TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


PRVI BATALJON U NAPADU NA BUGOJNO

Avgust mesec 1943. godine. Nalazimo se u dolini reke Vrbasa i pripremamo da proslavimo godišnjicu formiranja brigade. U toku avgusta izveli smo niz vrlo uspelih akcija i oslobodili Gornji i Donji Vakuf, porušili prugu i uništili železničke stanice od Turbeta do Donjeg Vakufa i prema Bugojnu. Osetivši našu snagu i poučen ranijim iskustvima, neprijatelj je iz garnizona Jajca pobegao ne dočekavši napad. Znači, ostalo je još Bugojno i Banja Luka od gradova u dolini Vrbasa koji nisu oslobođeni.

Poznato nam je da su proleterske jedinice na svom pohodu u Bosansku krajinu 1942. godine nekoliko puta napadale Bugojno, ali ga nisu mogle zauzeti tako da je ono sve do tada ostalo neoslobođeno. Brane ga zloglasne ustaše, koje su samo mesto vrlo jako utvrdile, sa mnogo bunkera, rovova i pripremljenih zgrada za odbranu. One su proturile vesti da će pre pasti Rim i Zagreb nego Bugojno, i poručile Anti Paveliću neka dođe u Bugojno ako oseti da u Zagrebu nije siguran. Time su htele još više da stave do znanja narodu u okolnim selima da je Bugojno nemoguće zauzeti.

Bugojno je sada došlo na red. Saopšteno nam je da je Vrhovni komandant lično naredio da Bugojno mora biti oslobođeno! Štabovi su zatim intenzivno radili na prikupljanju podataka o jačini i vrsti neprijatelja, njegovom raspoloženju i namerama, načinu utvrđenja kako spoljne tako i unutrašnje odbrane. Počele su naše pripreme za napad po četama i vodovima. Radilo se svojski: održani su sastanci, razrađivan plan, išlo se na izviđanje samog grada ili pravaca napada i pokreta naših bataljona i četa. Komandant bataljona Milan Atlagić vršio je izviđanje sa komandirima četa, pa čak i sa komandirima vodova i odeljenja, posle čega je izdao zapovest za napad.

Naš 1. bataljon napada grad sa severne strane, u zahvatu od železničke pruge do reke Vrbasa. Iako je izviđanje vršeno sa dosta velike daljine, nama je umnogome pomoglo da se, iako površno, upoznamo sa pravcem napada, položajem samog grada itd. Posebno su bile intenzivne političke pripreme. Održavaju se sastanci partijskih i skojevskih organizacija. Članovi Partije, zaduženi radom sa kandidatima, dogovaraju se s njima. Na kraju se održava naše 3. čete 1. bataljona četna konferencija radi što potpunijeg izvršenja dobijenog zadatka. Partijski rukovodilac čete Pero Trninić ističe da komunisti moraju biti prvi i da od njih i njihovog držanja i upornosti zavisi uspeh i izvršenje naređenja Vrhovnog komandanta.

3. krajiška brigada se 22. avgusta 1943. godine pripremala da proslavi svoju godišnjicu postojanja izvršenjem naređenja Vrhovnog komandanta. U tako intenzivnim pripremama dan je brzo prošao. Sada reč imaju naši kuvari.

Kolona 1. bataljona je krenula uobičajenim poretkom: na čelu štab bataljona, pa prva, druga i treća četa. Marš-ruta je u pravcu Bugojna. Posle skoro jednog časa marša, sve opreznije se krećemo i u punoj meri koristimo prikrivene pravce. Prenosi se naređenje preko veze: "Treća napred!". I 3. četa prolazi niz kolonu, a u prolazu joj komandant bataljona saopštava da krene u napad u zahvatu druma Donji Vakuf — Bugojno; desno je 1. četa i napada do železničke pruge, a 2. četa je u rezervi. Osećamo još veću odgovornost u izvršenju zadatka, jer se prema prikupljenim podacima računalo da neprijatelj raspolaže u gradu sa 2—4 tenka ili bornih kola, a mi napadamo u zahvatu komunikacije gde se prvenstveno računalo da će tenkovi dejstvovati.

Mi u to vreme nismo imali ništa drugo izuzev pešadijskog naoružanja pa smo u slučaju borbe sa tenkovima mogli računati samo na pešadijsku vatru i ručne bombe. Treća četa se u koloni po jedan lagano primiče spoljnoj odbrani Bugojna, a neprijatelj nas još nije osetio. Čujemo poneki rafal kako para noćnu tišinu. To ustaše razbijaju strah. Opet naređenje preko veze, niz kolonu: "Treći vod napred". Vod prolazi niz kolonu čete i dobija zadatak da napada duž samog druma. Tako smo se sve bliže primicali, ali sada na sve većem rastojanju jer do nas čak dopire i poneko zrno. Već smo sasvim blizu tako da se odeljenjima daju pravci i objekti napada, kao i način zauzimanja pojedinih objekata-bunkera. Rasporedili smo se već u streljački stroj i polako se približavamo po grupicama da bismo prišli na domet ručne bombe i u jednom skoku upali u bunker.

Tačno je 22.15 časova kad se razleže strahovita pucnjava, sa uzvikom: "Ura!" Prosto kao da su svi držali za jedan obarač, ili iz jednog glasa povikali: "Ura Krajišnici!" Od svetlosti puškomitraljeskih rafala i eksplozije ručnih bombi vidi se spoljna odbrana neprijateljskog utvrđenja. Treći vod je dočekan jakom vatrom iz bunkera, privremeno zalegao u zahvatu druma, na bliskom odstojanju od neprijatelja, ali još ne tako blizu da bi mogao dobaciti ručne bombe u bunker. Bombaši pod zaštitom vatre puškomitraljeza privlače se da bi mogli bacati bombe u bunkere. Dobro nam je došao jarak pored druma, koji koristimo da se provučemo iza bunkera. Neki borci su već počeli puzati s jedne i druge strane druma. Šolaja, Ile i još neki već su otišli. Svaki čas očekujemo eksploziju njihovih bombi bačenih u bunkere. A kad se razleže eksplozija i povici: "Napred, pobegoše", čitav vod krenu na juriš i upade u prve kuće na periferiji grada.

Osvaja se bunker po bunker, kuća po kuća i to skoro uvek uz maksimalan napor naših bombaša. Napad se munjevito razvijao skoro kod svih jedinica koje su učestvovale u napadu na Bugojno. Čitava četa u prvom naletu upada u bunkere i rovove i već do svanuća likvidira spoljnu odbranu i prodire do prvih kuća u gradu, na svom pravcu napada. Dočekuje nas neprijatelj jakom vatrom iz zgrade žandarmerijske stanice koja se nalazi na pravcu napada, gde smo privremeno zaustavljeni na čistini. Neprijatelj je žandarmerijsku stanicu dobro pripremio za odbranu, a i sam položaj gde se nalazila omogućavao mu je da se može uspešno kružno braniti. Ona je bila opkoljena sa svih strana, ali je zauzeti nismo mogli. Jaka i visoka ograda dovoljno udaljena od zgrade, gvozdene rešetke na prozorima i puškarnice izrađene na pogodnim mestima, onemogućavali su nam ubacivanje bombi u zgradu. Pokušali smo sa dovlačenjem i paljenjem sena uz samu ogradu, bacali svežnjeve bombi i otiskivali burad u koja smo stavljali eksploziv, ali uspeha nije bilo.

Brisani prostor oko ograde nije dozvoljavao približavanje ogradi, pa se kroz nju nije ni mogao napraviti prolaz. Poginuo je Đurica, omladinac iz okoline Martin-Broda i Branko Šopić iz Trninić Brijega, a bilo je i nekoliko ranjenih drugova. Čitav dan i sledeće noći borba je trajala oko pojedinih utvrđenih objekata, dok na kraju, 24. avgusta u noći, nije likvidirano i poslednje uporište. Usled velikog zamora i iscrpljenosti u toku borbe, kada je budnost bila popustila, jednoj grupi ustaša uspjelo je da se probije iz grada u pravcu Travnika. Da su 1. bataljon ili čitava 3. krajiška brigada imali bilo kakvo prateće oružje (ručni bacač, plamenobacač, ili top), sigurno je da bi borba trajala kraće, a žrtava bilo manje.[1]

Tako su borci 3. krajiške brigade, izvršavajući naređenje vrhovnog komandanta, u sadejstvu sa 4. krajiškom brigadom, prvi put oslobodili Bugojno i tom značajnom pobedom dostojjno proslavili prvu godišnjicu njenog formiranja.

Milorad TOMIĆ

[1] Brigada je svoja teška oruđa, koja je ranije imala, ostavila (zakopala) na Zelengori prilikom proboja.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument