IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNE GRUPE »KONRAD« OD 11. MAJA 1944. KOMANDI 2. OKLOPNE ARMIJE O PREGOVORIMA SA ČETNIČKIM VOJVODOM MOMČILOM ĐUJIČEM, ODRŽANIM 9. MAJA 1944. KOD KNINA1 STROGO POVERLJIVO K-da Abv 201 2 Primljeno 22. 5 Tgb. Br. str. pov. 3821/44 ... Jedinica »Konrad« pri K-di 2. OkA Strogo pov. br. 42/44 O. U., 11. 5. 44. Tiče se: vojvode Đujića3 6 primeraka  3. primerak Načelnik Obaveštajnog odeljenja armije bio je tu skoro lično obavešten, prilikom njegovog boravka u Kninu, da vojvoda Đujić već nekoliko nedelja traži vezu sa merodavnim nemač-kim generalštabnim oficirima, da bi svoju situaciju jedanput temeljito izložio, i drugo, da bi postigao saradnju u znatno većem obimu. Načelnik Obaveštajnog odeljenja armije morao je, s obzirom na političku opasnost jednog takvog susreta, da to izbegne. Sada je, ipak, 9. 5. uveče, došlo do sastanka kome su sa nemačke strane prisustvovali: načelnik Štaba XV AK4, načelnik Obaveštajnog odeljenja XV AK5 i poručnik Konrad6, dok su sa suprotne strane bili prisutni: vojvoda, major Kape-tanović7 kao politički savetnik, kapetan Mijović8 kao general-štabni oficir i neki gospodin Radovan9 kao tumač. Vojvoda je pre svega izložio istorijski razvoj njegove borbe, njegovu sadašnju situaciju i njegove namere. U odgovoru na ovo, pukovnik Pfaferot, nakon izražavanja zadovoljstva o dosadašnjoj saradnji, insistirao je na razjašnjenju nekih pitanja: 1)Vojvodi je bilo saopšteno da, na osnovu dokumenata zaplenjenih u Srbiji, proizilazi da on stoji u vezi sa D. M., da ga izveštava i da od njega prima naređenja. Doveden u škripac, najzad je rekao: »I ako bi to tako bilo, Vi bi morali jednu takvu vezu samo pozdraviti, jer mi ona, sama po sebi, daje mogućnost da izvršim svoj uticaj kod Draže Mihailovića, da on shvati opasnost saradnje sa Englezima«. 2)Zašto se vojvoda do sada nikada nije stavio u vezu sa nemačkim oficirima. Razlozi koje je vojvoda naveo, i koji su već bili izneti u ovdašnjem dopisu br. 98/44 od 11. 3,10 nisu bili dovoljno ubedljivi. 3)Saopšteno mu je da je sa pravoslavne strane bio planiran napad na jednog nemačkog oficira. Očigledno časno revoltiran, ovo je bilo odbačeno kao nemoguće. Prilikom ovog prekora radilo se o ličnosti poručnika Liperta11, koga je vojvoda, u toku večeri, u dugom činjeničnom izlaganju, ocrtao kao jednu ličnost nepovoljnog karaktera. Pomoću doku-mentovanih podataka, on je izneo optužbu pasivnog podmićivanja. Kada mu je sa nemačke strane bilo ukazano na to da bi takve optužbe protiv nemačkog oficira morale biti dokazane, on je zamolio za istragu o delatnosti poručnika Liperta u vezi s vođom bande Manom Rokvićem12, podvlačeći da bi ovo bilo i u nemačkom interesu. 4)Na prigovor da je on, na osnovi pronađenih dokumenata, tražio preko Draže Mihailovića bombardovanje Bihaća, odgovorio je ironično da bi on isto tako znao da spreči bombardovanje pravoslavnih mesta kao što su Knin i Kosovo. Odgovor uz ovu tačku protivreči, kao u prvom slučaju, verodostojnim izvorima. Za izjašnjavanje može se načelno reći da su iz njega me-rodavni oficiri korpusa mogli stvoriti jedan lični utisak o ovdašnjem pravoslavnom oficirskom koru. Pri rastanku sa-govornika naglasio je pukovnik Pfaferot da je ovaj utisak u osnovi bio pozitivan. Pre svega bio je on ubeđen o karakternoj čistoti i disciplini unutar Đujićeve borbene skupine. Krajem sastanka podneo je kapetan Mijović jedan pregled vojnih namera s molbom da se odluči da li bi se one mogle sprovesti. Radilo se pri tom o različitim operacijama u prostoru severne Dalmacije. Pri tom bi pravoslavne formacije sadejstvovale pod nemačkom komandom. Treba tu onemogućiti stvaranje većih partizanskih slobodnih teritorija aktiviranjem i praktičnim angažovanjem jedinica potčinjenih korpusu. Mada se ovde radi o nadležnosti Operativnog odeljenja, ipak je kapetan Taj fer13 primetio posle rastanka sa pravoslavcima da to sprovođenje stvara ogromne teškoće u vezi sa snabdevanjem municijom. Karakteristično za sadašnju trenutnu situaciju i shvata-nje vojvode bejaše činjenica da se sa šovinističke — hrvatske strane (ustaški pukovnik Servaci sa ostalim saradnicima — Janka Pusta14) vrši jedno organizovanje i ponovno ustrojavanje većih jedinica oko pravoslavnih teritorija, s očitom name-rom da se ovde izazove ponavljanje događaja od 1941. godine. (Prema iskazima poručnika Ankofa,15 pukovnik Servaci je isto izrazio recima, sa dodatkom da, nakon stvaranja jakih ustaških snaga, nemačke trupe koje su se ovde istrošile u partizanskim borbama, uprkos svim dobrim željama, neće više moći pružiti nikakav otpor hrvatskim namerama). U toku večeri došlo je do dve izjave sa nemačke strane.16 U ovom trenutku one obadve imaju svoj puni značaj, ali, pri daljoj izgradnji ovdašnjih ustaških pozicija, jednog dana ne bi mogle opstati više jedna pored druge: 1)Nemačke trupe neće nikada dozvoliti istrebljenje ovdašnjeg pravoslavnog življa. One će zaštititi ne samo pravoslavne dobrovoljce, koji se sa njima zajedno bore nego i žene i decu od eventualnog ponavljanja događaja od 1941. godine. 2)Nemačka i hrvatska vojska su saveznici. Ako stoga pravoslavni povedu ofanzivu protiv ustaških pripadnika, nemačka vojska morala bi stati na stranu ustaša. Doći će se, dakle, jednog dana (i po svoj prilici vrlo skoro) na definiciju ovdašnjih nemira. Od strane Hrvata priča se o jednoj pravoslavnoj ofanzivi (već danas su divizija i korpus preplavljeni dnevno sa više ili manje izopačenim izveštaj ima, dok se stvarno nemački štabovi u povećanom obimu bave političkim ubistvima pravoslavnih od strane ustaških pripadnika). Pošto se, na žalost, na osnovu dosadašnjih iskustava, teško može pretpostaviti da će se istiniti sud nemačkih vojnih instanci, dobijen na licu mesta, moći sprovesti uprkos političkim odlukama u Zagrebu i Berlinu, dobijenim na osnovu one sive knjige tipičnih falsifikata i izvrtanja, postoji opasnost, pri produženju sadašnjeg razvoja, da na kraju nemačka vojska ne bude više gospodar situacije u severnoj Dalmaciji. Izgleda tako da je vojvoda jasno uvideo ovu vezanost nemačkih vojnih vlasti i na osnovu toga, u ultimativnoj formi, zah-teva odluku za jedan od dva sledeća puta: 1)Povećanu saradnju sa nemačkim vlastima, kako bi se eliminisala nadmoćnost ustaša koji se prijateljski odnose prema partizanima. Ili 2)Osamostaljenje vojničke delatnosti pravoslavnih borbenih skupina, da bi postigao koncentraciju snaga na jednom čisto pravoslavnom otoku, za predstojeću borbu za opstanak ovdašnjeg starosedelačkog pravoslavnog življa. Poznavajući ovdašnje prilike, sa nemačke vojničke strane priznaje se hitnost ovako formulisanih alternativa i treba se bojati da bi dalje izostavljanje smernica i sredstava pomoći, koji bi omogućili povećano okupljanje pravoslavnih borbenih skupina za borbu protiv partizanštine, dovelo do stvaranja jedne takve situacije iz koje bi se nemačke jedinice izvukle samo uz velike gubitke. Konrad poručnik i starešina jedinice Dostavljeno: 1. primerak K-di 2. OkA Ic/Ao 2.— 4. „ Komandi Abvera 201 5.— 6. „ Jedinici »Konrad«   STROGO POVERLJIVO O. U. 4. juni 1944. Komanda Abavera 201 pri komandantu Jugoistoka (K-da Gr A »F«) Str. pov. br. 382/44 Grupi armija »F« /Ic/AO (Abv) prosleđeno ...17 potpukovnik i komandant Komandant Jugoistoka (K-da Gr. A »F«) Grupa Ic/AO Br.: str. p. 438 Pril.: Ic 03 05 07 D Ic/L z.b.V.               AO AI AII AVI Si.P G.F.P.                 ...18 1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-311, r. 194, s. 42—4. Na margini prve i pri dnu druge strane dokumenta nalaze se tri manje nečitke zabeleške dopisane rukom. 2Pečat Komande Abvera 201. 3Momčilo 4Načelnik 15. brdskog armijskog korpusa tada je bio pukovnik Verner Pfaferot. 5Načelnik odeljenja Ic bio je poručnik Šojer (Scheuer). Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 971—2. 6Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. Međutim, poznato je da je poručnik Konrad, zajedno s četnicima Mijovićem i Ka-petanovićem, na sastanku u Kosovu kod Knina, formirao četničko-ges-tapovsku obaveštajnu grupu (Konrad-Ajnhajt) u kojoj je bilo oko 30 četnika i Nemaca. Ta grupa bila je smeštena u s. Zablaću kod Šibenika i zadatak joj je bio da hapsi, ubija i muči pripadnike NOP-a. Oblačila se, prema potrebi, u nemačku, civilnu ili partizansku odeću i dejstvovala je kao trup. Bila je na vezi kod dr Maksa Hamera, načelnika Obaveštajnog odseka 893. puka 264. peš. divizije. Bliže o tome vidi saopštenje Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, objavljeno u Politici (beogradsko izdanje) od 17. decembra 1945. godine. 7Miodrag. Bio je tada komandant tzv. 502. četničkog korpusa (zvali su ga: 2. dalmatinski četnički korpus). 8Novak. Bio je tada načelnik štaba Dinarske četničke divizije. 9Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo prezime. 10Redakcija ne raspolaže tim dokumentom. 11Lippert. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 12Bio je četnik. 13Teifer. Redakcija nije mogla da ustanova njegovo ime. Nalazio se na dužnosti u Obaveštajnom odeljenju K-de 15. BAK-a. 14Janka Pusta je mesto (salaš) u Mađarskoj, gde su se ustaški teroristi pripremili za ubistvo kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju, kao i za vršenje drugih terorističkih akata u Kraljevini Jugoslaviji. 15Ankoff. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 16Reč je o pismenim izjavama koje se, kao prilog 1 i 2, prilažu uz izveštaj Komande 15. BAK-a od 10. maja 1944. K-di 2. OkA o pregovorima sa Đujićem. Taj izveštaj K-de 15. BAK-a je po svome sadržaju sličan izveštaju koji se objavljuje u ovoj knjizi. Međutim, neki problemi su zaobiđeni ili drukčije postavljeni. Prilog br. 1 je pismena izjava majora Kapetanovića i kapetana Mijovića, u kojoj se iznose problemi saradnje i međusobnih odnosa četnika i Nemaca. Posebno se ukazuje da su u Kninskoj krajini i Primorju sva hrvatska sela, s malim izuzecima, komunistička i da su postala glavne baze za snabdevanje partizana. U izjavi se dalje zahteva dodela naoružanja i povećanje sledovanja obroka koje četnici već primaju, hapšenje četničkih komandanata Mane Rokvića, Đure Marića, Momčila Marića i Pere Rajca, koji stoje pod zaštitom poručnika Liperta, i zajednička organizacija akcije protiv partizana, kao i »zaštita« pravoslavnog življa od ustaškog terora. Prilog br. 2 je stav K-de 15. BAK-a prema nasilju, saradnji Đujića sa Dražom Mihailovićem, obaveštajnoj delatnosti četnika protiv Ne-maca u korist Londona, odnosima Nemačkog Rajha i NDH kao njenog saveznika, srbovanja četnika. Na kraju, u zaključku priloga br. 2, se kaže: »Vermaht u Hrvatskoj ima zadatak da održi red u zemlji, da štiti hrvatsku državu i njene ustanove. On će, u ovom smislu, ponuditi svoju zaštitu i pravoslavnima u Hrvatskoj protiv prepada. Ali Vermaht, u smislu nemačke državne politike, nije u situaciji da trpi napade protiv hrvatske države i nada se da će baš učinjeno izlaganje doprineti tome da jedni sa drugima sarađuiu u punom poverenju(AVII, NAV-T-314, r. 562, s. 652-60). 17Potpis nečitak. 18Pečat primaoca. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument