IZVEŠTAJ MORNARIČKOG ŠTABA ZA VEZU HRVATSKE OD 1. AVGUSTA 1944. KOMANDI RATNE MORNARICE O SITUACIJI I STANJU USTAŠKO-DOMOBRANSKE MORNARICE1 Mornarički štab za vezu Hrvatske Sedište štaba, 1 avgust 1944 Br. str, pov. 334/44 Strogo poverljivo Upućeno: Komandi Pomorske grupe »Jug« — Oper, štab — Sofija (primerak 1 i 2) Komandi Ratne mornarice /l pom. operat. štab — Berlin (primerak br. 3) Informativno: Vrhovnoj Komandi Vermahta — Uprava za inostranstvo — Berlin (primerak br. 4) Komandi Ratne mornarice /Odelj. pom. odbrane (primerak br. 5) Komandi Ratne mornarice/Pom. operat štab, adm. Qu II (primerak br. 6) Komandi Ratne mornarice/Od. pom. izasl. — Berlin (primerak br. 7) Admiralu Jadrana — Opatija (primerak br. 8) Nemačkom opunomoćenom generalu — Zagreb (primerak br. 9)   Sadržaj: Procena situacije U prilogu dostavlja se »Procena situacije« i izveštaj o dejstvima u junu/julu 1944. M. P.2 Primljeno 14. augusta 1944. Br. 1992 str. pov., primerak 1 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-77, r. 883, s. 5631330—344. 2 Pečat Prvog odseka Uprave za inostranstvo nemačke Vrhovne komande Vermahta. Procena situacije i izveštaj o delatnosti u junu/julu 1944. I. Vojna situacija Vojna situacija na hrvatskoj teritoriji je nepromenjeno napeta. Neprekidna borbena dejstva većeg ili manjeg opsega, koja su za naše jedinice gotovo beziznimno bila pobedonosna, čime su partizanima naneti znatni gubici u mrtvima i zarobljenima, imala su kao rezultat mestimična čišćenja u operacijskom području. Ipak, ne može biti govora o trajnijem smirivanju ni u jednom većem sektoru na tom prostoru. Napadna dejstva partizana usmerena su prvenstveno na železničke saobraćajnice i ceste kojima se vrši dotur. Pri tome ih efikasno podržava saveznička avijacija. Svakodnevne sabotaže svih vrsta na železnici, zajedno sa masovnim vazdu-šnim napadima na železničke čvorove i prepadi lovačko-bom-barderske avijacije na teretne i putničke vlakove prouzrokuju neprekidno znatne gubitke materijala, rede ljudi, ali posebno lokomotiva i vagona. Ovo ima poseban uticaj na jugu zemlje, gde se raspolaže samo sa jednom uskotračnom glavnom prugom ograničenog kapaciteta, a transporti na malobrojnim cestama su neprekidno ugroženi — bilo od partizana, bilo iz vazduha. Pošto je i obalski saobraćaj brodovima izložen čestim napadima — danj u od aviona, noću od torpednih čamaca — problem dotura, posebno za jug, postaje stalno sve složeniji. Drugi cilj protivnikovog napada, u poslednje vreme, je prosečno vrlo dobra žetva (pljačke i pre svega paljevine). Povećano angažovanje naših snaga za njenu zaštitu obećaje po dosadanjim rezultatima zadovoljavajući uspeh. U severnoj Dalmaciji uočava se kod partizana tendencija kretanja i jačanja snaga u pravcu obale. Ostaje da se još ustanovi da li ovo kretanje ima za cilj da se izađe u susret eventualnom savezničkom iskrcavanju ili pak ono ima isključivo lokalne taktičke ciljeve. II. Politička situacija Političko držanje stanovništva, uključujući i vodeće krugove, je izrazito očekujuće. Već smo ranije izvestili da prema Nemcima prijateljski kurs poglavnika i njegovog ustaškog pokreta, zbog najraznovrsnijih razloga, ima u zemlji samo ograničen broj pristalica i da se po držanju rukovodećih ličnosti, takođe i unutar vlade i vojske, uočava nastojanje za postizanjem neke vrste »duplog obezbeđenja« u odnosu na drugu stranu i to posebno u odnosu na Anglosaksonce. Ova tendencija se u poslednje vreme očigledno pojačala.3 Uzrok za ovo je pre svega razvoj na frontovima na Zapadu i u Italiji. Tome se, naime, dodaje zabrinutost za držanje Turske,4 čije bi preokretanje dovelo do zaoštravanja odnosa na Balkanu, a time bi postala realna pretnja približavanja rata i sa te strane. Ove mogućnosti izazvale su kod Hrvata, čija je — upravo kao vojnika — uvek bila jaka strana hrabrost u rizičnim jurišima, a slabost da teško podnose uzvratne udarce, sumnju da su svojom politikom igrali na krivu kartu. Porast inflacije, sa svim usputnim pojavama — oskudica kod činovništva, crna berza, nedozvoljena trgovina i korupcija —, vrši svoj uticaj na pojačanje opšteg raspoloženja malodušnosti. Doduše, visoki nemački borbeni moral, koji se očitovao posle događaja 20. jula,5 najava da će se uskoro upotrebiti nova oružja kao i ohrabrujuće izjave nemačkih rukovodilaca imali su i ovdje povoljno dejstvo. Ipak, čeka se i razmišlja kako da se u kritičnom trenutku raskinu obaveze saveza, koji je i inače za Hrvata šovinistu, koji stalno ističe nezavisnost svoje države, pričinjao dosta poteškoća. Koliko duboko su takove tendencije prodrle i među ustaše za sada je teško pouzdano utvrditi. Njihovi vodeći ljudi vrlo verovatno su već orijentisani na to da sa drugom stranom uspostave bilo kakav dodir. Ali za pojedinca, za masu, takova mogućnost bez daljnjega postoji i ona se neprekidno podupire veštom Titovom propagandom, koja, naglašeno odstupajući od komunizma za koji hrvatski seljak ima malo afiniteta, pokret prikazuje kao čisto nacionalni pokret. Skidanje komunističkih amblema sa uniformi »boraca za slobodu«, bez sumnje predstavlja veoma veštu protumeru poglavnikovoj objavi amnestije. Lakoverni Hrvati posve zanemaruju činjenicu da praksa, kako je to među ostalim pokazao primer Italije, izgleda drugačije. U praksi svakodnevnog dodira sa predstavnicima vlasti, negativni odnos, koji za sada još ocenjujemo kao stav iščekivanja, očituje se time — kako su mi potvrdile razne nemačke komandne ustanove — da se sa hrvatske strane pokazuje manje predusretljivosti prema nemačkim zahtevima i potrebama, a, s druge strane, oni sami postavljaju takve zahteve na koje se pre kraćeg vremena nije moglo ni pomisliti. Promene pomenutog stanja mogu se očekivati jedino izmenjenom ratnom situacijom u našu korist. III. Stanje unutar mornarice 1. Uticaj promena u Komandi hrvatske mornarice Za razliku od nezadovoljavajućih prilika koje su gore iznesene, situacija u mornarici se promenila bitno na bolje. S obzirom na njenu malobrojnost, njen politički značaj je, bez daljnjega, u odnosu na kopnenu vojsku, ustaški pokret i ostale političke činioce u zemlji, minimalan. Takođe, moraće se odstraniti pojedinci iz oficirskog sastava i ljudstva. Ipak, treba konstatovati da je izmenom u Komandi mornarice, koju je, na predlog tadanjeg šefa Mornaričkog štaba za vezu, naredio poglavnik, o čemu je opširno izvešteno brojem str. pov. 217/44 od 7. 5. 44., nastupila suštinska promena u stavovima mornarice i njenoj spremnosti za saradnju. Dok je za vreme bivšeg komandanta mornarice svaka delatnost otežavana nepoverenjem i suzdržljivošću, sad vlada otvorenost i poverenje. Naše predloge, koji su nailazili na otvoreno suprotstavljanje ili su bili odlagani na dugu stazu, novi komandant mornarice je sam ponovo izneo i delimično ih počeo već ostvarivati. Kontraadmiral Štajnfl6 potpuno odgovara očekivanjima i nadama koje su u njega polagane prilikom njegovog naimenovanja (vidi izveštaj). Prema njegovim vlastitim recima, on se oseća bezrezervno vezan za nemačku stvar, a to potvrđuje i u praksi svojom spremnošću da bezuslovno anga-žuje sva sredstva koja mu stoje na raspolaganju za postizanje zajedničkog cilja rata. Odlučan je u nameri da energično otkloni sve postojeće nedostatke. 3 Vidi dok. br. 120. 4 Turska vlada je 2. avgusta 1944. prekinula diplomatske odnose s Trećim Rajnom. 5 Misli se na neuspeo pokušaj atentata grofa fon Štaufenberga na Adolfa Hitlera u Garličkoj šumi kod Rastenburga (u istočnoj Pruskoj), gde se nalazio Hitlerov Glavni stan. 6 Nikola. Bliže o njemu vidi dok. br. 120. 2. Oficirski sastav Osnovna teškoća u radu na podizanju oficirskog kora leži u nepogodnosti njegovog sastava. On se u višim činovima sastoji, sem nekih izuzetaka, od prestarelih oficira koji su izgubili naviku da plove i koji su nepogodni za borbene ili ostale odgovorne dužnosti. Mlađim oficirima nedostaje — izuzimajući one koji su angažovani u Crnomorskoj legiji — bilo kakvo iskustvo sa ukrcanja i ratno iskustvo, a delom čak i bilo kakva osnovna obuka. U znatnoj meri nedostaju srednji činovi, koji bi bili pogodni za dužnosti komandanata i rukovodilaca malih pomorskih sastava. Tome još treba dodati teškoću što mlađi i srednji činovi samo delimično govore nemački, jer je taj jezik za vreme Jugoslavije bio omalovažavan. Potpuno nedostaje duhovno i političko vaspitanje oficirskog sastava. Komandant mornarice je već pokušao da raznim novim postavljenjima resi neke najhitnije slučajeve. Otklanjanje svih tih nedostataka zahtevaće ipak jedan duži period. 3. Podoficirski sastav Isto što je rečeno za oficirski sastav, važi i za podoficirski sastav koji je nepotpun po broju i obučenosti. Prestareli podoficiri najviših činova koji su navikli na kancelarijski rad veoma su brojni, a mlađi podoficiri su najčešće bez bilo kakvog temeljitijeg stručnog obrazovanja. Podoficira mašinske struke praktično nema. I tu se može naći celovito rešenje samo temeljitom obukom u Nemačkoj. 4. Nepouzdanost mornaričkog ljudstva u Šibeniku i na »T 7«. Mornarička komanda za vezu primila je u izveštajnom periodu više izveštaja o nepouzdanosti hrvatskog mornaričkog ljudstva u Šibeniku i posebno hrvatske posade na torpednom brodu »T 7«. Takovo držanje treba, po mišljenju hrvatskog komandanta mornarice, povezati ne toliko sa političkom orijentacijom tih ljudi, koliko sa manjkavom borbenom gotovošću, koja je izazvana prestarevanjem kadrova, dugom upotrebom na kopnu, neaktivnošću i slabim komandovanjem. Načelnik komande hrvatske mornarice odredio je novu posadu za »T 7« kojoj se ne mogu staviti nikakvi prigovori, a za komandanta izabrao je jednog proverenog, energičnog i politički potpuno pouzdanog poručnika bojnog broda (folksdojčera), a istovremeno je naredio povlačenje celokupnog mornaričkog ljudstva iz Šibenika i njihovo nadomeštanje pouzdanim vojnicima. Još pre no što je pristigla nova posada, dezertirao je jedan zastavnik (bivši podoficir) i deset mornara. Taj događaj treba ipak oceniti kao pojedinačni slučaj, koji ne bi smeo uticati na načelnu odluku da, kao što je planirano, posada raspoloživih plovnih jedinica bude sastavljena od Hrvata. Na žalost, »T 7« je sa svojom posadom 25. 6. prilikom premeštanja iz Šibenika u Rijeku uništen od neprijateljskih dejstava, kojom prilikom je poginuo komandant i 12 mornara. 5. Uključivanje Crnomorske legije Crnomorska legija, koja se vratila krajem maja, bila je prilikom svog dolaska u Zagreb svečano dočekana. Mornarička sedmica, koja je tim povodom bila organizovana, pružila je svojim raznovrsnim priredbama, pri čemu je sudelovala i muzika komandanta odseka Kukshafen, dobrodošlu priliku da se u širim krugovima popularise mornarica i time doprinese lakšem vrbovanju za pristupanje u njene redove. Vojnici su dobili više sedmica odsustva. Nepovoljni politički uticaji, sa čime se računalo s obzirom na situaciju u zemlji, nisu se ispoljili. Legionari su sada, ukoliko već nisu ukrcani ili upućeni na kurseve u Nemačku, prikupljeni u mornaričkom bataljonu (logor Sv. Bartol kod Trsta), kako bi kao politički, vojnički i stručno najbolji deo mornarice bili raspoređeni na plovne jedinice koje su predviđene za hrvatsku mornaricu. Na žalost, to se neće tako brzo ostvariti, pošto su rokovi za isporuku brodova, a posebno jurišnih čamaca, koji su za legiju naročito pogodni, produženi. Kao prvi posve hrvatski brodovi — ako se zanemari »T 3« i nekoliko HS brodova — biće, kako se predviđa, popunjeni ljudstvom bivše 4. legije jurišni čamci koji su nedavno stigli na Jadran. Dosadanji komandant Crnomorske legije, kapetan bojnog broda Vrkljan,7 postavljen je 8. 7. 44. za načelnika Štaba Komande mornarice. IV. Organizacijska i nastavna pitanja mornarice 1) Premeštanje hrvatskih regruta u 2. istočno pomorsko područje Po naređenju Komande mornarice, sva hrvatska regrutna odeljenja koja se nalaze u Nizozemskoj pri 4. pomorskom nastavnom puku biće premeštena u Nemačku (Kamin i Sasnic) sa ciljem da se svi Hrvati iz 2. severnog pomorskog područja prebace u 2. istočno pomorsko područje. Ešalonizirano prebacivanje je u toku. 7 Ante 2) Novi način regulisanja osnovne obuke Pošto postojeći kontingent regruta koji se trenutno nalazi u Rajhu, odnosno u Nizozemskoj na osnovnoj obuci (okruglo 1560 ljudi) zadovoljava za 1944. godinu predviđene okvire izgradnje hrvatske mornarice, ubuduće će se osnovna obuka provoditi kako sledi: a) Izobrazba ljudstva za popunu (osnovna obuka) vršiće se do daljnjega u hrvatskoj regrutnoj školi u Sisku. Obišli smo je 18. 7.; ona odgovara zahtevima koji se pred nju postavljaju. Organizovana je jednostavno, ali svrsishodno; čistoća i red besprekorni, nastavni kadar pod rukovodstvom komandanta, jednog mlađeg kapetana fregate, ostavio je dobar utisak, jednako kao i regruti — tek kratko vreme na obuci — koji sa vidljivim zalaganjem obavljaju svoje dužnosti. Treba poboljšati smeštajne uslove. Raspoloživi prostor, koji je predviđen za 120—150 ljudi, je komandant, delimično na upravo pronalazački način, proširio za preko 300 ljudi. Međutim, za trajno rešenje neophodno je proširenje. Mornarički štab za vezu je zbog toga poduzeo mere da podigne 3 barake. b) U cilju dobijanja popune za podoficire, ubuduće će se svaka 4 meseca, počev od 1. 7. 44. upućivati u Nemačku 50—100 dobrovoljaca na rok od 6 godina, na osnovnu obuku u trajanju od 4 meseca. U nastavku, isti će tamo pohađati i odgovarajuće stručne kurseve. 3.) Popuna plovnim jedinicama i ukrcavanje Hrvata na nemačke brodove U zajedničkom dogovoru između komandanta pozadine Admiralštaba i načelnika Mornaričkog štaba za vezu Hrvatske sa komandujućim admiralom Jadrana, dana 13. maja 1944. utvrđeno je da se stari plan za dodeljivanje plovnih jedinica hrvatskoj mornarici, zbog gubitaka, produženih rokova i drugih poteškoća, neće moći izvršiti. Bilo je predviđeno da — ukoliko se ne zauzmu suprotna stanovišta — sem HS flotile, Hrvati posednu: 2 GA broda (G 102 i G 104) 4, kasnije 8 torpednih čamaca 3 torpiljerke (uključujući »T 7«) 4 R broda (tek sept./okt.) Sem toga, u sporazumu i na predlog komandanta hrvatske mornarice, odlučeno je da se odmah započne sa ukrcavanjem hrvatskih mornara na nemačke brodove i to na jedinice 11. diviziona za obezbeđenje. Takva odluka je donesena jer će plovne jedinice koje su predviđene za hrvatsku posadu najvećim delom biti tek kasnije gotove, a, s druge strane, izgledalo je pogodno da se što pre ukrcaju hrvatski mornari iz logora Sv. Bartol, da bi im se dala dodatna stručna obuka na palubi i ratno iskustvo, koje im nedostaje. Ukrcavanje je otpočelo 7. 6. 44. po planu komandanta 11. diviziona za obezbeđenje, po kojem je predviđeno, u skladu sa brojem slobodnih mesta, bilo stalno ukrcanje bilo dopunska ukrcanja samo za pojedine akcije. Za sada je popunjenost preko formacije. Ukoliko se Hrvati na pojedinim mestima afirmišu, oni će ostati na dužnosti i time osloboditi nemačko ljudstvo. Predviđeno je da se nemačke jedinice posednu do 1/4 hrvatskim ljudstvom. Trenutno stanje ukrcanih: Formacijskih mesta 2 oficira — 20 podof.— 112 mornara Preko formacije 1 oficir — 2 podof.— 21 mornar Dosadanji rezultati su dobri. Hrvatski vojnici pokazali su se kao upotrebljivi, revnosni i borbeni mornari. Teškoće nastaju zbog nedovoljnog poznavanja jezika. Daljnja ukrcanja predviđena su na 10. L i 6. transportnu flotilu. 4. Raspored ljudstva u obalske baterije U okviru istog dogovora kao pod 3), sporazumeli smo se o privlačenju hrvatskog pomorskog osoblja za posade mornaričkih obalskih baterija u zoni admirala Jadrana. U kasnijem dogovoru sa načelnikom Komande hrvatske mornarice kod komandujućeg generala za Jadran utvrđeno je: krajnji cilj je formiranje dveju hrvatskih pomorskih jedinica ukupne jačine oko 1000 ljudi. Pošto se taj broj treba popuniti tek u perspektivi, mogli bi se odreći 500 Hrvata koji se nalaze pri inspektoru kopnene vojske kod nemačkog opunomoćenog generala u okviru rezerve KoV, jer su oni unapred ocenjeni kao malo upotrebljivi i politički nepouzdani. Umesto toga potrebno ljudstvo bi mogli dobiti iz vlastitih mornaričkih sastava. Odmah nam stoji na raspolaganju: 17 oficira 13 podoficira 294 vojnika, koji se već nalaze na prostoru Dalmacije i delom su već bili angažovani u okviru obalske artiljerije na Krimu. Oni su sada raspoređeni po nemačkim mornaričkim obalskim baterijama, gde u okviru jedinice vrše obuku pa, ako pokažu dobra svojstva, mogu u celini da oslobode nemačke mornaričke artiljerce. Na isti način uklopiće se čitavo potrebno ljudstvo. Od njih je već početkom jula upućeno 40 ljudi, posle završene osnovne obuke u Sisku, u 540. mornarički artiljer. divizion. Daljnjih 200 ljudi, koji su završili osnovnu obuku pri 4. brodskom nastavnom puku, je ovih dana stiglo u Trst za popunu baterija u pomorskoj komandi severne i južne Dalmacije. Sposobni oficiri i podoficiri, čim to bude moguće, treba da budu upućeni na daljnju obuku na artiljerijske kurseve u Rajh. 5. Hrvati u zoni Inspektori]ata za čišćenje mina na Dunavu U cilju ispunjavanja zabteva da se hrvatski mornari upotrebe kao posada na čistačima mina na području Inspektori-jata za čišćenje mina na Dunavu, u toku meseca jula upućena su 104 podoficira i vojnika koji su najvećim delom završili obuku u zaprečavanju, pod komandom dvaju oficira, u Zemun. To ljudstvo treba, zbog sprečavanja nesuglasica sa Srbima, da bude smešteno u Zemun i angažovano, po mogućnosti, samo na brodovima sa čisto hrvatskom posadom, u svakom slučaju ne srne ih se angažovati zajedno sa Srbima. Do sada je inspektor za čišćenje mina za taj zadatak opremio dva putnička rečna broda i to »Zagreb« i »Petar Zrinski«. Zbog protesta što ga je, zbog zaplene brodova, uložilo hrvatsko Ministarstvo za trgovinu, vode se pregovori preko nemačkog opunomoćenog generala i nemačke ambasade. U slučaju potrebe, Uprava oružanih snaga za transport — Jugoistok preneće pravo odluke na specijalnog opunomoćenika firera za Dunav. Oba broda su već rekonstruisana za novu ulogu i u najkraće vreme treba sa hrvatskom posadom — specijalisti Nemci — i pod hrvatskom zastavom, da uđu u operativnu upotrebu. Hrvatska mornarica namerava da još 7 malih šlepova pripremi kao čistače mina. Pored toga, hrvatski komandant mornarice je svom komandantu rečnog odseka u Zemunu i rečnoj flotili u Brodu. — ukoliko su njihove plovne jedinice upotrebljive za taj zadatak — naredio da se potpuno stave na raspolaganje inspektoru za čišćenje mina u cilju izvršavanja njegovih borbenih zadataka. Pri tome treba pomenuti da je jedna od dveju topovnjača, »Bosna«, na žalost, 16. 7. o.g. naletela na minu i potonula, pri čemu su komandant kao i još jedan oficir i 12 mornara poginuli. Efekat pomoći sa hrvatske strane bi se mogao pojačati kako pri čišćenju mina tako i u borbi protiv partizana na odseku Dunav i Sava kad bi uspelo požuriti izgradnju 7 patrolnih motornih čamaca u Nemačkoj. Odgovarajući koraci su poduzeti. Još 12 motornih čamaca je u izgradnji u Zagrebu, doduše tek u početnom stadiju. 6. Drugi hrvatski građevinski bataljon za Mornarički štab za izgradnju fortifikacijskih objekata Drugi hrvatski građevinski bataljon, koji je bio predviđen za upućivanje Mornaričkoj pionirskoj grupi za podizanje fortifikacijskih objekata u Splitu (Prvi bataljon je već angažo-van), bio je, pod komandom jednog mornaričkog inž. kapetana, sastava 521 vojnik i uz to 35 ljudi nemačke i 40 ljudi hrvatske prateće komande, u premeštanju za Mostar. Transport je bio 2. 7. 44. na železničkoj stanici Derventa (južno od Broda) napadnut iz vazduha i potpuno razbijen. Gubici: preko 100 mrtvih (među njima 9 Nemaca) i 78 ranjenih. Ostatak bataljona se^ je za vreme i posle napada raspršio, ostao je jedino prevodilac. Inspektor kopnene vojske obezbediö je organizovanje novog bataljona s tim da se, u cilju izbegavanja dugih transporata, ta jedinica formira od rezervi sa kojima se raspolaže na južnodalmatinskom prostoru (okolina Sinja). 7. Naoružanje a) Hrvatska mornarica je 14. 7. predala dva kontingenta artiljerijske municije, za rečne monitore mađarskoj mornarici. Pošiljka od 500 pušaka koja je trebalo da usledi kao protuusluga nije realizovana jer ih nemaju. Još se izučava mogućnost drugih protuusluga (3 putnička kola). b) Hrvatska mornarica primila je 25. 7. 44.: 600 karabina 98 K i 1000 bajoneta (od skladišta oružja kopnene vojske — Ured Posen preko opšte uprave KoV /F a I N), dalje 1000 šlemova i opasača, kao i 600 fišeklija (od Ureda za odjeću i obuću kopnene vojske—Hannover). Hrvatski vojnici koji se po završenoj osnovnoj obuci vraćaju iz Nemačke trebalo bi da u buduće krenu na marš sa ličnim naoružanjem. Time su do daljnjega zadovoljene najnužnije molbe hrvatske mornarice za lično naoružanje. V. Upravna pitanja 1) Uniforma hrvatske mornarice Pitanje uniforme hrvatske mornarice regulisano je naređenjem Admiralštaba od 14. 7. o.g. S obzirom na praktične razloge (snabdevanje iz nemačkih magazina) i s obzirom na činjenicu da sada osnovu mornarice sačinjavaju delovi Crnomorske legije, koji se nerado odvajaju od uniforme koju su sa poštovanjem nosili nekoliko godina, provedeno je široko poistovećivanje sa uniformom nemačke mornarice. Starešine svih činova nose nemačku uniformu sa hrvatskom kokardom i oznakom hrvatske države na kapi i na desnom delu grudi. Na vrpci kapa podoficiri i mornari nose natpis »Ratna mornarica«. Za oficire zadržane su oznake širitima na rukavu, nalik na oznake bivše austrijske mornarice. Ukupan broj odeće 1. 6. o.g. pokrivao je potrebe 4722 lica, a do kraja 1944. g. predviđa se porast za 1010 lica. 2. Regulisanje prinadležnosti Posle uključivanja Crnomorske legije u mornaricu pojavila se potreba da se izjednače prinadležnosti. Uzimajući u obzir stalno poskupljenje u Hrvatskoj i posebne uslove hrvatske mornarice u poređenju sa nemačkim i hrvatskim jedinicama kopnene vojske, predložena je za hrvatsku mornaricu specijalna uredba, što je Admiralštab 29. 7. o.g. prihvatio. Ova uredba predviđa: a) Hrvatska mornarica isplaćivaće plate i dodatke prema hrvatskim propisima o prinadležnostima svim mornarima i vojnim službenicima (sem kaplarima i mornarima koji koriste poseban dodatak pripadnosti — odnosno koji primaju prinadležnosti po legionarskom osnovu). b) Nemačka mornarica plaća:   1) Iznose za učestvovanje u dejstvima Hrvatima koji su angažovani u pojedinim akcijama. 2) Odgovarajući dodatak za skupoću oženjenima odnosno hraniocima, bez obzira da li su angažovani u dejstvima ili ne. Ovim pravilom postiglo se da, s jedne strane, isplata ratnih prinadležnosti — kao kod legionara — nije više zadovoljavala u pojedinim slučajevima, a, s druge strane, pojavilo se oštećivanje onih mornara koji su služili neposredno pod nemačkim mornaričkim operativnim komandama i koji su delimično u istim jedinicama bili angažovani sa nemačkim vojnicima i čije je učestvovanje bilo odgovarajuće naporima mornaričkih ili SS-legionara, a što je neodrživo. Zbog toga izgleda da je najpogodnije primeniti specijalno pravilo po kojem a) će svi hrvatski mornari (bivši legionari i nelegionari) na izvršavanju istog zadatka biti jednako nagrađeni, b) se sprečava preterano plaćanje neoženjenih, a, s obzirom na inflacionističke tendencije, obezbeđuje se oženjenima dovoljno izdržavanje za njihove porodice, što znači da su obeštećeni u istoj meri kao i hemački vojnik koji prima ratne (odnosno mirnodopske) prinadležnosti. Pri tome je zadovoljena socijalna strana pitanja jednako kao i vojnodisciplinska (unapređenje borbene gotovosti, sprečavanje crne berze), a na kraju postignuti su i politički efekti što je dosta značajno. 3. Snabdevanje novcem nemačkih mornaričkih jedinica u hrvatskom području Pokazalo se kao korisno postavljanje jednog intendantskog oficira kod Mornaričkog štaba za vezu. Snabdevanje finansijskim sredstvima mornaričkih jedinica koje su angažovane na teritoriji Hrvatske pričinjavalo je u početku admiralu Jadrana poteškoće, pošto jedan deo jedinica gotovo pola godine nije dostavljao propisana trebovanja sačinjena po ključu, sa obrazloženjima i obračunima, pa je, zbog po formi i po rokovima neispravnih zahteva, glavni intendant oružanih snaga odbijao da im zadovolji. U postupku su se stekla iskustva i on se sada odvija bolje, iako još uvek uz teškoće, do kojih dolazi pre svega zbog slabih veza. Za podizanje kasarni i taktičkih gradnji uveden je pojednostavljeni sistem trebovanja. Finansijska situacija je izvanredno teška. Sredstva glavnog intendanta oružane sile su nedovoljna, zbog čega se moralo odustati od znatnog broja planiranih potreba. Inflacija koja vlada dovodi do toga da cene u trenutku kad se sredstva stave na raspolaganje budu uglavnom znatno više od iznosa koji su trebovani. To se posebno ispoljilo pri planiranju sredstava za potrebu Inžinjerijskog štaba za utvrđivanje Jadrana, čime je ugrožen nastavak radova na utvrđivanju. Nastavak radova obezbeđuje se na taj način što se traže dopunska odobrenja za isplatu nadnica ili se prelivaju sredstva namenjena za druge potrebe, s tim što se kasnije dopunjavaju nastale praznine. U vezi sa pitanjima dotura nema posebnih zapažanja.   Nečitak potpis. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument