groba.
|