| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ ARMIJSKE GRUPE »FON CANGEN« OD 10. MARTA 1944. KOMANDI GRUPE ARMIJA »C« O VOJNO-POLI-TICKOJ SITUACIJI U ISTRI I SLOVENIJI OD 24. JANUARA DO 29. FEBRUARA 1944. GODINE1 POVERLJIVO Armijska grupa »f. Cangen« A. H. Qu., 10. 3. 1944. Odelj. Ic, pov. br. 877/44 Izveštaj o radu Odelj. Ic za vreme od 24. 1. — 29. 2. 1944. 24. 1. 44, Komanda 87. AK, smenivši K-du 14. a[rmije], preuzela je komandu nad njenim dosadašnjim područjem uz dodatak oznake »Armijska grupa f. Cangen«.2 Prebačena je u dosadašnje sedište K-de 14. a[rmije] sa Operativnim odelje-njem u Cola'di Lazise3 i Poz. odeljenjem u Garda (provincija Verona). I. Stanje kod neprijatelja A. — Situacija na kopnu (stanje bandi): I na području Armijske grupe, u okviru vođenja rata na kopnu, situacija kod neprijatelja ograničavala se na pojavljivanje bandi i na dalje razvijanje banditizma. Banditske snage koje operišu na području Armijske grupe organizovane su na principu pokrajina uglavnom po sledećem: 1.) Severna i severozapadna Italija: 2.) Istra i Slovenija: a) rejon s. i i. Trst i Tržič, b) rejon j. Sv. Petar na Krasu, c) rejon Buzet. d) rejon s. Pula, e) rejon Rijeka — Sušak, f) rejon Gorica, g) rejon Kobarid — Tolmin — Videm, h) rejon Ljubljana. uz 1.): Za strukturu snaga bandi na ovom području važe još konstatacije date u izveštaju o radu K-de 87. AK za vreme od 1 — 23. 1. 44.5 Razvoj još nije izašao iz stadijuma organizacije. Još nije postignuto organizovano formiranje snaga i stroga koncentracija s tačke gledišta komandovanja, što bi omogućilo jedinstveno istupanje protiv snaga okupacione sile. Delatnost se uglavnom ograničavala na pribavljanje namirnica, novca i odeće, radi održavanja sopstvenog opstanka, kao i opreme, naoružanja, municije, motornih vozila i pogonskog goriva, prepadima na seljačka imanja, radnje, fabrike motornih vozila, ustanove organa vlasti u manjim mestima, magacine, karabinijerske stanice i milicijske straže. Susreti sa nemačkim Vermahtom i sada kao i pre, po mogućstvu, se izbegavaju. Prekoračenje okvira ličnog snabdevanja do sada se jedino zapaža u povećanoj sabotaži na železničkim prugama, pute-vima i mostovima, ometanju železničkog saobraćaja i prepadima na vozove, sabotažama na kablovima i drugim atentatima na javne ustanove. U ovome se vidi namera da se prekinu i poremete saobraćajne i komunikativne veze koje su od životne važnosti za nemački Vermaht. Kod ovih banditskih grupa povećavaju se izvesni znaci pre-morenosti i rasula. Povremeno se moglo zapaziti da pojedini komandanti (pukovnik Rosi,6 kap. Davide7) teže da ponude skupnu predaju čitavih jedinica s oružjem radi pristupanja instancama Vermahta za specijalne zadatke osiguranja i borbe.8 Ozbiljna želja značajnijih grupa snaga za uključivanje u obnovu nove italijanske države i za pouzdano potčinjavanje nemačkom Vermahtu ipak do sada ne može da se zapazi, nasuprot tome, i sada kao i pre, kod komunističkih i patriotskih bandi mržnja protiv fašizma i okupacione sile, koja ga potpomaže, isto tako je velika. Takođe ima znakova težnji da se pokret oba pravca objedini pod jedinstvenim rukovodstvom za zajedničku akciju, pri čemu jasno dolazi do izražaja zahtev komunista za rukovođenjem.— uz 2.) U ovom području nadležnost komandanta u Operacijskoj zoni Jadranskog primorja u celokupnom rukovođenju podleže iz-vesnim ograničenjima u korist prvenstva visokog komesara u Operacijskoj zoni Jadranskog primorja.9 Stroga vojna formacija partizanskih snaga pod jedinstvenim vojnim rukovodstvom postigla je nove uspehe. Na taj način povećana je sposobnost taktičke upotrebe. Štabovi za vezu i pojedini vojni savetnici anglo-američke i sovjetske sile kod vrhovnog rukovodstva partizanskih snaga,10 delom čak i već kod srednjeg rukovodstva, osiguravaju presudan uticaj savezničkih neprijateljskih snaga na pokret i stvaraju preduslov za buduće iskorištavanje banditskih snaga u ostvarivanju eventualnih budućih anglo-američkih operativnih namera. Jedinice koje su prvobitno bile vezane za istarsko slovenačko područje, obuhvatajući celokupan velikojugoslovenski prostor, pretopile su se u predviđenu organizaciju Titovih bandi. Prvobitno obeležavanje divizija napušteno je u korist tekućeg nabrajanja u Titovim jedinicama.11 Jedino u označavanju brigada umesto brojne oznake zadržalo se tradicionalno obeležavanje imenima ličnosti.12 Vezivanje jedinica za garnizone ili samo za područja ne postoji. Sem stalnih pokreta manjih jedinica u cilju izvođenja akcije, u poslednje vreme, delom pod utiskom većih neuspeha pri susretima sa nemačkim Ver-mahtom, koji dovode do promene raspoloženja i dezertiranja, dolazi do pokreta povećanog razmenjivanja i većih jedinica između hrvatskog, istarskog i slovenačkog prostora. Susreti sa nemačkim snagama uglavnom se ne izbegavaju već se, oslanjajući se na svoju premoć, čak i traže.— Veliko brojno povećanje snaga bandi treba pripisati povećanom prinudnom regrutovanju čak i u područjima koje drži ili kontroliše nemački Vermaht. Snabdevanje oružjem, municijom i ostalim materijalom temelji se delom na kontingentima koji su pali u ruke nakon rasformiranja italijanskih oružanih snaga i od manjih italijanskih jedinica koje su još do sada postojale kao bande, a delom na anglo-američkom snabdeva-nju vazdušnim putem. Nabavka novčanih sredstava i hrane vrši se sistemom prikupljanja od stanovništva, simpatizera ili pomoću terora nad stanovništvom kontrolisanih područja, osim toga i pomoću operacija u cilju pljačkanja. U ideološkom delovanju iz propagandističkih razloga proklamira se kao cilj nacionalno oslobođenje i propagira se demo-kratsko-federativna zajednička jugoslovenska država sastavljena od Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije. U rukovodstvu pokreta jasno se pak opaža komunistička prevaga, koja radi na potčinjavanju sovjetsko-ruskoj prevlasti. Nacionalistički zakamuflirana propagandna akcija, vojni aparat i komunistička partijska organizacija u njihovom delovanju tesno su međusobno povezani. Težnja komunista da rukovode u trupi ostvaruje se preko sistema političkih komesara, koji ima najveći uticaj. Pored organizacije banditskih jedinica koja se stalno nalazi pod oružjem, postoji i »terenska organizacija«.13 U ovoj su obuhvaćeni oni stanovnici koji su, doduše, spremni za partizansko ratovanje ali, usled njihovih zanimanja, vezani za mesto, naročito seosko stanovništvo, koji su naoružani pa ipak ostaju u svojem prebivalištu, obavljaju svoje dužnosti i spremni su za upotrebu u akcijama na terenu da bi, pre svega, u slučaju glavnog angažovanja organizacije, u sadejstvu sa savezničkom invazijom, sabotažama na komunikacijama, sredstvima veze i snabdevačkim ustanovama, napali s leđa nemački Vermaht, onemogućili eventualno povlačenje i razaranje od strane nemačkih trupa objekata važnih za rat.-— U italijansko-slovenačkom izmešanom prostoru, u nacionalnom pogledu ne može se više govoriti o želji italijanskog elementa za političko samoodržanje. Italijani koji su se opredelili za borbu protiv fašizma i nemačkog Vermahta često se svesno bez traga pretapaju u naglašeni opšti partizanski pokret, rukovođeni od Slovena. Grupisanje snaga banditskih trupa i njihovo uvrštenje u celokupan sastav Titovog pokreta: Naziv komunističke banditske vojske jeste: Narodnooslobo-dilačka vojska i (jugosl.) banditski pukovi (odn. prema pojedinim delovima države); skraćenica: NOV-POJ za čitavu Jugoslaviju, NOV-POS za Sloveniju. Vrhovni rukovodeći organ sa nazivom »Vrhovni štab« formiran je pošto je jedna delegacija pokreta imenovala vođu komunista Josipa Broza Tita, hrvatskog porekla, za maršala.14 Kod njega se nalazi jedna ruska, jedna engleska i jedna američka vojna misija (sedi-šte verovatno u rejonu Jajca, 48 km j. Banja Luka). Pod Vrhovnim štabom celokupnog aparata nalaze se u pojedinim delovima države, nazvani prema njima, »glavni štabovi«, tako za Sloveniju — Glavni štab Slovenije. Pri ovome nalazi se jedna engl. vojna misija i jedna američ. komanda za vezu. Pod Glavnim štabom Slovenije banditske snage formirane su u 7. i 9. korpus. Nameravanu formaciju korpusa treba računati na 10 divizija, koje su delom još u formiranju. Borbenim dodirima, naročito izjavama zarobljenika i stanovništva, iz zaplenjenih dokumenata, sopstvenim izviđanjem i iz izveštaj a agenata saznalo se za 14, 15, 16, 18, 30 (ranije 26. slov. triglav.), 31 (ranije 27. slov. ili gorička) i 32 (ranije 28. slov.) diviziju.15 U daljoj podeli na brigade, poznate su brigade: Prešeren,16 Gorica,17 Gregorčič,18 Ivan Gradnik,19 Kosovel,20 Šercer,21 Cankar,22 Primorska,28 Tomšič,24 Gubec,25 Levstik,26 Vojko,27 Go-renjska,28 Krastna (proleterska) brigada,29 Idrijska,30 Tolmin-ska,31 bez tačne pripadnosti divizijama. U osnovi korpus se sastoji iz 2—3 divizije, divizija iz 2—3 brigade, brigada iz 3—5 bataljona, bataljon iz 3—4 čete, četa iz 3 voda, vod iz 2 odeljenja. Iz ovog proizilazi sledeće normalno brojno stanje: 2 odeljenja po 10 ljudi = 1 vod (20) 3 voda = 1 četa (60) 3—4 čete = 1 bataljon (240) 3—5 bataljona = 1 brigada (1000) 2—3 brigade = 1 divizija (2000—3000) Stvarno brojno stanje umnogome se razlikuje od normalnog brojnog stanja usled gubitaka u borbi i poteškoća u prefor-miranju. Kao teritorijalne formacije postoje »pukovi«,32 karaktera vojnih područja, sa zadatkom vršenja regrutacije, formiranja nastavnih jedinica i upućivanja obučenih vojnika u boračke jedinice. Načelno se regrutuju muškarci od 18 do 45 godina. Na osnovu dobrovoljnog prijavljivanja regrutuju se i žene.— Za dostavljanje izveštaja služi jako razgranata kurirska služba na osnovu pukovske formacije. Kurirske stanice u većini slučajeva smeštene su po privatnim kućama. Terenska organizacija formirana je u »terenske čete«. Njihovi pripadnici stoje na raspolaganju »Antifašističkom veću narodnog oslobođenja«, odn. njegovom komitetu, odn. mesnom komitetu, za izvođenje zadataka ometanja i sabotaža na njihovom mesnom području. (Formacija odgovara ustrojstvu teritorijalnih jedinica.)33 Kao komandni organ pojavljuje se i pojam »Komanda operativne zone«. O njenom položaju između Glavnog štaba, dela države (Slovenije) i korpusa, o broju i razgraničenju takvih operativnih zona, ne postoji jasna predstava. Poznat je, bez bližih podataka, naziv »Primorska operativna zona«.34 U čitavom Titovom pokretu Narodnooslobodilačka vojska organizacijski je uključena kao vojno oruđe »AVNOJ-a« (»Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije«). Ova organizacija predstavlja vrhovni zakonodavni i izvršni organ Jugoslavije sa pravima i dužnostima jednog privremenog parlamenta (predsednik dr Ivan Ribar). Kao stalni organ koji predstavlja ovo veće prema inostranstvu je »Predsedništvo antifašističkog veća narodnog oslobođenja« (predsednik takođe dr Ivan Ribar). Iz Predsedništva proizilazi sa funkciojm »vlade« »NKOJ« sa 17 članova35 (Nacionalni komitet (izvršni organ)), pod predsedništvom Tita, preko čije dopunske dužnosti, kao poverenika za narodnu odbranu u ovoj vladi, istovremeno je uspostavljeno pravo naređivanja vojnoj organizaciji. Istovremenom Titovom funkcijom generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, jednovremeno se ostvaruje organizacijsko pripajanje i istovremeno uključivanje antifašističkog pokreta narodnog oslobođenja i vojnog aparata u Komunističku partiju. Aktivnost bandi, odn. borbeni dodir sa bandama, u izveštaj-nom periodu: Prepadi, sabotaže i atentati svih vrsta odn. sukobi naših snaga sa bandama = 215 od toga prepadi na železničke pruge = 50 Prepadi i atentati na vozove i ostali vozni park = 14 Prepadi na puteve = 6 Prepadi na mostove = 5 Sabotaže na kablovima = 42 Atentati na javne objekte svih vrsta, naročito na one za snabdevanje električnom energijom = 5 Atentati na rukovodeće ličnosti javnog života = 5 — među kojima ubistvo 2 gaulajtera, jednog predsednika opštine Štrajkovi = 4 Nasuprot ovome naše operacije o kojima je javljeno = 32 Prepadi i atentati, odn. susreti od većeg značaja, u pojedinostima: 28. 1.6 km sz. Volčji vrh — Postojna (37 km si. Trst) banditi izvršili prepad na naše odeljenje jačine 16 ljudi. Sopstveni gubici: 15 poginulo, 1 ranjen. 4. 2. teretni voz sa vazduhoplovnom opremom i hranom, 4 km s. Borovnica (20 km si. Postojna), usled miniranja iskočio iz šina. 10 vagona se prevrnulo. Od pratećeg odeljenja 4 vojnika teže povređena, peti nestao. Mašinovođa i vozovođa odvedeni. Ložač poginuo. U noći 4/5. 2. u nemačkom uporištu na severnom izlazu iz Pule pobunila se 22 turk. legionara (Kalmici).36 Ubijeno 7 nemačkih vojnika a 4 ranjena. Legionari pobegli. 6. 2. Kod Podboneseca (28 km si. Videm) jača banditska grupa izvršila prepad na 2 kamiona Vermahta. 3 nemačka podoficira, 7 vojnika kao i 7 legionara poginulo. 8. 2. 2 km jz. Nabrežina (13 km sz. Trst), voz sa ugljeni naišao na minu. Na upućenu jedinicu za pomoć otvorena vatra. 4 nestalo. 9. 2. u Kanfanaru (27 km s. Pula) u župničkom domu otkrivena zavera za ubijanje nemačkih oficira i podoficira. Uhapšeno 7 karabinijera i 188 sumnjivih civila. Sveštenik javno obešen. 15. 2. policija izvršila evakuaciju i razaranje banditskih gnez-da Rihembark (22 km s. Trst), Komen (17 km s. Trst) i malih okolnih sela. 18. 2. kod Srednjeg (14 km jz. Tolmin), kota jz. odatle i između Dreke (9 km zjz. Tolmin) — Debenje (2 km j. Dreka) — Rukin (3 km j. Dreka) neprijatelj pružio jak otpor našoj operaciji. Kod Dolenja (16 km jz. Tolmin) naša borbena grupa privremeno opkoljena. Naše vazduhoplovstvo stupilo u dej-stvo. Prilikom razbijanja banditske grupe i čišćenja, neprijatelj je imao 189 poginulih a 29 je zarobljeno. Zaplenjeno: 4 mitr., 9 puškomitr., 3 tovarna grla, municija, hrana. Prema izjavama zarobljenika i stanovnika, razbijene su 17, 18. i 19. brigada 32. divizije. Gro prisilno mobilisanih regruta dezertirao; samo manji deo banditske divizije, prvobitno 2500 ljudi jake, povukao se u ji. pravcu.37 22. 2. između Žminja i Pazina (32 odn. 43 km s. Pula) prete-sterisano 100 telefonskih stubova. 22. 2. na železničkoj pruzi j. Hrpelje — Kozina (16 km j. Trst) u dužini od 1,5 km posečeni telefonski stubovi i nabačeni na šine. 23. 2. na putu Pula — Trst, oko 50 km s. Pula, banditi izvršili prepad na kurirsku pratnju. Sopstveni gubici: 2 poginula, 3 ranjena, 1 oficir, 1 podof. i 4 vojnika nestali. Kurirska pošta ostala u našim rukama. 29. 2. između Trsta i Tržiča, 1,5 km pre stanice Devin, ekspr. voz naišao na minu. Lokomotiva i 3 vagona iskliznuli. Posle iskliznuća na voz otvorena mitr. vatra. Nije bilo gubitaka. Dizanje u vazduh železničke pruge s. Pezaro. Izvršioci su verovatno 2 agenta, koji su se 28. 2. gumenim čamcem iskrcali kod Pezara. 29. 2. posle žestoke borbe zauzeti Cerkno (15 km ssz. Idrija) i Čeples (14 km s. Idrija). 210 poginulih neprijatelja. Gubici neprijatelja: 917 poginulih 591 zarobljen 1563 sumnjiva civila uhapšena. Plen:
Sopstveni gubici: (nemački vojnici, Italijani i pripadnici istočnih jedinica38) 142 poginula (od toga 84 Nemca) 126 ranjeno (od toga 74 Nemca) 106 nestalo (od toga 58 Nemaca). B. Situacija na moru: 1.) 3. 2. na Senigallia (25 km sz. Ankona ) 2 nepr. jedinice otvorile vatru sa mora. 2.) U noći od 10. na 11. 2, na jadranskoj obali 2 neprij. broda tukla su mesta Porto San Đorđo, Porto Čivita- nova i Porto Rekanati. C. Situacija u vazduhu: U izveštajnom periodu bilo je 73 bombardovanja i mitra-ljiranja, poznatih bacanja i borbi u vazduhu. Značajniji napadi i borbena dejstva u pojedinostima: 30. 1. jače bombarderske formacije uletele u rejon Gorica — Videm. 3 neprijateljska bombardera oborena. Izgubljen jedan nemački lovac. Pilot se spasao. 8. 2. bačeno 8—12 padobrana na plato i. Doberdo (10 km jz. Gorica). Snabdevanje bandi oružjem i municijom. 24. 2. bombardovana Rijeka. Rafinerija nafte i fabrika torpeda pogođeni. Tankovi za naftu zapaljeni, železnička pruga Rijeka — Matulje (pravac Trst) u prekidu.25, 2. prilikom bombardovanja železničke pruge kod Borovnica (19 km jz. Ljubljana) oboreno 5 neprijateljskih aparata. 25. 2. prilikom napada na Pulu paa oborila 2 neprijateljska aviona. II Unutrašnja situacija Italije A. Raspoloženje i držanje ital. civilnog stanovništva. B. Izgradnja nove italijanske vojske: U odnosu na prethodni izveštaj, u izgradnji i organizaciji navedenih ital. jedinica, kao i u pojavama koje su karakteristične za razvoj, nije došlo do bitnih promena. U povećanom obimu ispoljava se teror bandi na regrutovanje na područjima koje bande kontrolišu ili samo vrše uticaj. Vojni obveznici nove ital. vojske potpadaju pod prinudnu regrutaciju organizacija bandi. Oni koji su voljni da stupe u vojsku ne odazivaju se pozivu jer ih sprečavaju pretnje da će njihovi članovi porodice biti bojkotovani. Kod vojnika koji se već nalaze u trupi povećava se sklonost za dezertiranje. Na kraju izveštaj-nog perioda, od brojnog stanja ital. jedinica koje su na području armijske grupe uvrštene, odnosno potčinjene nemačkim jedinicama, od oko 20.000 vojnika bilo je oko 4.500 dezertera. U izveštajnom periodu na području armijske grupe javljeno je za oko 1250 slučajeva nedozvoljenog napuštanja (dezertera) ital. vojnika, odn. dobrovoljaca. Obrada svih zadataka koji su u vezi sa izgradnjom i rukovođenjem ital. jedinica u nemačkom Vermahtu preneta je Štabu Armijske grupe, Odeljenju Ia/Ital.39 III Abver IV Intelektualno zbrinjavanje 1.) Materijal za zbrinjavanje U izveštajnom periodu Armijskoj grupi stajao je na raspolaganju sledeći materijal za zbrinjavanje: 3150 svezaka, novela ili knjiga 5 sanduka sapuna 2200 aparata za brijanje 14.900 nožića za brijanje 750 češljeva 38 slika firera 10 sanduka briljantina 300 pari kožnih pertli 17.000 igala za gramofon 1 gramofon 30 kopalja 27 garnitura domina 90 čaša za vodu 9 garnitura karata 1 sanduk imalina 60 vojničkih pisama 15 pepeljara 12 radio-aparata. Raspodela materijala za zbrinjavanje izvršena je proporcionalno 75. AK, komandatu u Operacijskoj zoni Alpsko predgorje40, komandantu u Operacijskoj zoni Jadransko primorje41, 188. rez. brd. div. i Vojnotehničkoj školi k-ta Jugozapada. Osim toga, preko ustanove za zbrinjavanje u Veroni nabavljeno je i upućeno: 1000 novela razl. vrsta k-tu u Operacijskoj zoni Alpsko predgorje, 1000 novela različitih vrsta k-tu u Op. zoni Jadransko primorje, 200 novela jednom marševskom bataljonu. 2.— Štampa: Isporuka frontovskih novina »Južni front« odvija se bez smetnji. Raspodela se vrši delom što štampu jedinice same podižu, delom pomoću naših kurira ili preko vojne pošte. Italijansko izdanje frontovskih novina »Južni front«, koje izlaze jednom nedeljno — tiraž oko 6000 prim., dostavlja se po 1500 prim. u području komandanta u operacijskim zonama Alpsko predgorje i Jadransko primorje i 75. AK 3000 pri-meraka. Nemačke novine raspodeljuju se srazmerno prema dostavljanju. Osim toga štabno vazduhoplovstvo Armijskoj grupi svakodnevno stavlja na raspolaganje 1500 primeraka frontovskih novina »Orao na jugu« i nedeljno 50 primeraka »Vazdu-hoplovna flota Jug«. 3.) Pozorišne grupe KdF42 TJprkos više puta ponovljenom zahtevu i uvek nadležnoj hitnosti, Armijskoj grupu su stajale na raspolaganju samo sle-deće pozorišne grupe: a) Ital. pozorišna grupa »Mi igramo za vas«, gostovala od 15. do 26. 2. na području Alpsko predgorje b) KdF — pozorišna grupa »Žene među nama«, gostovala od 23. do 28. 2. na području Alpsko predgorje, 28. 2. povučena zbog lošeg nastupa. U bolnicama u Veroni i na jezeru Garda nastupili su: a) KdF — pozorišna grupa »Gospođa Klos«43 (2 finske dame) od 10. 2. do 28. 2. b) KdF — pozorišna grupa »Gospođica Olec« (5 dama) od 27. 2. do 29. 2. c) KdF — pozorišna grupa »Everhard«44 od 1. 2. do 8. 2. d) KdF — pozorišna grupa »Pipino«45 od 1. 2. do 8. 2. e) Ital. pozorišna grupa »Mi igramo za vas« od 1. 2. do 14. 2. 4.) Filmovi: Dodela filmova vršena je preko ispostave OKW u Veroni i bila je uglavnom zadovoljavajuća. 5.) Predavanja: Major Osdorf46 od 15. do 29. 2. držao je na području Armijske grupe predavanje po temi »Japan, naš saveznik«. Angažovan od 16. do 21. 2: K-da 75. AK; od 22. do 29. 2: Kida Witthoft. Lengsfeld47 kapetan 1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-312, r. 1640, s. 940—55. 2»Armeegruppe von Zangen«. Korpus je u stvari preformiran u armijsku grupu, i kao takav prestao da postoji (vidi Order of Battle of the German Army, str. 137). Nazvana je po imenu njenog komandanta generala Gustava fon Cangena (Gustav von Zangen). 3Mesto u Italiji. 4Redakcija je s tri tačke označila izostavljeni deo teksta koji se odnosi na Italiju. 5Redakcija ne raspolaže pomenutim izveštajem. 6Rossi. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 7Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 8Ovde je reč o italijanskim partizanima. 9Visoki komesar u Operacijskoj zoni Jadranskog primorja bio je tada Frederik Rajnar (vidi dok. br. 159). 10Misli se na Vrhovni štab NOV i POJ. Međutim, tada su se savezničke vojne misije nalazile već i pri glavnim štabovima, kao i korpusima, pa, prema tome, i pri Glavnom štabu NOV i PO Slovenije. Bliže o zadacima savezničkih vojnih misija vidi tom II, knj. 12, dok. br. 24, 30, 33 i 46 i Uputstvo vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita od 1. januara 1944. Glavnom štabu NOV i PO Slovenije o radu savezničkih vojnih misija (tom II, knj. 11, dok. br. 173). 11Neke divizije u početku formiranja nosile su nazive po imenima oblasti ili pokrajina (npr.: Srednjobosanska divizija, Gorička, itd.). Međutim, te divizije su, pire ili kasnije, dobile svoj redni broj. 12Veći deo brigada GŠ NOV i PO Slovenije, pored rednog broja, nosio je imena poginulih komandanata ili književnika i si., kao na primer: 1. udarna brigada »Tone Tomšič« i 2. udarna brigada »Ljubo Šercer« 14. NOU divizije ili 6. udarna brigada »Slavko Slandar« 4. operativne zone, te brigade »France Prešeren«, »Fran Levstik«, »Miloš Zi-danšek« itd. 13Misli se oa vojno-teritorijalne organe (komande područja i vojne oblasti) i njihove jedinice. 14Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito dobio je to zvanje odlukom Predsedništva Drugog zasedanja AVNOJna, 30. novembra 1943, kao znak priznanja za rukovođenje u operacijama NOV i POJ i istrajnost koju je pokazao u njenom stvaranju i njenom vojničkom i političkom podizanju (vidi tom II, knj. 11, dok. br. 2). 15Na području Glavnog štaba NOV i PO Slovenije i pod njegovom kotnandoim nalazile su se 14, 15. i 18. divizija (7. korpus NOVJ), 30, 31. i 32. divizija (9. korpus NOVJ). Međutim, vidi se da Nemci nisu imali potpune podatke, pa su tako pomešali brojeve nekih divizija. Tako je, na primer, ranija Gorička divizija bila u stvari 27. divizija. Ona je od decembra 1943. preimenovana u 32. a krajem januara u 30. diviziju. Triglavska 26. divizija krajem decembra 1943. preimenovana je u 31. diviziju (vidi Grupa autora, ORNJ, knj. 2, 121—7). 16»France Prešeren«. To je 7. brigada 31. NOU divizije. 17, 23 i 30 Ovde je reč o istarskim brigadama (1, 2. i 3.). 18»Simon Gregorčič«. To je 17. brigada 30. NOU divizije. 19To je Ma 3. brigada 31. NOU divizije. 20»Srečko Kosovel«. To je bila 19. brigada 30. NOU divizije. 21»Ljubo Šercer«. To je bila 2. brigada 14. NOU divizije. 22»Ivan Cankar«. To je bala 5. brigada 15. NOU divizije. 24»Tone Tomšič«. To je bila 1. brigada 14. NOU divizije. 25»Matija Gubec«. To je bila 4. brigada 15. NOU divizije. 26»Fran Levstik«. To je bila 8. brigada 18. NOU divizije. 27»Janko Premrl Vojko«. To je bila 16. brigada 31. NOU divizije. 28Verovatno su tako zvali jednu od dve brigade 4. operativne zone, tj. 6. brigadu »Slavko Šlander« ili 11. brigadu »Miloš Zidanšek«. 29Jedina proleterska slovenačka brigada bila je 1. udarna »Tone Tomšič« 14. NOU divizije. 31Redakciji nije poznato na koju se to brigadu odnosi. U to vreme postojao je Tolminski NOP odred, pa je moguće da se na njega misli. 32Pukovi u jedinicama NOV i POJ nisu postojali, ali se kao teritorijalni organi pojavljuju komande vojnih područja i oblasti. 33 i 35 Očito je da podaci nisu potpuni, ali su u velikoj meri tačni. Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo naroda i države Jugoslavije kao celine konstituisano je na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29/30. novembra u Jajcu. AVNOJ je tada formirao i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) kao privremeni organ vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme NOR-a. »Terenske čete«, o kojima je ovde reč, nisu imale nikakve veze sa AVNOJ-em, već su kao takve bile vezane za organe narodne vlasti na terenu — narodno-oslobodilačke odbore (vidi tom II, knj. 11, prilog br. 6, 12, 18, 22 i 27). 34Ta zona je postojala, ali je ukinuta 6. oktobra 1943, i od njenili jedinica, štabova i ustanova formirane su Triglavska, Gorička i Tršćanska divizija i tri NOP odreda (Tolminski, Briško-beneški i Idrijski) (vidi Grupa autora, ORNJ, knj. 1, str. 569). Krajem 1943. u Sloveniji su postojale još 3. i 4. operativna zona. Međutim, po naređenju Vrhovnog štaba NOV i POJ od 22. decembra 1943, Treća zona je preimenovana u 9. korpus NOVJ, pa je na teritoriji Slovenije ostala samo 4. operativna zona (6. i 11. brigada i više odreda). Vidi Grupa autora, ORNJ, knj. 2, str. 121—3. 36 i 38 Reč je o pripadnicima 162. pešaddijske divizije, čiji je veći deo boraca s područja Turkmenije i Kavkaza. To su bili, u stvari, zarobljeni crvenoarmejci, koji su potom, najvećim delom dobrovoljno, stupili u ovu jedinicu. Bliže o toj diviziji i njenom razmeštaju na području Istre u to vreme vidi AVII, NAV-T-312, r. 1638, s. 493 i r. 1639, s. 106—7: izveštaji Armijske grupe »fon Cangen« od 31. januara i 12. februara 1944. i Order of Battle of the German Army, str. 188. 37Reč je o dejstvima 30. NOU divizije (vadi Grupa autora, ORNJ, knj. 2, str. 122; tom VI, knj. 11, dok. br. 55 i knj. 12, dok. br. 70). 39Bliže o rasporedu i brojnom stanju italijanskih fašističkih jedinica pod nemačkom komandom vidi AVII, NAV-T-312, r. 1652, s. 801—4: izveštaj Armijske grupe »fon Cangen« od 1. marta 1944. godine. 40Komandant te zone bio je general SS i komandant policije Ervin Rezener. Bliže o njemu vidi dok. br. 200. 41Komandant Operacijske zone Jadransko primorje bio je komandant SS i policije grupenfirer Odilo Globočnik (Odilo Globocnick). 42To je nacistička kulturna organizacija Kraft durch Freude (Kraft durh frojde — Snaga kroz radost). 43Kloss 44Everhards 45Pippino 46Ossdorf. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 47Oskar Laengsfeld. Bio je na službi u Operativnom odeljenju Armijske grupe »fon Cangen« (AVII, NAV-T-312, r. 1639, s. 232).
|