ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII - DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA - KNJIGA 4
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


IZVEŠTAJ KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 21. AVGUSTA 1944. VRHOVNOJ KOMANDI KOPNENE VOJSKE O ISKUSTVIMA STEČENIM U BORBAMA NA DALMATINSKIM OSTRVIMA BRAČU, HVARU, KORČULI, MLJETU I ŠOLTI1

POVERLJIVO

Komanda Jugoistoka . H. Qu.,                         21. 8. 1944

Komanda Grupe armija »F«                         166/VIII

Ia/Stoart,2 pov. br. 957/44

Pred.: Izveštaj o iskustvima.

OKH/Gen. St. d. H./Gen. d. Art.3

U prilogu donosi se izveštaj o iskustvima, koja su stečena na dalmatinskim ostrvima, u borbi protiv neprijateljskih desantnih komandosa.

Prilog: 1

Za komandanta Jugoistoka (K-t GrA »F«)

Načelnik štaba

Vinter

Kopija za:

Gen. d. Ff. Küst. u. Fest. Art.4

KTB

Stoart (»E«)

1 Snimaik originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-311, r. 192, s. 730—3.

2 Stabsoffizierartillerie (artiljerijski štabni oficir, tj. artiljerijski oficir u štabu).

3 General der Artillerie

4 Generalštab des Heeres Küsten und Festungsartillerie (General štab KoV, Odeljenje za obalsku i tvrđavsku artijerilju).

 

IZVEŠTAJ O STEČENIM ISKUSTVIMA

Česte akcije komandosa protiv ostrva, rasprostranjenih prema dalmatinskoj obali, povod su za iznošenje sledećih iskustava, stečenih u odbrani tih ostrva.

I) 1. Iskustva su stečena u borbama na ostrvima Korčuli, Mljetu, Hvaru, Braču i Šolti.5 Zemljište je jako brdovito, do brdovito kraško i slabo pošumljeno. Gusto grmlje često ometa preglednost. U dolinama se često nalaze veće površine pod vinogradima, a brojne kamene ograde štite poljoprivredno korištene površine od vetra i raznašanja zemlje.

5 Bliže o borbama za ta ostrva vidi dok. br. 8, 18, 35, 36, 43 d 56.

2. Iskrcavanja su najčešće usledila, zbog slabe odbrane ostrva, neprimetno u mraku ili zamračenju, uz pomoć jedrilica i drugih barki upotrebljivih za desant. U pojedinim slučajevima primećeno je učešće desantnih čamaca. Iskrcane bande često su stajale pod engleskom komandom. Povremeno su primećene odvojene, manje grupe engleskih i američkih vojnika. Općenito, iskrcane neprijateljske snage raspolažu u većoj meri sa teškim pešadijskim oružjem.

3. Zbog samo slabog zaposedanja ostrva od strane naših snaga, odustalo se od angažovanja baterija obalske artiljerije kopnene vojske na ostrvima. U naročitim slučajevima formirane su privremeno pozicijske baterije, koje su bile zaposedane od snaga divizijske artiljerije. U svim slučajevima, gde je to bilo samo moguće, na dominirajućim tačkama ostrva uređena su bila uporišta, sa kojih se je, u određenim vremenskim razmacima, vršilo pročešljavanje ostrva.

II) 1. Protiv, u svakom slučaju brojčano premoćnog, protivnika a pre svega u teškom oružju, uporišta su se mogla održati ako je bila moguća dovoljna artiljerijska pomoć.

2. Ugrađivanje dalekometnih baterija na ostrva (baterije za dejstvo protiv ciljeva na moru) nije svrsishodno, ako nije mogao biti napravljen i istovremeno zaposednut jedan neprekidni odbrambeni sistem, pošto se neprijateljske snage mogu svuda neprimetno iskrcati i zaobići vatrene položaje.

3. Podrška uporišta od strane divizijske artiljerije sa kopna, usled udaljenosti ostrva, općenito je bila moguća samo sa teškim baterijama.

4. Ograničena oprema četa i bataljona teškim oružjem prisiljava na pojačavanje artiljerijske podrške. Velika širina divizijskog odseka, kao i stalno angažovanje u ratu sa bandama, ne dopušta jedno povećano premeštanje divizijske artiljerije na ostrva. Ne uzimajući u obzir već spomenute položaje baterija, samo u malo slučajeva može za to da se postigne hitno potrebna zaštita uporišta od strane teškog oružja artiljerije.

Zaposedanje pozicijskih baterija od strane doko-mandovanog ljudstva divizijske artiljerije ostaje uvek nedovoljno, tako da nije moguće puno iskorišćavanje brzine gađanja. Istovremeno, kroz zaposedanje položajnih baterija, pokazalo se slabljenje baterija divizijske artiljerije, koje se ne bi moglo dozvoliti u dužem roku.

Zbog toga je neophodno angažovane posade uporišta na ostrvima opremiti, preko količina koje im pripadaju, pre svega' sa teškim minobacačima. Na ostrvima, sa izgledom na uspeh, mogu da se upotrebe samo brdska oruđa.

5. Baterije diviziske artiljerije, koje su nakon iskrcavanja neprijateljskih snaga prevezene na ostrva za borbu protih neprijatelja, imaju naročite poteškoće sa do turom stočne hrane. Naime, ograničeni brodski prostor koji stoji na raspolaganju za snabdevanje, bio bi stočnom hranom opterećen preko svoje nosivosti. Zato se pokazalo kao svrsishodno da svaka baterija drži svega jedan vod pokretljivim, kao i najpotrebnije ljudstvo za položajnu bateriju i obaveštenja, za pomoć lovačkim komandama. Veći deo konja baterija mora biti ostavljen na kopnu.

6. Na osnovu ograničene mogućnosti angažovanja divizijske artiljerije za borbu za uporišta i ostrva, treba, u cilju izravnavanja, angažovati obalske baterije, koje se nalaze na kopnu. Uporišta treba za to, po mogućnosti, tako izabrati da se nalaze još unutar zone dometa punog dejstva obalskih baterija.

Dokazalo se kao korisno da svaka obalska baterija uputi u uporište jednog istaknutog osmatrača sa vlastitim sredstvima veze. Prenos komande za otvaranje vatre preko sredstava veze koja ne pripadaju bateriji, nije dao pozitivne rezultate.

7. Na Korčuli i na Braču baterije su izgubljene, pošto se nije mogla otpočeti izgradnja vatrenih položaja, odnosno zastala je u početku. Izgradnja vatrenih položaja, i, pre svega, obezbeđenje zaklona za posadu oruđa, isprepletanje žicanih prepreka i miniranje položaja, nužno je pre angažovanja jedne baterije. In-ženjerijske i radne komande, u cilju ubrzanja izgradnje, moraju dovesti pozadinske jedinice.

8. Baterijska uporišta treba da se premeste u veće uporište, ili ih tako izabrati da je obezbeđena međusobna potpora, odnosno pravovremeno oslobađanje od opsade. Na ove mere prisiljava nepregledno zemljište, pošto inače postoji opasnost prevremenih gubitaka.

9. Kod izbora artiljerijskih uporišta treba osobito obratiti pažnju na polje dejstva za samoodbranu, kako bi se sprečilo da budu zauzeta iznenadnim napadom. U slučajevima kada se nije vodilo računa o položaju artiljerijskih uporišta, također nije bio dovoljan ni pešadijski vod, pridodan za obezbeđenje. Naime, taj vod nije mogao da zajamči, na ovom nepreglednom zemljištu, istovremeno izviđanje i obezbeđenje na sve strane. Pešadijsko obezbeđenje može da se drži u manjem obimu, ukoliko se stvori dovoljna zona dejstva za samoodbranu.

10. Teški uslovi vidljivosti pri osmatranju i izviđanju na ostrvima često prisiljavaju da se baterijski položaji moraju postaviti daleko od uporišta. Razlog tome je potreba da bude pregledna linija obale, odnosno predviđeno mesto iskrcavanja neprijatelja. Takvi baterijski položaji izloženi su, naročito noću, udaru akcija neprijateljskih komandosa.

U slučaju da ne može biti obrazovano dovoljno pešadijsko obezbeđenje za zbrinjavanje sopstvenog uporišta, baterijski bi se položaji morali, ili privući tako blizu glavnog uporišta da je moguća sa njega vatrena podrška istima, ili pak da se baterije preko noći povuku natrag u uporišta.

11. Ograničeni broj baterija angažovanih na ostrvima ne dopušta upravljanje vatrom od strane diviziona, niti koncentraciju vatre. Zbog toga, komandir baterije i komandant uporišta, odnosno komandant ostrva, moraju utvrditi, što je moguće opsežnije, sadejstvo između teškog pešadijskog oružja i angažovanih baterija, u cilju uzajamnog popunjavanja i podrške.

12. Dovođenje i premeštanje pojačanja na ostrva može uslediti samo noću. Pošto u tamnoj noći nije moguća orijentacija čamaca, koji plove bez ikakovih pomoćnih nautičkih sredstava, treba sa kopna pokazivati smer ispaljivanjem hitaca za pravac. Komandant broda vodi svoj brod, bilo po putanji zrna, bilo po detonaciji udara.

III) Na osnovu svih dosadašnjih iskustava, može da se ukratko ponovo kaže da nisu dovoljne mogućnosti artiljerijske podrške posadama uporišta. Oružje koje bi na ovom zemljištu, i pod uslovima koji vladaju na ostrvima, potpuno zadovoljilo zadatke artiljerijske podrške je minobacač (12 cm). Teški minobacač ima, u odnosu na brdske topove, prednost što mu je povoljnija putanja leta zrna, ima veće dejstvo i veću brzinu vatre, kod istovremene potrebe za manjim brojem osoblja. Prikupljeno angažovanje od 6 minobacača (12 cm), kao minobacačke baterije, ili dopunska oprema svakog pešadijskog uporišta sa više ovakovih bacača, obećava pun uspeh.

6 Baron fon Kap-her (Freiherr von Kap-herr), pukovnik, bio je tada načelnik pozadine Manta Jugoistolka. Međutim, redaikcija nije potpuno sigurna da ije pukovnik fon Kap-her potpisao ovaj izveštaj, pošto sam potpis nije dovoljno čitljiv, pa je to obeležila s tri tačke.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument