ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII - DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA - KNJIGA 4
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


IZVEŠTAJ 847. GRENADIRSKOG PUKA OD 2. JUNA 1944. ŠTABU 392. LEGIONARSKE DIVIZIJE O TOKU I REZULTATIMA OPERACIJE »VIKINGER« ZA ZAUZIMANJE GRUPE OSTRVA NA ODSEKU NOVI — SENJ — JABLANAC KRAJEM MAJA I POČETKOM JUNA 1944. GODINE1

STROGO POVERLJIVO!

847 gren. puk (hrvat.)

Odelj. Ia, str. pov. br. 160/44.

Rgt. Gef. St.*2, 2. juni 1944.

Štab 392 (hrvat.) peš. div. str. pov. 170/44. 2. juni 1944. *3

Br.:

Pril.

Abt. Ia Br. 392/44 3. juni 1944. Str. pov Pril.: *4

Obrađivač

Izveštaj o operaciji »Vikinge r«5 847. gren. puka (hrvat.)

1.) Planiranje

Pripreme i planiranje utvrđeno je prilikom konferencije sa komandantom 771. inž. desant.[nog] bat. Prema naređenju 392 (hrv.) peš. div., odelj. Ia, str. pov. br. 327/446, trebalo je likvidirati uporišta bandi na niže navedenim ostrvima i dotična ostrva očistiti.7

I l o v i k,

S i 1 b a,

Olib,

P r e m u d a,

Š k a r d a,

I s t i M o l a t.

Za ovo su bile predviđene sledeće snage:

ceo III bat.

ceo II bat.

Inž. vod Štabne čete

Štab puka

1 bat. sa štabom, 1. i 3. četom.

Brodski prostor za iskrcavanje obezbediće 771. inž. desant. bat.:

2 manja jurišna čamca 1 teški jurišni čamac

1 desantni čamac

5 skela (trajekata).

U pojedinostima bilo je planirano:

Isplovljavanje snaga 30. 5. 1944. u večernjim časovima iz

polaznih luka Novi, Senj, Jablanac. Formiranje 3 desantna talasa:

Desantni talas 1:

III bat. (2 skele). Isplovljenje iz Novog: 30. 5. 1944. u 19,00 časova. Iskrcavanje na Olib 31. 5. 44. oko 4,00 časa na severozapadu (zaliv Draga) i na jugu (zaliv Južna Slatina). Čišćenje ostrva 31. 5. 1944. U toku noći prebacivanje na Silbu, iskrcavanje 1. 6. 1944. oko 8,00 časova na severu u zalivu (sasvim severo-zapadno od kote 29) i jugu, 1 km jugoistočno od Nozdre.

1. 6. 1944. čišćenje ostrva Silba. Početkom sumraka povratak u polaznu luku.

Desantni talas 2:

Štab puka, II bat, Inž. vod Štabne čete (1 teški jurišni čamac, 1 desantni čamac, 2 skele). Isplovljenje iz Senja: 30. 5. 1944. u 19,30 časova. Iskrcavanje na Molat na 2 mesta (zaliv Zorljevica na jugu i zaliv Vodomarka, 2 km severo-severozapadno od Brgulje) 31. 5. 1944. oko 4,00 časa. Čišćenje ostrva pre podne 31.

5. 1944. i spajanje obe grupe na krajnjem se-vernom delu. Oko podne prebacivanje desant-nog talasa na Ist. Istog popodneva prebacivanje jedne čete na Škardu. U noći od 31. 5. na 1. 6. 1944. prebacivanje glavnine sa Ista na Premudu, a jedne ojačane čete sa Škarde na Ilovik. 1. 6. 1944. čišćenje oba ostrva. U noći od 1. 6. na 2. 6. 1944. povratak u polaznu luku Senj.

Desantni talas 3:

I bat. sa Štabom, 1. i 3. četa (1 skela).

Isplovljenje 30. 5. 1944. u 21.00 čas iz Jablanca za Košljun (zapadna obala Paga). Tamo pre svega ostati kao rezerva. U noći 31. 5. na 1. 6. 1944. prebacivanje na Maun i Škardu, čišćenje ostrva i povratak u uporište u noći od 1.

6. na 2. 6. 1944.

2.) Izvršenje:

Izvršenje proteklo sasvim po planu shodno tački 1.). Desantni talas 1 iskrcao se 31. 5. 1944, kako je bilo predviđeno, oko 4,00 časa na planiranim mestima: severna grupa (Štab, 9. četa i 1/2 10. čete) i južna grupa (U. četa i 1/2 10. čete) spojile se u rejonu mesta Olib. Jednom motornom čamcu koji je ulazio u luku, posle kraćeg žestokog okršaja, onemogućeno je isplovljenje. Ukupni rezultati na Olibu:

6 poginulih izbrojeno,

4 zarobljena,

1 naš vojnik (Hrvat) ranjen.

Plen:

1 motorni čamac,

2 italij. mitr,

2 američ. autom, 15 pušaka, 1000 metaka.

I iskrcavanje 2. desantnog talasa odvijalo se po planu, Severna grupa bila je ojačana 5. četom, dok je glavnina 2. bat. sa Pion. vodom pročešljavala ostrvo od juga. Tom prilikom pronađeno je kod luke Molat jedno skladište rezervi: 245 pari cipela, 32 bale odeće.

Čizme su podeljene jedinicama; odeća će biti upućena diviziji. 7 ljudi je uhapšeno.

Oko 11,40 časova prebačena je 5. četa na Ist, a oko 13,30 časova glavnina 2. bat. Čišćenje ostrva proteklo je bez naročitih događaja; 1 folksdojčer je dezertirao. Traganje proteklo bez rezultata.

Oko 18,00 časova prebačena je 5. četa na Škardu i čistila ostrvo.

3. desantni talas dostigao je, prema planu, u jutarnjim časovima 31. 5. 1944. Košljun i ostao tamo na raspolaganju komandantu puka.

U noći od 31. 5. na 1. 6. 1944. 1. desantni talas prebacio se na Silbu, 2. desantni talas sa glavninom na Premudu, a jedna ojačana četa na Ilovik i 3. desantni talas na Maun i Škardu. Čišćenje proteklo bez naročitih događaja: na Premudi uhapšeno 6 ljudi, na Silbi 5 i na Maunu 1 čovek.

Za vreme čitave operacije dignuto u vazduh i potopljeno:

116 čamaca,

26 jedrenjaka sa jednim jarbolom, 6 obalskih motornih brodića, 5 velikih kutera, 1 motorni čamac. Povratak svih desantnih talasa usledio je po planu u noći od 1. 6. na 2. 6. 1944. Oko 6,00 časova sve jedinice su opet stigle u svoja uporišta.

3.) Iskustva:

Prilikom planiranja i sprovođenja moralo se naročito uzeti u obzir da svi pokreti na moru mogu da se izvode samo noću. Za vreme kratkih noći (kao u ovom vremenu) moraju se dugi marševi raspodeliti.

Noći sa mesečinom treba uopšte tretirati kao nepodesne pošto čamci budu osvetljeni i zbog toga su relativno dobro vidljivi. Pri živom neprijateljskom noćnom izviđanju to znači otkrivanje sopstvenih pokreta. Primena padobrana za osvet-ljavanje i svetlećih snimaka primećena je na polasku i povratku, ali ipak nisu mogli da otkriju naše desantne talase.

Pri sadašnjoj situaciji u vazduhu jasno se pokazalo da je ostajanje velikih desantnih plovnih objekata (skele) kod ostrva isključeno; korištenje skrovitih mesta, udaljenih od operacijskog područja je nedopustivo. Uprkos tome otkrivanje istih treba očekivati, kao što je pokazao naš slučaj: 2 skele koje su našle skrovište u jednom zalivu u blizini južnog vrha ostrva Cres, napalo je 6 lovaca bombardera. Samo zahvaljujući protivavionskoj odbrani, koja je odmah stupila u dejstvo, mogao je napad da se odbije i jedan neprijateljski avion da se ošteti.

Iskrcavanja koja su usledila pokazala su još da su takvi desanti, sa skelama, na obalu koju drži neprijatelj, isključeni, pošto u tom slučaju na skelama, usled masiranja trupe, na palubi može da dođe do neželjenih gubitaka. Za takav slučaj potreban je veći broj jurišnih čamaca koji jedinicu brzom vožnjom prebacuju na kopno da se neprijatelju ne bi pružila ni najmanja mogućnost za otvaranje precizne vatre. Iskrcavanje samo pomoću skela je opravdano samo na obalske delove koje nije poseo neprijatelj.

Ukupno uzevši, vrlo dobro se iskazalo navigacijsko umeće desantnih pionira u vođenju skela i čamaca.

Rajzinger8

potpukovnik i k-t puka

1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-314, r. 562, s. 833—6.

2Regimentsgefechtsstand (regimentsgefehtsštand — komandno mesto puka).

3i 4Četvrtasti pečati primaoca.

5U prevodu znači: viking. Tako su se zvali norveški preci koji su na prekomorska osvajanja išli brodićima.

6To naređenje redakcija nije pronašla. Međutim, Komanda 15. BAK-a naredila je 23. maja 1944. Komandi 392. legionarske divizije da zauzme ostrva o kojima je u ovom dokumentu reč (Arhiv VII, NAV--T-314, r. 562, s. 628). Komanda 2. oklopne armije odobrila je ovu operaciju 24. maja (vidi ratni dnevnik Komande 15. BAK-a u AVII, NAV-T--314, r. 560, s. 1277).

O iskustvima stečenim u ovoj operaciji vidi i izveštaj komandanta severne Dalmacije, upućen admiralu Jadrana i Komandi 15. BAK-a 14. juna 1944, u AVII, NAV-T-314, r. 562, s. 865—6.

7O borbama za ova ostrva vidi tom V, knj. 28, dok. br. 118 i tom IX, knj. 2, dok. br. 127.

8Reisingar. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument