| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ NAČELNIKA
ZA PRIVREDU PRI KOMANDI 2. OKLOPNE ARMIJE OD 18. MAJA 1944. KOMANDI POZADINE 2.
OKLOPNE ARMIJE O SITUACIJI I STANJU EKSPLOATACIJE RUDNIKA HROMA U MAKEDONIJI, NA
KOSOVU I U ALBANIJI 1 POVERLJIVO Načelnik za
privredu pri K-di 2. OkA Br. B. pov. br.
887/44. St. Qu, 18. maj
1944 Zabeleške o
situaciji u rudnicima hroma u Albaniji Eksploataciju hromne rude u Albaniji ranije su sprovodili Italijani na području Prizren (Đakovica i Kuks) Klos Struga — Podgradec Ruda se transportovala kamionima preko planina na obalu i tu utovaravana u brodove. Jedan deo rude sa područja Đakovice 1942/43. utovarivanje u žel. vagone u Peći. Iz italijanskih izveštaja jasno se vidi da je već i u ono vreme, usled nedostatka kamiona i velikih udaljenosti preko prevoja, bilo poteškoća u transportovanju. Za vreme sloma Italije banditi su u rudnicima hroma uništili stambene objekte i mašine, opljačkali zalihe eksploziva, materijala i tovarna grla. Čim situacija kod bandita omogući, eksploatacija hromne rude biće od strane Nemaca opet nastavljena i to prvo na području Kuksa i Đakovice, dok ostala područja, zbog opasnosti od bandi, još nisu mogla da budu obrađena. Područje hromne rude Đakovica i Kuks Eksploatacija hromne rude u severoistočnoj Albaniji dobro se već razvila preko očekivanja. 1/T.B. Bergbau (mot.) 262 vodi pogon, i on je u stručnom pogledu potčinjen nač. za priv. (K-de 2. OkA). Uključeni su još GBM3 i Montana — Jugoistok. Dok su Italijani eksploataciju hromne rude vršili kao sezonski rad, sada se i preko zime 1943/44. radilo, pri čemu su uglavnom snežne prilike bile naročito povoljne.4 Radi se o visoko kvalitetnoj rudi, koja je, posle gubitka turske hromne rude, vrlo značajna za snabdevanje nemačke privrede za naoružanje.5 Ruda će se kamion, transportovati sa područja Đakovice do železničke stanice Peć, a sa područja Kuks do železničke stanice Uroševac, odn. Peć. Pošto je za eksploataciju hromne rude do sada samo srazmer-no mali broj vozila bio na raspolaganju, a čije je stanje i opremljenost gumama bilo vrlo nezadovoljavajuće, armija je stavila na raspolaganje za put Kuks — Uroševac prazne kamione, kojima su naknadno mogle da se otpremaju znatne količine hromne rude. Vađenje rude još je uvek znatno pre-mašalo utovar u železnicu, jer transportne mogućnosti kamionskog prostora nisu bile dovoljne. Otežavajuća okolnost je i to što se put Đakovica — Peć nalazi u vrlo lošem stanju (zatraženo je da se isti popravi). Prilikom preuzimanja pronađena je zaliha od 13.043 t hromne
rude. Eksploatacija hromne rude pokazala je sledeći razvoj: Transportovano do železničke stanice i utovareno u vagone Iskopano
Od količine hromne rude koja je trebalo da se utovari u
vagone, prevezeno je vojnim kamionima u martu 622 t i u aprilu 1462 t od Kuksa u Uroševac. 30. 4. 44. kod rudnika bilo je 14.535 t, a u međudepoima
2197 t hromne rude. Vađenje hromne rude, kako se predviđa, može se povećati u mesecima bez snega na 3.500—4000 t na području Đakovice i na 2.000—2.500 t na području Kuksa. Transportovanje ovih količina hromne rude nije moguće kamionima koji sada stoje na raspolaganju. I pored toga, ako se dodeli još kamiona, hitno je potrebno ubrzano izvođenje planiranih radova na pruzi uskog koloseka (60 cm) od železničke stanice normalnog koloseka Peć do Đakovice i, po mogućstvu, produženje ove pruge do Kuksa. Na taj način moguće je ne samo da se količine hromne rude redovno otpremaju već i ušteda velikih količina pogonskog goriva i automobilskih guma kao i rasterećenje puteva koji, usled nedovoljno čvrstog donjeg postroja, naročito zimi, neobično stradaju usled transportovanja hromne rude. Naročite terenske poteškoće za izgradnju ove že-leznice ne postoje. Ministar Rajha Šper6 dao je saglasnost za izgradnju pruge Peć — Đakovica sa sporednom prugom za Kromnja (područje hromne rude Đakovica). Glav. građ. upr. Org. Tot7 u Skoplju dobila je zadatak da izvrši predradnje. Prema dosadašnjem planiranju, sa izgradnjom treba da se započne tek u leto 1944. i da krajem 1944. bude završena, pošto ranije angažovanje Org. Tot, zbog radova na vijaduktu, nije moguće. Jedan deo šina i pragova već se tu nalazi. U slučaju da radove izvode samo crnogorski radnici, plate radnika čine najveći deo izdataka za izgradnju, pošto se isti moraju isplaćivati u albanskoj moneti. Obezbeđenje novca u albanskoj valuti je izuzetno teško. Zbog ovog razloga mora se uzeti u razmatranje angažovanje građevinskih odeljenja od italijan-skih vojnih interniraca i inž. železničkih jedinica. Prema podacima Građ. upr. Org. Tot, efektivno vreme za izgradnju železničke pruge Peć — Dubrava treba da iznosi 3 — 3 1/2 meseca. Utovarivanje hromne rude u vagone na železničkoj stanici Peć ne pričinjava
nikakve poteškoće ali na železničkoj stanici Uroševac to nije slučaj, jer
se ovim ometa vojni dotur. Već je zatraženo da se u Uroševcu
izgradi jedan novi kolosek za utovar. Područje hromne rude Klos Ponovno vađenje hromne rude na području Klos stvoriće
posebne poteškoće pošto je područje vrlo udaljeno, širu okolinu nastanjuju
pripadnici Zogua,8 a podizanje jednog porušenog drumskog mosta u okolini Deba
zahtevaće nesrazmerno mnogo vremena. Područje hromne rude Struga — Podgradec Eksploatacija hromne rude na području zapadno od Ohridskog
jezera do sada nije mogla da se obavlja zbog opasnosti od bandi. Izviđanja su
pokazala da su raniji stambeni objekti uništeni, jamska građa za oblaganje
galerija opljačkana, a oprema i mašine odvučeni, tako da će ponovno
otvaranje pričiniti prilično veće poteškoće nego na području Đakovica —
Kuks. Ovo može da se obavi samo ako se prebaci još jedna rudarska četa. Angažovanje
delova l/T. B. Bergbau (mot.) 26 u mnogome će se odraziti na eksploataciju na
području Đakovica — Kuks. Mašine, pribor, materijal i kamioni kao i radna
snaga takođe se ne mogu uzeti sa područja Đakovica— Kuks, već se moraju
iznova dopremiti. Oprema za laku žičaru još se nalazi u armijskom skladištu
inž. opreme u staroj Albaniji i već je stavljena na raspolaganje. Kod jama se nalazi još izvesna količina hromne rude koju
treba kamionima prebaciti u Strugu, najpre tovarnim grlima i volovskim kolima
mora da se prebaci do magistrale. Za eksploataciju hromne rude većeg obima mora
da se izgradi još dovodnih puteva a i stari da se poprave. Čim se konačno
naredi preuzimanje eksploatacije hromne rude i okonča osiguranje radne snage,
tehničkog pomoćnog materijala i vozila, područje mora stalno da se obezbeđuje. O. Qu/2. OkA ...9 1Snimak kopije originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-77, r. 1299, s.
148—50. Snimak orignala dokumenta nalazi se u AVII, NAV-T-313,
r. 200, s. 74622367, ali mu nedostaje druga strana. Međutim, na tome snimku
nalazi se četvrtasti pečat primaoca: Komande 2. oklopne armije, O. Qu, sa
podacima o prijemu (20. maj 1944) i brojem pod kojim je dokumenat zaveden u
delovodni protokol (pov. br. 03430/44). Redakcija se odlučila za objavljivanje
kopije, pošto je dokumenat potpun. 21/Technische Bergbau-Bataillon (motorisiert) 26 (1. č 26.
motori-zovanog tehničkog rudarskog bataljona). 3Generalbevollmachtigter fiir Metalerzgruben (opunomoćenik
za rudnike metala). 4Vidi dok. br. 24. 5Turska je sa Trećim Rajhom, pod pritiskom saveznika,
prekinula 2. avgusta 1944. ekonomske i diplomatske odnose. 6Albart (Speer). Na procesu fašističkim ratnim zločincima Trećeg Rajha osuđen je 1. oktobra 1946. na 20 godina lišenja slobode. Kaznu je izdržavao u zatvoru Špandau. 7Glavna građevinska uprava Organizacije Tot. Organizacija Tot je bila nacistička poluvojna radna organizacija. Nazvana je po imenu njenog osnivača, generalnog inspektora saobraćaja Trećeg Rajha, Frica Tota (Fritz Todt). Posle njegove smrti, 15. februara 1942, na to mesto došao je ratni zločinac Albert Šper. Opširnije o tome vidi tom IV, kaj. 30, dok. br. 102, obj. 15. 8Misli se na albanske monarhiste, pristalice bivšeg albanskog kralja Ahmeda Zogua, koji se u to vreme nalazio u egzilu. 9 Nečitak potpis.
|