НАПАД ПАРТИЗАНА НА НЕМАЧКУ ПОСАДУ У МАЧВАНСКОЈ МИТРОВИЦИ Најуспелија акција Подринског НОП одреда у другој половини августа 1941. године била је напад на немачку посаду у Мачванској Митровици. У просторијама општине било је смештено доста пушака и муниције, прикупљених преко општинских управа у околним селима, на основу окупационе наредбе о предавању оружја. Штаб Одреда и Окружни комитет знали су за ово оружје и покушали су да га извуку без борбе. Још 14. августа Добросав Радосављевић Народ дао је задатак Авраму Росићу да оде у Мачванску Митровицу и да наговори општинског деловођу Перу Чупића да Одреду преда кључеве од магацина, где се налазило оружје и муниција. Аврам Росић је двапут ишао код Пере Чупића, али је овај енергично одбио да учествује у предавању оружја Одреду. Ипак је о томе ћутао, те је намера Одреда остала неоткривена. Штаб Одреда је донео одлуку да се 27. августа изведе напад на. Немце у Мачванској Митровици и да се оружје заплени и изнесе. За извршење задатка одређене су 3. чета, која се налазила на Церу код штаба Одреда и 4. чета, која је била у Табановићу. Заменик команданта Милан Беловуковић Дева одређен је за руководиоца напада. Штаб Одреда је послао у Табановић курира са наређењем Лали Станковићу да крене у Салаш Ноћајски, ради учешћа у нападу. Рачунало се на могућност да се у напад укључи и 5. чета, ако на време стигне из Равња. Са Цера, од Ракића колибе, 3. чета је извршила покрет правцем Петковица — Рибари — Очаге. У Рибарима је у колону укључена и 5. чета. У Очагама их је стигао Данило Лекић Шпанац на камиону, којим су обе чете по деловима пребачене до Глоговца. Камион је враћен у Петковицу, а колона је после краћег одмора и ручка, правцем Глоговац — Баново Поље — Раденковић — Ноћај, стигла пред ноћ у Салаш Ноћајски. Ту је већ био Добросав Радосављевић Народ. На састанку којем су присуствовали Добросав Радосављевић, Данило Лекић, Милан Беловуковић, Милан Ђаковић и Миленко Самарџић, разрађен је план напада. Најпре су послали у Мачванску Митровицу патролу у саставу: Андрија Дрмановић, Душан Ђукић и Живко Радосављевић. Они су довели деловођу Перу Чупића са кључевима од општинске зграде. Четама су дати следећи правци напада и задаци: Пета чета да иде од последњих кућа у Салашу Ноћајском до Саве низводно од Мачванске Митровице, затим да крене лево, узводно, поред насипа крај Саве до центра Мачванске Митровице, да нападне немачку посаду, заузме општинску зграду и извуче пушке и муницију. Трећа чета да крене из центра Салаша Ноћајског Мајурском улицом, на крају улице да скрене десно преко канала Модран и да избије код прилаза понтонском мосту. Задатак: да запоседне прилаз на мост и да спречи пребацивање појачања из Сремске у Мачванску Митровицу. Покушај напада ноћу 27/28. августа није успео. Трећа чета је промакла крај мостића на Модрану, не опазивши га, и уместо десно, према понтонском мосту, отишла право, према Засавици. После дужег лутања чета се у зору вратила у Салаш Ноћајски. Пета чета је дошла неопажено до првих кућа у М. Митровици, али је патрола, која је ушла у варошицу испред чете, неопрезно и непотребно припуцала. Пуцњава је узбунила Немце, који су из Сремске Митровице засули паљбом из митраљеза и бацача Мачванску Митровицу. У расвитак и Пета чета се повукла до првих кућа у Салашу Ноћајском. Кад су се сви састали Милан Беловуковић Дева је предложио да се напад не врши у току дана и то је било усвојено. Дошло је до неслагања у погледу даљих намера. О томе Милан Беловуковић Дева пише: „Милан Ђаковић је затражио да се вратимо назад, на Цер. Он и Шпанац су наваљивали да иду, а ја се нисам слагао с тим. Ипак, они су на своју руку кренули ка Церу, узевши мотоцикл који је мени стајао на располагању, и отишли са 3. четом, док сам ја остао у Салашу..."90 Пре него што се разданило стигла је у Салаш Ноћајски и 4. чета, а ускоро и курир Штаба Одреда, који је од Небојше Јерковића донео Милану Беловуковићу наређење „да се са четама одмах упутим у правцу Бадовинаца, јер је на томе сектору прошлог дана, 27. августа, Мика Јарац прешао преко Дрине и ликвидирао неке усташке предстраже. Плашећи се усташке освете на Бадовинчанима, Небојша ме је звао да одмах поведем војску и појачам тај сектор. Знајући да нам је оружје из Мачванске Митровице скоро сигурно у рукама, одговорио сам Небојши да не могу напустити положај док не извршим задатак и избавим оружје".91 После тога Милан Беловуковић Дева послао је Раду Шарчевића, преобученог у дебеле, пртене сељачке гаће и кошуљу, са корпом јабука. у Мачванску Митровицу, у извиђање. „Подаци које је он донео били су одлучујући за напад. Шарчевић нас је обавестио да у Мачванској Митровици има 40—50 немачких војника и да они ручају тачно у 12 часова, после чега спавају до 15 часова."92 Хитно су позвани командири чета и водници ради договора о времену и начину напада на Мачванску Митровицу. После састанка водник Пера Савић, и иначе обучен у сељачки гуњ и чакшире, ставио је шубару на главу и отишао сам у извиђање у варошицу. По повратку и он је известио да немачка посада спава. Одмах је утврђен распоред чета за напад и пришло се извршењу задатка. Правац кретања и задаци чета били су као претходне ноћи, само што је сада задатак 3. чете преузела 4. чета. Напад је извршен брзо и према утврђеном плану и договору. Кад је 4. чета. прешла мостић на Модрану, Милан Беловуковић је одвојио вод Пере Савића и довео га до фудбалског игралишта које се налазило у непосредној близини школске и општинске зграде, у центру варошице. Истог часа и 5. чета је стигла у кукурузе иза школског дворишта, а вод 4. чете са Лалом Станковићем заузимао је положаје на крају варошице, на прилазима понтонском мосту. Из кукуруза, непримећено и без иједног пуцња, из 5. чете се пребацило до општинске зграде по групама најпре само 16 бораца и Рада Шарчевић са пушкомитраљезом. Девет бораца су заузели положај код школе, а 7 бораца, су ушли у општинску зграду и почели да износе пушке. Тада су се од Бродоградилишта појавили немачки војници, идући у колони по један са обе стране улице. Кад су се приближили на око 50 метара партизани су отворили ватру. Притрчали су и остали борци из обадве чете. Немци су побегли у правцу Бродоградилишта. На команду Миленка Самарџића: „Јуриш! Напред партизани!" настала је улицом трка за Немцима. Код Бродоградилишта су се Немци изгубили као да су у земљу пропали. Сјурили су се на обалу Саве, укрцали у шлепове усидрене уз обалу и остали ту, заштићени ватром са сремске стране. Кад је почела борба, из Милованчевића куће, преко пута школе, искочили су кроз прозор 3 официра у пиџамама и побегли. Из Сремске Митровице Немци су отворили ураганску ватру из топова., минобацача и митраљеза. Ватра је била непрецизна и није омела извршење задатка до краја. У троја кола, двоја немачка коморџијска и једна заплењена од трговца Воје Јовичића, партизани су натоварили богат плен: 250 пушака, неколико сандука муниције, доста опреме, одеће и обуће бивше југословенске војске, 10—15 комплетних немачких униформи и неколико кофера чоколаде.93 Подрински НОП одред у овој успелој акцији није имао губитака, а непријатељ је имао неколико мртвих и рањених. Од заплењеног оружја највећи део биле су старе француске и аустријске пушке — трометке, које су ипак добро дошле Одреду. Морално-политички ефекат акције био је далеко већи. Из саме Мачванске Митровице за четама је пошло одмах или сутрадан 45 радника, а на путу до Цера из Салаша Ноћајског, Ноћаја, Раденковића, Бановог Поља, Совљака и Салаша Црнобарског — придружило се овим двема победничким четама још 55 бораца. Глас о великој победи и богатом плену ишао је испред чета и радосно одјекнуо у целој Мачви. За ову акцију Подрински НОП одред добио је похвалу од Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије: „Изражавамо наше признање и захвалност партизанском одреду, који је, при нападу на варош Малу Митровицу, захватио крупан плен од непријатеља у корист Народноослободилачке борбе" 94 У Билтену ГШ НОПОЈ донета је вест о акцији на Малу (Мачванску) Митровицу: „28. августа партизани су напали варош Малу Митровицу. Након пола часа борбе са Немцима, ослободили су је. Заплењено је 200 пушака, много немачких униформи и другог материјала. Немци су имали 10 мртвих војника, а партизани нису имали губитака.. На повратку у логор партизанима се придружило још 100 нових бораца" 95 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument