IZVEŠTAJ VOJNOPRIVREDNOG ŠTABA JUGOISTOKA OD 15. AVGUSTA 1944. KOMANDANTU JUGOISTOKA O VOJNO-POLITIČKOJ I PRIVREDNOJ SITUACIJI U SRBIJI3 Vojnoupravni komandant Jugoistoka Vojnoprivredni štab Jugoistoka la, pov. br. 2807/44g                                 G/Zi                                         Beograd, 15. avgusta 1944. Poverljivo Izveštaj o situaciji u Srbiji 1. Opšte Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u istočnoj Bosni, na Drini, pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu Crne Gore, oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u južnu Srbiju i da pređu dolinu Ibra.2 One sada u rejonu između Ibra i Južne Morave, po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu.3 Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i SDK) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.4 U istočnoj Bosni operišu dve druge crvene divizije.5 Ovo masiranje jakih komunističkih snaga oko obe od životne važnosti saobraćajne linije prema jugu i s tim povezano ugrožavanje ključnog položaja Balkana kao i razvoja celokupne situacije, naročito i na Balkanu, s obzirom na promenu bugarskog stava, konačno, dalje narastanje komunističkog pokreta pod jakim uticajem savezničkih štabova za vezu, doveli su do značajne političke promene, koja i nemačku okupacionu silu primorava na dalje odluke. Sada je u toku formiranje nacionalnog srpskog jedinstvenog fronta protiv komunizma sa ciljem potpunog razumevanja između Nedićeve vlade i pokreta D. M.6 da se zajedničkom borbom spreči boljševizacija Srbije.7 Za vođenje ove borbe, uz formiranje nacionalne srpske armije, zahteva se od nemačkog Vermahta pomoć u opremi i naoružanju. Dok će onda vojni delovi srpskog nacionalnog pokreta biti spremni da se bezuslovno stave pod nemačku komandu, dotle je držanje političkog sektora još nejasno. Opšta privredna situacija u odnosu na prošli mesec nije se bitno izmenila. Usled daljih pozivanja za stupanje u četnike i, povezano s tim, samostalne akcije pokreta DM u rukovodstvima preduzeća, naročito usled povećane nestašice radne snage u runicima kao i držanja nižih četničkih starešina na područjima seče drveta, ekonomske prilike su se delimično pogoršale. 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-77, r. 1300, s. 310—5. Izveštaj je, najverovatnije, dostavljen k-tu Jugoistoka. 2 Reč je o prodoru Operativne grupe divizija (2, 5. i 17. divizije). Ta grupa je 3/4. avgusta izvršila forsiranje Ibra na odselku Rama — Rudnica, da bi u daljem nastupanju do 10. avgusta prešla Kopaonik, izbila na zapadne padine Jastrepca, zauzela Brus i s prednjim delovima se našla pred Trstenikom i Kruševcem (vidi tom I, knj. 9, dolk. br. 60, 61, 62, 67, 68, 71, 72, 74, 92, 100 i 117). 3 Reč je o 21, 24. i 25. divizija (vidi itam I, iknj. 9, dok. br. 178). 4 Bliže o tome vidi dok. br. 84 i 96. 5 U istočnoj Bosni dejstvovao je u to vreme 3. korpus NOVJ s tri divizije (11, 27. i 38). Vidi tom IV, knj. 28, dok. br. 126. 6 Dragoljuba (Draže) Mihailovića 7 Opšimiiije o tome vidi dok. br. 112. 2. Ishrana Perspektiva žetve pšenice i ozimog ječma je dobra a jarog žita srednja. Kukuruz se dobro razvija. Za staru Srbiju određen razrez za pšenicu je 86.000 t, za ječam 6.000 t i za zob 15.000 t. Preuzimanje žitarica sprovodi se polako jer za sada je još u velikom obimu u toku vršidba. U Banatu, gde se prikupljanje sprovodi po nemačkom sistemu, već je uveliko započela isporuka pšenice; do sada je preuzeto 40.000 t pšenice. Sabotaža žetve kreće se u užim granicama; ipak, do sada je već preko 1500 t žitarica izgorelo. Tendencija porasta isporuke stoke nije se održala, pošto je deo odeljenja za preuzimanje morao da se povuče. Snabdevanje fabrika važnih za rat žitaricama i mahunjačama obezbeđeno je isporukom ostatka iz Banata i sa 9.500 t pšenice koja je isporučena iz Rumunije u zamenu za kukuruz. 3. Angažovanje radne snage Kao i pre, jako zategnuta situacija u pogledu angažovanja radne snage malo se poboljšala i to zato što su za najhitnije potrebe rudnika metala i uglja dovedeni iz Albanije Srbi i Italijani. Od 4000 italijanskih vojnih interniraca koje će Vermaht da stavi na raspolaganje privredi, treba oko 1200 da dođu na rad u najvažnije srpske rudnike metala. (Ostalih 2800 već su angažovani i to: u rudniku hroma u Makedoniji oko 2000, 400 u Grčkoj i 400 u Albaniji). Broj pristalica nešto se povećao u Beogradu i Nišu, nasuprot drugim mestima, naročito u onima koja su stradala od terorističkih napada, gde je i dalje jako opao. U julu je samo 369 srpskih radnika zavrbovano za rad u Rajhu i otpremljeno. 4. Snabdevanje ugljem, elek. energijom i pogonskim gorivom, kao i drvima Vađenje uglja od oko 55.000 t u maju i dalje opalo na 49.400 tona u junu — od 100 do 120.000 t mesečno pri normalnim uslovima (ne raspolaže se podacima za juli). Uzroci su, kao i pre, u samovoljnim neradnim smenama, koje su se povećale za 21% u odnosu na prethodne smene, u povećanom broju mobilisanih u formacije D. Mihailovića; komunističke smicalice u južnoj i zapadnoj Srbiji a odsada i prikupljanje letine zadržava od posla u rudnicima uvek veliki deo radnika. Da bi se otklonio nedostatak radne snage, u nekim rudnicima angažovani su italijanski civilni radnici koji su ranije bili zaposleni u Albaniji. Snabdevanje jamskom građom nije se poboljšalo, a nedostatak sredstava za podmazivanje postaje sve više zabrinjavajući. Uvoz uglja iz Rajha skoro potpuno je prekinut zbog prekida saobraćaja na železnici i nedovoljnog saobraćaja na Dunavu; samo Banat je dobio 3000 t (umesto predviđenih 8000 t). Iz Bugarske nije bilo uvoza. Centrala za prenos struje iz elektrana na veće rastojanje Vre-oci morala je opet za izvesno vreme da ograniči isporuku struje, jer su komunističke bande jače ometale eksploataciju uglja u snabdevačkim rudnicima. Elektranu u Leskovcu uništile su komunističke bande. Preduzete su mere za ponovno osposobljavanje iste. Situacija u vezi snabdevanja pogonskim gorivom, iz poznatih razloga, jako je napregnuta; preke potrebe poljoprivrede mogle su se uglavnom još pokriti. Snabdevanje pogonskim mazivom je nedovoljno. I u julu je samo nekoliko vozila prerađeno na generatorski pogon.* Snabdevanje drvima za generatore nije bilo moguće za područje eksploatacije Dobre na Dunavu, osim 750 pr. m9; prebacivanje još oko 38.000 pr. m, koji se tamo nalaze, za sada je propalo zbog odbijanja nižih starešina D. M. Snabdevanje drvima je i nadalje nedovoljno iz razloga navedenih u prošlom izveštaju, što sve treba pre svega pripisati držanju četnika na područjima za seču drva. Vrlo velike potrebe Vermahta mogle su se pokriti samo angažovanjem sopstvenih jedinica za preuzimanje drva, za što ipak nedostaju potrebne snage. Očekivani uvoz iz Rumunije nije se mogao ostvariti. 8 To jest: pogon na drvni gas (plin). Naime, usled nestašice ben zina, suvo i [jedim drvo sečeno je na sitne kockice, koje su, u posebnim uređajima — generatorima, sagorevale i proizvodile plin, a ovaj, hlađen vodom, u generatoru, pretvarao se u tečno stanje i služio na taj način za pogon kao zamena za benzin. 9 To jest: prostornih (kubnih) metara. 10 Te mostove su rušili pripadnici 22. NOU divizije i 3. makedonske hrigade (vidi tom VII, knj. 4, dok. br. 3, 4, 7 i 10). 5. Saobraćaj Železnica Saobraćajna situacija u Srbiji znatno se pogoršala usled ugrožavanja od strane komunista na jugu, a naročito usled dejstva neprijateljske avijacije. Od napada iz vazduha u vremenu od 15. 7. do 15. 8. ispalo je iz stroja preko 100 lokomotiva, što je prouzrokovalo znatno smanjenje efekta eksploatacije. Istočna pruga Niš — Skoplje od 7. 8. ne saobraća, pošto su bande u Makedoniji digle u vazduh dva železnička mosta.10 Usled borbi u dolini Ibra, morao se obustaviti saobraćaj na zapadnoj pruzi Kraljevo — Kos. Mitrovica od 3. do 11. 8. Posle toga, usled bombardovanja Kraljeva iz vazduha 11. 8, saobraćaj je bio prekinut oko 24 časa; posle osposobljavanja jednog koloseka, saobraćaj prema jugu mogao se opet odvijati zapadnom prugom; radni učinci jako su opali i usled nedostatka srpskog osoblja za lokomotive i razaranja na žel. stanici Kraljevo. Poslednje nedelje jula pojavili su se u severnom Banatu po prvi put poremećaji u saobraćaju usled miniranja koja su dovela do toga da se ograniči brzina. Usled prekida saobraćaja od i za Grčku, novu Bugarsku11 i Albaniju, morao se ograničiti priliv teretnih vagona na granicama da bi se izbeglo nagomilavanje istih. Saobraćaj. od i za staru Bugarsku odvijao se u izveštajnom periodu bez zastoja. Vozovi koji su bili određeni za Tursku, posle prekida odnosa12 zadržani su u srpskom prostoru; pri ovoj napregnutoj saobraćajnoj situaciji, zaustavljanje vozova predstavlja oset-no opterećenje. U drugoj polovini izveštajnog perioda nastale su privremene poteškoće u izvozu u Rajh usled ograničenog preuzimanja od strane Mađara. Stavljanje vagona na normalnom koloseku na raspolaganje privrednim dobrima bilo je nedovoljno usled velikih potreba Vermahta, naročito je nedostatak vagona bio primetan u Banatu. Na uskotračnoj pruzi nedostatak vagona je i nadalje zabrinjavajući. 11 Misli se na staru Bugarsku (u granicama do aprilskog rata) proširenu okupiranim jugoslovenskim područjima. 12 Odnosi su prekinuti 2. avgusta 1944. Unutrašnja plovidba Brodska plovidba Dunavom, uprkos i nadalje stalnom bacanju mina, u izveštajnom periodu odvijala se bez ograničenja saobraćaja. To je imalo za posledicu da je samo u srpskom prostoru izgubljeno 7 šlepova usled nailaska na minu a jedan brod tegljač i jedan šlep su oštećeni Bacanje mina u Sipski kanal dovelo je do gubitka šlepova, ali to ipak nije uticalo na plovidbu brodova. Prazni prostor šlepova, zatečen u srpskom prostoru, većim delom korišten je za potrebe Vermahta. Transportovanje ruda kao i žetvenih prinosa opalo je zbog toga u odnosu na prošlu godinu. Dunavska plovidba neće biti u stanju ove godine da preveze žetvu žitarica preko Dunava, pošto nema dovoljno tegljača i šlepova na raspolaganju. Grupa angažovana na uklanjanju potopljenih brodova postigla je zapažene uspehe; radovi na uklanjanju su u punom jeku. Protivvazdušna odbrana angažovana na osiguranju Dunava uspešno je odbila razne napade aviona iz brišućeg leta; dalja izgradnja protivvazdušne odbrane od strane vazduhoplovstva je u toku. 6. Eksploatacija sirovina Niže navedeni proizvodi rudnika dobiveni su u mesecu julu i otpremljeni u Rajh, odn. prijateljske zemlje:     Iskopano odn. proizvedeno Poslato bakar u obliku koncentrata i cementni bakar 1.295 t 1.278 t olovo u obliku koncentrata 2.119 t 1.743 t cink u obliku koncentrata 530 t 530 t antimon u obliku rafinade 114.t 90 t pirit 12,183 t 10.167 t magnezit sirov 216 t — - II - kaust. 80 t 124 t hrom u obliku hromne rude 8 t 42 t srebro u obliku čvrstog srebra i olova bogatog srebrom 2,932 t 4,965 t azbest čist 7,6 t 15,5 t liskun sirov 1,568 t 2,477 t  bizmut 3,155 t — (Kod bakra, olova, cinka, antimona, hroma, srebra i bizmuta cifre označavaju sadržaj metala). Kod Borskog rudnika i topionice bakra AD porasla je proizvodnja od oko 26.000 t na oko 32.700 t, pošto su radovi na popravkama mogli prilično da se ograniče. Broj radnika ostao je, otprilike, na istom nivou, pošto je rashod begunaca, itd., mogao biti izravnat s radnicima na prinudnom radu, naročito Jevrejima. Predviđeno dovođenje italijanskih vojnih interniraca još nije bilo moguće, jer za čuvanje njih i ostalih mnogobrojnih radnika na prinudnom radu ne stoji na raspolaganju dovoljno snaga za osiguranje. Dve trećine potrošnje uglja, zbog manjka uvoza iz Nemačke i Bugarske, moralo se pokriti iz rezervi koje mogu da podmire potrebe još samo za 8 nedelja. Nepodobna maziva prouzrokuju oštećenja na skupocenim rudarskim mašinama. Flotacija je imala bolje rezultate a i topionica je uspela da ostvari veći učinak. Kod Rudnika i topionica olova i cinka Trepča Mines13 proizvodnja sa 34.000 t bila je nešto veća nego prošlog meseca, ipak sadržaj olova u rudi bio je znatno manji jer se samo još moglo iskopati siromašnije partije rude. Opet je započeta proizvodnja bizmuta. Jedan napad iz vazduha 13. 8. oštetio je flotaciju koja će za dve nedelje opet biti potpuno osposobljena. U pogonima Antimon a.d.11 proizvodnja u Zajači sa 2.100 t je otprilike na nivou iz prošlog meseca dok je u Lisi povećana na 90 t (naspram 40 t u martu i 77 t u junu) i pored uklanjanja 8.000 t jalovine. Borbe protiv bandita u blizini rudnika nisu ometale odvijanje radova u rudnicima, ali ipak su jako smanjile brojno stanje radnika u rudnicima. Proizvodnja rafinade nije se mogla održati na visini od prošlog meseca. U Lisi još nije mogla da započne sa radom novoizgrađena topionica zbog nedostatka radnika kao i drva i drvnog uglja, tako da se još radi u staroj topionici. Rudnik i topionica Krupanj prestali su sa radom, jer zastareli uređaji topionice proizvode samo gubitke i ono malo radnika što je ostalo prebačeni su u jedan rudnik uglja i u pogon Zajača. Porast proizvodnje pirita naspram prošlog meseca objašnjava se time što je vađenje pirita kod Bora moglo opet da se poveća za 2000 t. Od oba mala srpska rudnika hroma radi samo jedan; o drugom nema vesti zbog dejstva bandita. Rudnici liskuna kod Prokuplja opet su dali samo neznatne količine. 13 i 14 Vidi objašnjenje za ovo u dok. br. 24. Prikupljanje starog gvozda Štab za vezu za Jugoistok, Štab majora Šu15, koji od januara o.g. dejstvuje na području k-ta Jugoistoka, prikupio je do kraja jula, u Srbiji, Grčkoj, Albaniji i Crnoj Gori, kao i na malom delu Hrvatske, ukupno oko 15.400 t starog gvožđa i oko 130 t nemetala i sve to otpremio. Osim toga, Štab za vezu na području Jugoistoka angažovao je jednu grupu za demontiranje motornih vozila radi dobijanja rezervnih delova za motorna vozila, a koja ima zadatak da rastavi 2.500 vozila iz ratnog plena i vozila Vermahta u Albaniji i Grčkoj. Do kraja jula, od te količine rastavljeno je 510 vozila i dobijeni delovi su otpremljeni. 7. Industrija U snabdevanju gvožđem nastupila je osetna nestašica, tako da je povećanim zahtevima Vermahta moglo samo 25% da se udovolji. Pošto je u valjaonici i čeličani Sartid16 prebrođena nestašica uglja, sada ona prilično trpi zbog nedostatka radnika; brojno stanje radnika iznosi samo oko 1/3 od potrebnog broja za potpuno korištenje kapaciteta. Takođe i u fabrikama cementa i ciglanama naročito nedostaje radna snaga. Jedina fabrika hartije u Čačku ne može potpuno da iskoristi kapacitete mada je isporuka hartije iz Rajna već mesecima potpuno obustavljena. Fabrika prozorskog stakla u Pančevu još nije mogla ponovo da započne sa radom. Što se tiče rada za potrebe Vermahta, isporučeno je u julu proizvoda u vrednosti od 4.564.000 RM pri čemu nisu obuhvaćene vrednosti isporuka GL-frontovskim pogonima za remont (211 motora i 35 uređaja za pogon vozila). Ukupno stanje porudžbina iznosilo je krajem jula:   OKH/WaA17 Brodova  Uprava za nab. voj. opr. (od[eća] i op[rema])18 Vazduhoplovstvo, uklj. optika Lok.[alne] potrebe jedinica Uprava vojn. građev.[inarstva]  Div.[izijske] porudžbine (trgov. potrebe)  RM RM RM RM RM RM RM 1,898.000 25.000 196.000 46,817.000 5,428.000 974.000 313.000 55,6¸51.000         RM Porast cena se nastavlja. Između ostalog povećane su cene energije i prevoza brodom; za cement domaće proizvodnje povećana je cena za 68%. Za vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Načelnik Vojno-privrednog štaba 15 Schu. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 16 Tako se zvala čeličama u Smederevu za vreme bivše Jugoslavije. 17 Oberkommando des Heeres/Waffenamt (Vrhovna komanda Kopnene vojske/ Uprava za naoružanje). 18 U onginalu piše: Wehrm. Besch. Amt (Bekl. u. Ausr.) — Wehrmacht Beschaffungsamt (Bekleidung und Ausrüstung) — Uprava za nabavku vojne opreke (odeća i oprema). 19 Nečkaik potpis - Verovatno je to potpis generala Braumilera (Braumüller). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument