ZAPISNIK SA SAVETOVANJA ODRŽANOG 26. AVGUSTA 1944. KOD KOMANDANTA JUGOISTOKA POVODOM NJEGOVOG BORAVKA KOD HITLERA 22. AVGUSTA 1944. U VEZI SITUACIJE NA JUGOISTOKU I ODNOSA S ČETNICIMA1 Poverljivo Ic/VAA2 Savetovanje kod gospodina komandanta 26. 8. u 10,30 časova Učesnici: Komandant Jugoistoka: Načelnik4 Ic5 VAA Voj. upr. k-dt Jugoistoka: k-t6 Ic Spec, opunomoćenik Ministarstva K-t3 spolj. poslova za Jugoistok: Poslanik Nojbaher7 VLR Junker GR Brude Načelnik General Fibig8 SS-Grupenfirer Berenc9   Gospodin komandant izveštava o toku izlaganja kod firera 22. 8. Stav firera po pitanju Srbije čita se iz izveštaja o savetovanju Obaveštajnog odeljenja.10 1 Snimak originala (pisanog na mašini) tu AVII, NAV-T-311, r. 192, s. 837—40. 2 To je .nemačka skraćenica za Vertreter Auswärtiges Amts, tj. predstavnik Ministarstva spoljnih poslova. 3 Komandant Jugoistoka tada je bio genaral-feldmaršal Maksimimilijan fon Vajks. 4 Načelnik štaba je tada bio general August Viniter. 5 Misli se na načelnika Obaveštajnog odeljenja potpukovnika Harlinga. 6 Vojnoupravni komandant Jugoistoka je bio general Hans Gustav Felber. 7 Herman 8 Martin (Martin Fiebig). General avijacije Fibig bio je tada na dužnosti komandanta avijacije Jugoistoka. Kao ratnog zločinca izručili su ga Englezi jiugoslovenskim vlastima, koje su ga 1946. osudile na smrt zbog zločina počinjenih bombardovanjem nezaštićenih mesta u toku rata. 9 Bio je tada komandant policije u Srbiji. 10 Potpunije o tome vidi dok. br. 112. Poslanik Nojbaher ukazuje na to da je firer, povrh formulisanja koje je upotrebljeno u izveštaju, priznao kao dozvoljivu podršku četnika DM11 u okviru »onog što je taktički poželjno«. Firer, međutim, nije pristao na predlog specijalnog opunomoćenika da tu formulaciju proširi opštim izdavanjem jedne generalne punomoći k-tu Jugoistoka. Specijalni opunomoćenik je zastupao stanovište, nasuprot fireru, da premijera Nedića12 treba oceniti kao pouzdanog i da se on, uostalom kao jedini od svih državnika Jugoistoka, nedvosmisleno antiengleski postavio. Ljudi DM su bez sumnje antikomunistički iz razloga nacionalne potrebe. Poverenje koje treba imati u četnike ne bi nikad smelo da ide tako daleko da im se eventualno poveri zaštita životno važnih objekata. U tom smislu, četnici nikad ne bi smeli biti pripušteni železnicama. Po shvatanju specijalnog opunomoćenika, firer je pridržao pravo da se za srpsku kartu uhvati onda kad izolirani razvoj u Bugarskoj to bude pokazao celishodnim. Posl. Nojbaher je dalje izložio da se situacija, koja je služila kao preduslov za zajedničko izlaganje kod firera u pitanju DM, iz osnova promenila usled rumunske objave rata13 i bugarskog držanja (izveštaj o bugarskoj ponudi za primirje u Ankari). Draža Mihailović i srpski nacionalisti nalaze se sada u konfliktu između nade na skoro oslobođenje od okupatora i straha od poplave komunizma. DM u ovom času nije u stanju, u pogledu naoružanja, da se suprotstavi komunizmu s izgledom na uspeh. Pošto on i njegove pristalice i sada, kao i pre, gaje nadu da će Englezi na srpskom području ipak igrati na nacionalnu kartu, DM mora da razmisli da li je sad za njega došao momenat narodnog ustanka, da bi si time obezbedio aktivnu legitimaciju za savezničku stranu. Po izjavi beogradskog predstavnika DM, DM još uvek stoji na dosadašnjem stanovištu. Uprkos tome, s naše strane je potrebna dvostruko oprezna procena, pošto četnici ili beže od crvenih, usled nedostatka oružja, ili pak akcijama moraju da čuvaju obraz prema savezničkoj strani. Predstavnik DM u Beogradu je, uostalom (naravno ne znajući tačno kakva sad razmatranja vladaju u taboru DM), na našu izjavu da će nove nemačke snage biti prebačene na područje Srbije dobro reagovao, naime s primedbom da će onda za snage DM biti potrebno samo manje oružja. Iz toga treba zaključiti da kod DM i sada kao i ranije u prvom redu vlada strah od komunističkog rešenja u Srbiji (pri tom naravno nada na naknadno legalizovanje po Englezima). 11 Draže Mihailovića 12 Milana 13 Rumunija je istupila iz rata 23. avgusta 1944. narodnim ustankom u Bukureštu, pod vodstvom Komunisti;ke partije Rumunije. Sutradan, 24. avgusta, Rumunija je objavila rat Nemačkoj. Situacija, koja se promenila usled rumunskih događaja, zahteva bezobzirno preispitivanje dosadašnjih razmatranja o srpskom području. Pošto Draža Mihailović, prirodno, svoje ljude sad još u manjoj meri drži u ruci, pravilna politika bi bila izraz nemačke snage momentanom pojavom kompaktnih nemačkih vojnih snaga u Srbiji, koje bi iz političkih razloga trebalo da promarširaju kroz Beograd kao centar svakog mogućeg ustaničkog pokreta. Posle izlaganja posl.[anika] Nojbahera treba računati s time da će Englezi, i protiv ruskih interesa, na Balkanu svoj uticaj u pogledu vlasti pojačano ostvarivati. Sklonost Engleza da popuštaju pred ruskim zahtevima opada u jednakoj meri kao što invazija na zapadu iz faze borbe za neki ugroženi mostobran prelazi u fazu obezbeđenog kontinentalnog fronta. Za englesku politiku je veliki crnac sa Istoka bez sumnje svoju dužnost uveliko ispunio. Saveznici se nalaze u Parizu. Usled toga postaje mogućom i promena engleskog kursa u politici prema DM, tj. ponovno uspostavljanje veza. Na liniji aktiviranja engleske politike na Balkanu bitni su izveštaji sa Zervasovog mostobrana kao i prvi izveštaj koji postoji kod vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o navodnom ponovnom uspostavljanju veza Engleza sa DM, odašiljanjem majora Čerčila.14 Za ocenu raspoloženja ljudi DM idućih dana manje su važne njihove usmene izjave nego činjenica njihovog držanja u borbama protiv komunista. Celishodno je da se četnike na što je moguće više mesta dovede u borbeni dodir s crvenim i da se pri tom kontroliše njihovo držanje. Držanje četničkih bandi u vojničkom pogledu biće nepogrešiv barometar za stanje njihovih odnosa prema saveznicima. Neki razgovor sa samim DM kao inicijativa s nemačke strane je besmislen. Specijalni izaslanik bi bio spreman za razgovor samo u slučaju inicijative koja bi dolazila od strane Draže Mihailovića, protiv kojeg razgovora firer, u zajedničkom izlaganju od 22. nije imao ništa. Jedva se međutim može računati s time da će DM sada učiniti takav korak. U celosti uzev, lokalne kombinacije, kao što je izdavanje oružja DM koje je bilo uzeto u kombinaciju, moraće se podvrgnuti brižljivom preispitivanju, kad čitavo okolno područje u političkom pogledu promeni svoju strukturu. 14 Randolf K-t Jugoistoka i načelnik štaba k-ta Jugoistoka izlažu da kao zahtev iz vojničke situacije proizlazi formiranje jednog izrazitog težišta u južnoj Srbiji. Vojnoupravni komandant Jugoistoka spominje molbu premijera Nedića da bude primljen kod gospodina komandanta. Specijalni opunomoćenik moli za prijem, pošto će Nedić time ponovno da bude vezan za nas. Dalji predmet diskusije jest: pitanje razoružanja bugarskog Ekspedicionog korpusa celishodnost da se pri tom uključe četnici, celishodnost planiranog pothvata protiv Zervasa... Grčka. Specijalni opunomoćenik izražava bojazan da će Bugari preduzeti akciju protiv železničke linije u Makedoniji i južnoj Srbiji da bi time ispunili jedan saveznički zahtev. Vojničke protivmere su u političkom pogledu potrebne. On ponovo ukazuje na nužnost održavanja stalnog borbenog dodira između četnika i komunista. Činjenicu potpunog napuštanja Beograda od stacionira-nih nemačkih trupa treba oceniti kao izrazito ohrabrenje pristalica narodnog ustanka u taboru DM. Zbog toga je celishodan skori marš SS-konjičke divizije,15 koja je stavljena u izgled, kroz Beograd. Načelnik štaba k-ta Jugoistoka će telefonom preneti štabu rajhsfirera SS shvatanje o hitnosti momentanog odašiljanja SS-konjičke divizije na područje Srbije. Ukazuje se na naročito značenje koncentracije ustanova u Beogradu, posle iskustva iz Varšave16 a posebno iz Pariza.17 Pojave dezorganizacije pozadinskih ustanova mogu da se spreče naređenom oštrom kontrolom na mostovima....18 15 Nije jasno na koju se diviziju misli. Možda se odnosi na 8. SS konjičku diviziju »Florijan Gajer«, koja se u to vreme nalazila u Transilvaniji. Međutim, do toga nije došlo. 16 i 17 Misli se na varšavski ustanak od 1. avgusta i ustanak u Parizu od 19. avgusta 1944. Oba ustanka su bila uperena protiv Nemaca. Dok su Nemci sravnili Varšavu sa zemljom, Pariz je oslobođen 25. avgusta 1944. 18 Nečitak paraf. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument