Nikola Milovanović - DRAGIŠA VASIĆ

Još u toku priprema za realizaciju okupatorskog plana »Vajs I«, italijanska okupaciona komanda — Supersloda je predvidela da, u sastav svojih napadnih kolona, uključi i crnogorske četničke jedinnice, pod komandom ;pukovnika Baje Staniišića i majora Pavla Đurdšića. Oko priprema ovih jedinica i njihovog uključivanja u operacije, između italijanskih komandi vođena je duža prepiska iz koje ćemo navesti samo nekoliko dokumenata.

Guverner Crne Gore, general Pircio Biroli obaveštava, 15. januara 1943. godine, komandanta 2. italijanske armije — Superslode, generala Roatu, sledeće:

»U cilju iizdavanja odredaba o sakupljanju poznatih crnogorskih nacionalističkih formacija, drži se u vidu, da će trebati u svemu 12 dana dok se prikupi železnički materijal i izvrši prebacivanje iz Nikšića u Jablanicu. Molim da mi se saopšti makar i približan dan početka pokreta.«1

Tri dana kasnije, Biroli upućuje Roati i intendanturi Superslode sledeći zahtev:

»Poznate crnogorske formacije koje polaze broje 4.000 ljudi, od kojih je 2.000 naoružamo jugoslovenskim puškama »Mauzer« kalibra 7,9 i 500 naoružano italijanskim puškama.

Molim tu intendanturu da naredi izdavanje još 1.500 pušaka, 50 mitraljeza i 10 bacača od 81, sa odgovarajućom municijom.

Potrebno je takođe pripremiti i snabdevanje municijom za 2.500 pušaka koje su već raspodeljene.

Ukazujem Superslodi, osim toga, na potrebu artiljerijske potpore, čija intervencija osetno utiče na borbenu sposobnost nacionalističkih formacija.

Potrebno je dalje pobrinuti se za trebovanje materijala radi dodeljivanja signalnih pištolja, platna za signalizaciju, 20 serija topografskih karata 1 : 100.000 operativne zone.

Kuhinjski materijal koji će od strane te Intendanture biti liferovan zajedno sa onim koji je određen od strane Komande trupa Crne Gore, dovoljan je za potrebe tih formacija. Potrebno je, međutim, da Intendantura Superslode pošalje i 2.000 vojničkih porcija i 3.000 čuturica, pošto trupe Crne Gore ne raspolažu tim materijalom.

Crnogorski nacionalisti polaze sa po jednini pokrivačem i jednim šatorskim krilom za svakog čoveka i najpotrebnijim sanitetskim materijalom.

Formacije ne (ponavljam: ne) raspolažu transportnim sredstvima i nemaju (ponavljam: nemaju) — kao posledica izuzetno teških prepreka — potreban kuhinjski materijal.

Potrebno je zbog toga obezbediiti u Jablanici stvaranje baze za snabdevanje životnim namirnicama, drvima, municijom i pobrinuti se za transportna sredstva u odnosu prema projektovanim operacijama.

Očekujem odobrenje pre započinjanja pokreta da bi se izbegla kriza u snabdevanju.«2

»1) Pristajemo na sve što tražite osim signalnih pištolja i signalnih zastavica, kojih nemamo.

2)Neophodno je, iz političkih razloga, da formacije krenu iz Crne Gore potpuno naoružane i opremljene.

3)Dosledno tome stići će u bazu 22, verovatno u petak 22. ov. meseca brzim sredstvima, sledeći materijal: 1.500 pušaka »Mauzer«, 44 puškomiitraljeza C.S.R.G., 10 bacača od 81, municija 1 Unfok za navedeno oružje, 20 serija topografskih karata.. Kuhinjski pribor već je doznačen 2.000 porcija, 3.000 čuturica, 4.000 ćebadi.

4)Snabdevanje posle putovanja železnicom vršiće se iz centra za snabdevanje u Jablanici koji se već osniva. Jamčim za osnivanje toga centra snabdevanja.

5)Pošto je neophodno potrebno da se pokret izvrši kroz najkraće vreme, a u vezi sa tačkom 2) i 3), potrebno je da formacije koje su već naoružane i otpremljene stupe bez daljnjega u pokret.

A zatim general Birali obaveštava, 20. januara, na dan otpočinjanja operacija predviđenih planom »Vajs I«, Superslodu i komande VI i XVIII armijskih korpusa, sledeće:

»Želeo bih da mitraljezi C. S. R. G. namenjeni od strane Intendanture Crnogorskim formacijama budu zamenjeni drugim, različitim tipovima, pošto je Generalnoj komandi milicije, prema iskustvu učinjenom, u poslednjim operacijama u Crnoj Gori, poznata njihova neispravnost. Gornja materijal, isprva razdeljen našim nacionalnim formacijama povučen je i zamenjen drugima koji je bolje funkcionasao.

Ako je zamena moguća, materijal bi trebalo poslati neposredno u Jablanicu radi postepene razdiobe odredima.

Crnogorske formacije, podeljene su organski u dve grupe bataljona. Prva grupa od tri bataljona u snazi od 900, 900, 750 ljudi, druga grupa od četiri bataljona u snazi od 350, 500, 200, 400 ljudi.

Molim saopštiti putem kakvih transportnih sredstava će materijal stići u bazu 22. U slučaju da se transport obavi putem sve do Nikšića uz staranje te Intendanture.

Najpovoljnija pravac putovanja auto kolone je: Baza 22 — Cetinje — Podgorica — Nikšić.«4

Istoga dana, komandant XVIII armijskog korpusa, general Spigo, javlja Superslodi:

»Kapetan Rakočević Mile, otposlan od Crnogoraca da bi uhvatio veze, moli da se ubrza pokret od Crne Gore ka Prozoru, za koji isti predviđa da neće trajati manje od 15 dana.

Sutradan, i komandant VI armijskog' korpusa, general Negri, obaveštava Superslodu i komandu XVIII armijskog korpusa, sledeće:

»1) Slažem se da Crnogorci iskoriste povoljnu priliku i u prvo vreme nastupaju od Prozora ka Tomislavgradu, ali je isključeno stvoriti bazu u Ravnu; postoji i potreba brzo preći planinski prevoj a stići u... (nije dešifrovano, primedba prev.) kao i premestiti liniju za snabdevanje ka (nije dešifrovano, prim. prev.)... ceje — Mostar kao zgodniju i lakšu.

U drugoj fazi akcija bi mogla biti upravljena prema Livnu, stoga je potrebno da i četnički odredi istovremeno krenu ka istom mestu i napredovanje bude podešeno na način da se postigne istovremenost akcije.

2) Potrebno je imati u vidu i aktueno prebacivanje partizanskih masa na vododelnici dodeljenoj Crnogorskim formacijama.

Prema pouzdanim vestima proizilazilo bi da snaga partizanskih formacija iznosi jedna grupa neutvrđenog broja ljudi severoistočno od Prozora; oko 2000 ljudi oko zone Ravno, 2500 ljudi oko zone Tomislavgrada; drugih 2000 u primorskoj zoni južno od Imotskog.

Znači, Crnogorske formacije izbijajući od Prozora ka Tomislavgradu mogle bi naići sukcesivno ili čak i istovremeno na znatne partizanske mase i smatram da i pokret u prvo vreme — t.j. izbijanje ka Tomislavgradu, — bude ostvaren tada, kada će četničke formacije učiniti da se oseti njihova akcija ka Duvnu.

3)Odnosno naređenje Superslode da se izbegne dodir odreda sa Hrvatima ili Nemcima, smatram da pridavanje naših oficira za vezu tim formacijama odgovara svrsi; ovo je uveliko potrebnije u slučaju kada bi, ostvarujući akcije druge faze ka Livnu, došlo do kontakta između Crnogorskih i četničkih odreda.

4)Najzad, molim imati u vidu da je potrebno izbeći istovremeni povratak u domovinu četničkih (odnosi se na hercegovačke jedinice pod komandom Baćovića — nap. autora) i crnogorskih formacija po završetiku operacija, a kako bi ove poslednje trebalo da imaju prvenstvo jer moraju dalje putovati, potrebno je oklevati sa vraćanjem u Hercegovinu četn. trupa.

Tok koncentracije mobilisanih Mihalilovićevih snaga, sa teritorija Crne Gore, Sandžaka i istočne Bosne, predviđenih zaposedanje obala Neretve, mere koje su bile preduzete za obezbeđenje uspeha i izdajničke saradnje sa fašističko-nacističkim okupatorima, vide se i iz siledećih nekoliko dokumenata.

Delegat Draže Mihailovića pri italijanskim okupacionim komandama Dobrosav Jevđević je, 13. februara 1943. godine, obavestio majora Ostojića, pored ostalog i sledeće:

»Za 3000 Bosanskih trupa iz Romanije poslata za četvrtak hrana u Konjic i naređen smeštaj. Poslata i spremna baterija kalibra 75 mm sa Italijanskom poslugom, isto tako 8 bacača sa 3000 granata. Poslato pola miliona metaka.

Pored te 3000 Italijani su tražili još 2000 da budu koncentrisani u Nevesinju i spremni za pokret. Pokret će se avizirati 24 časa ranije. Kada se Pavlovići (jedinice Pavla Đurišića — nap. autora) koncentrišu u Konjicu, Talijani ne žele da odmah krenu jer prema njihovim današnjim izveštajima glavnina partizanskih snaga koja beži od Banja Luke, sa Dinare i iz Like u jačini 6—8000 boraca ne zna se kojim će pravcem ...

Ako iz bilo kojih razloga Pavlovići ne mogu stići do četvrtka o tome moram biti obavešten najkasnije 14. do 8 časova da ne bi ispali neozbiljni pred Italijanima ... «7

Komanda VI italijanskog armijskog korpusa, 17. februara, telefonom je obavestila Superslodu:

Iz doline Drežnice stigle su u Dolinu Neretve znatne partizanske formacije. Druga masa napada na Gorjance ugrožavajući Mostar.

Drugo: Mobilizacija Dobrovoljne antikomunističke milicije (četničke jedinice — nap. autora) objavljena je 12. o. m.

Stiglo je danas u Mostar 1000 ljudi koji su odmah upotrebljeni na laktu Neretve sutra 18 biće u Mostaru raspoloživa i druga 1000 Dobrovoljne antikomunističke milicije; ostaliih 3000 milicionara Dobrovoljne antikomunističke milicije počeće od sutra da pristižu u Konjic.«8

Istoga dana novi komandant Superslode general Roata odgovara komandantu VI armijskog korpusa, pored ostalog i sledeće:

»Prvo: Da se uspostavi situacija u Prozoru i dolini Neretve... Dok taj armijski korpus u prvo vrijeme i dok XVIII korpus ne riješi isvoju naročitu situaciju, mora računati samo na svoje vlastite snage.

Drugo: Obzirom na to i obzirom na vjerovatnost da i druge formacije partizana potisnute prema jugoistoku od operacija koje su u toku i da ne dođu na teritoriju, koja pripada tome armijskom korpusu, potrebno je da ta komanda rasporedi i iskoristi do najveće mjere pomoć vlastitih formacija M. V. A. C. (odnosi se na četničke formacije — nap. autora).«9

Dan kasnije, general Spigo, komandant XVIII armijskog korpusa telegramom obaveštava Superslodu:

»Narodni poslanik Jevđević je među ostalim saopštio i ovo: počevši od 30 o. m. biće koncentrsano u Konjicu na Neretvi 5000 dobrovoljaca antikomunističke milicije iz Bosne pod komandom mojom i Baćovića.

Ovo je u sporazumu sa VI Armiskim korpusom da bi se izvela operacija protiv partizana koji pristižu iz zone Imotskog i Prozora.

Imamo italijansku artiljeriju i bacače sa italijanskom poslugom. Tačka Jevđević.«10

Danas sam dobio depešu od Ostojića pod jučerašnjim datumom da se komunisti izručuju u pravcu Hercegovine, nastupajući u tri pravca i to:

— dolinom reke Drežnice i zauzeli su železnicku stanicu Drežnicu, 22 km. severno od Mostara;

Isterani iz Sovjetske republike, ostavili su tamo Dinarce da se predaju, a ovamo hoće da spašavaju proleterce iz Hercegovine, Crne Gore i Srbije i da obrazuju novu republiku.

Ostojić je preduzeo sve što može, ali tri hiljade Hercegovaca je u Dalmaciji koji sa uspehom prodiru. Hercegovina je na taj način oslabljena, moramo je pomoći i to što pre bez ijednog trenutka odlaganja. Pavle kreće u pravcu Kalinovika sa oko 2500 ljudi a tamo će ih Ostojić upotrebiti dok Pavle ostaje ovde.

Nastojte da što pre prikupite dovoljno snaga koje bi bile u stanju da za najkraće vreme intervendšu u pravcu Bileće i Popovog Polja i dalje ka Neretvi. U isto vreme imati i dovoljno snaga da se mogu dići na oružje, na teritoriji Crne Gore.

Molim vas, izvestite me šta ste po ovome preduzeli i o svemu obavestite generala Blaža.

Momenat je da konuunisti budu do nogu potučeni, ako budemo pametno radili. U protivnom izlažemo se mogućnosti počesnog tučenja.11

» ... Naredio sam Baćorviću da sa Hercegovcima udari iz Dinare komunistima u leđa pravcem Bosansko Grahovo — Livno — ž. stanica Jablanica severno od Mostara. Za to vreme će Ostojić sa prikupljenim snagama iz Hercegovine i Pavlovih ljudi izvršiti ofanzivni udar sa otseka Bjelašnica — Prenj planina. Naredio sam Jevđi da politički potpomogne ovaj rad. Tetkići su prinuđeni da popuštaju, jer su im komunisti zarobili 2.000 ljudi u oblasti Jablanica — Prozor ... Sad je jedinstven momenat da sa komunistima raskrstimo jedanput za svagda. Ne čekajte okupljanje svih 2000 nego slati snage kako se po delovima prikupljaju.«12

Shvatajući težinu situacije, general Roboti, 18. februara, naređuje komandantu VI armijskog korpusa:

»Ponavljam ono što je već naređeno današnjim telegramom 2700 a to je da akcija tog armiskog korpusa mora da bude usmerena isključivo na vojne zahteve dokle god je situacija delikatna. Potrebno je da se stalno vodi računa o mogućnosti da protivnička masa napadne na Mostar sa ciljem prema donjoj Neretvi. Usled toga nameće se potreba da se udruže sve snage — podrazumevajući i četnike — u oblasti Mostara da bi se jaka masa suprotstavila i da se učini ono što dosada ndije bdio mogućno s obzirom na izveštaj isturenih bataljona.«13

»Situacija u dolini Neretve usled pojačanog pritiska partizana sve delikatnija. Zauzeta je posada u Prozoru i neke manje posade na željezničkoj pruzi. Partizani su zauzeli i Bradinu. Posade Jablanica i Konjic su izolovane i žestoko pritisnute. Partizanska opasnost sada već zahvata i Mostar i rudarsku oblast i ne isključuje se mogućnost da posle toga zahvati i donji tok Neretve. Imajući u vidu tu eventualnost, naredio sam VI Armiskom korpusu da pristupi koncentraciji svih snaga dobrovoljne antikomunisitičke milicije u oblasti Mostara da suprotstavi snažnu masu partizanskom pritisku i da ne propusti ni jednu mogućnost da se odbrani rudarski basen od eventualnih partizanskih poduhvata. Predviđena je i upotreba 2000 Crnogoraca. Nemačka komanda obaveštena je o situaciji.«14

Evo još jednog dokumenta koji, pored svih napred iznetih, daje nedvosmislen odgovor na pitanje: pod čijom su se komandom nalazile četničke jedinice Draže Mihailovića u toku IV neprijateljske ofanzive protiv Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. General Spigo, 18. februara, obaveštava Superslodu sledeće:

»Jevđević je uputio preko VI armdskog korpusa sledeći T. S. (teleskrdpt — nap. autora).

Da bi se spasla situacija u Hercegovini, naredili smo Baćoviću da se odmah uputi sa svojih 2.700 ljudi iz Bosanskog Grahova prema Livnu.

Molim vas da potpomognete zadatak Baćovića davši mu životne namirnice i eventualno italijansku pomoć ... pošto on po svaku cenu mora krenuti. Jevđević.«

»Umoljava se saopštiti Jevđeviću da je samo ova Komanda nadležna da izda naređenja hercegovačkim formacijama Baćovića. Imajući u vidu velike opasnosti pokreta trupa i nemogućnost olakšati im njihov zadatak i davanje eventualne pomoći, ne ovlašćujemo dotične formacije da izvrše gornje naređenje Jevđevića.

Naređeno je sektoru Dinara da ne saopšti Baćoviću ništa o Jevđevićevom naređenju i da ne dozvoli da se Jevđevićeva naređenja izvrše, odnosno da on nešto u tom pravcu sam poduzme.«15

A komanda VI armijskog korpusa, 19. februara 1943. godine, izveštava Superslodu:

»Između 15. i 18. februara jalke mase partizana ojačane brojnim bacačima zauzele su Prozor i uporišta u dolini Rame te savladale poneko malo odeljenje za zaštitu željezničke pruge. Naredio sam da se male izolovane posade povuku u veća uporišta, zato da ne bi bile lako savladane.

Jutros sam dobio potvrdu da su se u Konjic povukla odeljenja za zaštitu pruge iz P. Lukač—Bradina a u Ramu odeljenje iz Ostrošca. Nemam tačnih izveštaja o drugim malim posadama.

Pešadiska divizija »Murđe«, u rudarskoj zoni, koncentrisala je u Širokom Brijegu raspršene snage iz raznih posada; smatram da Široki Brijeg neophodno treba držati barem dotle dok situacija ne postane više opasna, koliko radi zaštite rudarske zone toliko radi podrške hrvatskim trupama, koje poseduju prostor između sektora »Murđe« i sektora peš. divizije »Mesina«.

Već su predviđeni drugi prihvatni položaji, više u pozadini, za hrvatske trupe u slučaju da posada širokog Brijega bude prisiljena na povlačenje.

Usled napada snažnih partizanskih masa u dolini Neretve, u okuci sastava doline Drežnice, zona »Murđe« ostala je podeljena u dva oštro odvojena operativna sektora.

Severni sektor: njegova odbrana ostala je na posadama u Rami, Jablanici i Konjicu, koje međutim nisu dovoljno jake. Te posade mogu računati jedino na pomoć naših formacija V. A. C. (odnosi se la četničke jedinice pod komandom i talijanskih okupatora — nap. uutora), koje pristižu u Konjic a kojima sam naredio, da redom pristižu i produžuju za Jablanicu dok se to uporište dovoljno ne ojača. Kako je već saopšteno pristizanje V. A. C. je u zakašnjenju prema onome kako se predvidelo i otegnuće se sigurno kroz još nekoliko dana. Nemam sredstava da pružim drugu pomoć tim posadama osim avijacije kada je mogućno.

Južni sektor: odbrana ovoga sektora oslanja se na Mostar i Široki Brijeg, a ovaj poslednji će se držati dok bude mogućno iz razloga već navedenih. Osim sa snagama posade, ovaj sektor raspolaže, kao sa pokretnom masom, sa dva bataljona pešadije i sa grupama V. A. C. u jačini od 1500 ljudi, koje će moći narednih dana da se povećaju. Ako partizani ostave vremena da se završi priliv V.A.C., ituacirja ovoga sektora moći će se smatrati sigurnijom.

Situacija u sektoru »Mesina« za sada je mirna. Posade ulivaju overenje da će se sa uspehom odbraniti.

Divizija međutim ne raspolaže ni sa kakvim rezervama, osim neke skromne lokalne potpore.«16

Samo dan ranije, 18. februara, major Zaharije Ostojić je uputio depešu četničkom delegatu pri italijanskim okupacionim komandama, vojvodi Dobrasavu Jevđeviću, koja glasi:

»Čiča javlja: Pavlović, 2500 ljudi, .na putu ka meni. Pukovniku Baju naredio da sprema njegove za pokret. Tražio sam da Bajo dade 2.000 jednu na Gacko, a drugu na Bileće. Nezavisno od ovoga Voja Lukačević, koji je kod mene, već je uredio svojih 2.000 ljudi, od kojih pola sutra istiže u Miljevinu. Danas Vukasović stiže sa 400 u Umavane... Najhitnije uputiti ljude za raščišćavanje puta: Nevesinje—Ulog, a ja ću do Uloga. čim se put osposobi šalji hranu hitno i municiju. Preko Talijana izradi prevoz Bajovih od Gacka i Biileća ... Traži da što jače bombarduju komuniste jer ih to najviše rastrojava, naročito one prema Konjicu i Mostaru ... Napiši letke sa Šantićem (Milanom — nap. autora) da dolaze Crnogorci i Bosanci i zapreti da ćemo streljati sve izdajnike i upaliti njihove kuće. Gde je Pantić? Pokretni starešine na najaktivniji rad. Podilžite moral. Sigurno ćemo do nogu potući komuniste, samo izvršavajte sva naređenja i sprečite upad na levoj obali... Branko.«17

Međutim, situacija se za četnike i dalje sve više pogoršavala. Razbijanje italijansktih snaga na pravcu Neretve i pomisao da bi se usamljeni i bez svojih okupatorskih saveznika mogli naći licem u lice sa snagama NOP. znatno je poljuljala moral ne samo običnih četnika, već i njihovog komandnog kadra. Ali, bez obzira na ovo, Mihaillović je bio čvrsto rešen da po svaku cenu sprovede svoj plan. U tome duhu su i bila sva njegova naređenja Ostojiću, na osnovu kojih je ovaj usmeravao svoje dalje akcije. Tako, na osnovu novih Mihailovićevih direktiva, Ostojić 20. februara 1943. godine upućuje Jevđeviću novu depešu u kojoj kaže:

»Pantić i Radulović da napregnu sve snage za sprečavanje daljeg nadiranja komunista ka Žižlju. Traži od Tetkića (Italijana — nap. autora) teške bacače i artiljeriju da po jačaju Pantića jer će tako lakše uspeti ... Neka sa izviđanjem iz vazduha utvrde, tačno pravac njihovog nadiranja na celom frontu i iz pozadine, gde se pojačavaju ... Javi tačnu liniju fronta; delove na levoj obali: crvenih i naše položaje. Molim te hranu i municiju šalji što pre. Mogu li baciti hranu i municiju iz vazduha; ovo će trebati Vojl Lukačeviću ... Da li glavne snage komunista idu levim krilom ili centrom njihovim? Kako je moglo preći preko Neretve 3.500 ljudi za kratko vreme? Koliko mostova imaju? Neka ih bombarduje avigacija. Čiča naredio da urediš hitno da Baćović krene od Grahova za udar u pozadinu. Učini sve da se ovo ostvari najhitnije i objavi narodu da je zauzet Glamoč i da Hercegovci dolaze.«18

Ali, kada je glavna operativna grupa NOV POJ razbila u dolini Rame četničkog saveznika italijansku diviziju »Murđe« i ušla 22. februara u Jablanicu i na taj način izbila na Neretvu frontom dugim oko 80 kilometara, ovladavši svim mostovima između Mostara i Konjica, u četničkim redovima na tom sektoru izbila je panika. To se vidi i iz izveštaja majora Radulovića upućenog Ositojiću, u kome, između ostalog, piše:

»Čim sam došao ovde, sa Jocom otišao sam na položaje i donekle smo uspostavili red ... U toku noći izdali smo zapovest u svrhu da se skrati front i da se izvrši preformiiranije trupa jer su jedinice ubacivane u borbu bez ikakvog reda... U toku noći i danas do podne nijje bilo borbe, a artiljerija stalno gađa samo se bojim kontrabatiranja, jer su komunisti zarobili italijansku bateriju dugačku do 105 mm. Prema prikupljenim podacima jačina komunista koji nas napadaju iznosi dve proleterske brigade... U borbama su odlični. Naoružani automatskim oružjem i pikavcima. Napadaju smelo, brzo i mangupski: »Hopa Miko! i »Hopa Seko! to su im komande koje zbunjuju naše vojnike... Izviđamo iz vazduha i Italijani kažu da ima partizana na pravcima Široki Brijeg — Mostar, Ljubuški —' Mostar, ali ja se bojim upada u južnu Hercegovinu... «19

U strahu da se snage NOP u svome nadiranju ne upute dolinom Neretve u pravcu Ljubuškog i dalje ka primorju, komandant italjanske II armije general Roata još 18. februara 1943. godine, naređuje komandantu italiijanskih trupa i jedinicama »Jugoslavenske vojske u otadžbini« pod komandom pukovnika Baje Stanišića raspoređenim u Mostaru i njegovoj okolini, da po svaku cenu zaštite pravce ka Širokom Bregu i rudnicima boksita. Uvidevši da su rudnici zaista ugroženi, nemački komandant Ler, iako je prethodno odbijao italiijanski zahtev za nemačku intervenciju u ovome pravcu, 21. februara donosi odluku da udružene nemačke, ustaške, italijanske i četničke snage odmah krenu u ofanzivu i to jednovremeno od Bugojna, Sarajeva, Mostara i Konjica ka Jablanici. Time je počela realizacija plana »Vajs II«.

Najtešnja borbena saradnja svih ovih neprijatelja NOP odmah je i najotvorenije došla do izražaja u borbama za Konjic, čiijlim bi oslobođenjem divizijama i brigadama NOP bio otvoren put za uspešan prodor u Hercegovinu i Crnu Goru. Uočavajući tu njegovu važnost, nemačka komanda ulaže naročite napore i njene trupe, uz oštre borbe i gubitke, 22. februara stižu u Konjic u pomoć italijanskom garnizonu. Sa istim ciljem u Konjic je istog dana sa Nemcima ušao i Mihailovićev komandant Vojislav Lukačević sa svojim snagama.

O svome dolasku u Konjic i o situaciji zatečenoj u njemu Lukačević sutradan, 23. februara, izveštava Ostojića:

Tek što sam bio napisao jučerašnji izveštaj iz sela Džepe, dobih hitan poziv od Vukčevića i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomoć, jer su u toku 22. februara partizani probili odbrambenu liniju u Vukčevića i zauzeli Gornju i Donju Bijelu i presekla vezu između Glavatičeva i Konjica.

Ja sam hitno iz Džepe krenuo sa zagorskim bataljonom i pratnjom i spustio se na drum i drumom došao u Konjic gde sam zatekao pravu paniku ...

Juče oko 10 časova stigla je u Konjic jedna nemačko-hrvatska kolona... Pored ove kolone sa pravca Pazarića-Tarčina krenula je još jedna nemačka kolona. Pravac ove druge kolone Nemaca je otprilike paralelan sa pravcem prve kolone. Jedna nemačka jaka kolona nastupa pravcem Donji Vakuf — Prozor — Mostar.

<>I prva i druga nemačka kolona imale su teške gubitke u borba ma na Ivan-planini i Bradini. Nemačka druga kolona izgleda da je zadržana .negde na linija Lepovci-Bale ...

Ovog trenutka primih tvoje naređenje. Vidim da se uglavnom .u ideji slažemo i da sii obavešten o pokretu Nemaca...

<>Istoga dana u 14 časova je i Dobrosav Jevđević uputio telegram Ostojiću. On javlja:

»Danas sam sa Nemačkim oficirima napravio sporazum da ne prelaze levu obalu Neretve, a da međusobno izbegavamo kontakt. Komunisti imaju 3 divizije 2 Prozor—Drežnica, a 1 Imotski. Dalmaciju bez Jovanovića ne mogu dati. Tetkići (Italijani — nap. autora) sa 5 bataljona idu sa Crnogorcima sa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkića sa leve da unište grupu u Drežnici. Javi 700 (major Borivoje Radulović — nap. autora) šta misliš? Imamo sa ove strane 8 topova i 7 bacača. Ako odeš Baćoviću, ovde će stvar otići od đavola.

Poslao sam kurira u Split da ga odmah puste. Garantujem nema... Pošalji mi hitno 200.000 lira za hranu.«21

Mihailovićev plan da u savezništvu sa okupatorima, u dolini Neretve, uništi vojne formacije Narodnooslobodilaekog pokreta sa njegovim rukovodstvom na čelu, najbolje se vidi iz »instrukcije« cornandanta istaknutog dela štaba Draže Mihailovića, majora Zaharija Ostojića — »Čika Branka«, upućene svim komandantima, 13. februara 1943. godine, a koja glasi:

»1. — Podaci o komunistima: Ima ih oko 12.000 na frontu Bradina — Konjic — Rama — Ljubuški. Vršili su pokret u tri koone i to: leva, glavna kolona koja čini polovinu njihove snage, ka Prozoru; srednja kolona dolinom Drežnice; a desna kolona prema Ljubuškom (ove dve su jednake).

Sastav: prema izjavi zarobljenika komunista njihove snage su sastavljene od proleterskih brigada iz Crne Gore, Hercegovine, Sandžaka i Srbije. Ženskih imaju oko 10%. Sa njima učestvuju i domobranci i turci. Vode masu nenaoružanih koje usput oružaju sa zaplenjenim oružjem od Italijana.

Proleteri su odlično naoružani i raspolažu sa dosta automatskih oruđa i pikavcima. Celokupno njiihovo ljudstvo je premoreno usled marševa i borbi i zbog oskudice u hrani — gladno.

Karakteristično je za njih da izbegavaju borbe sa četnicima i daraju uvek na prazno i manevrišu, da bi izazvali zabunu i sačuvali snage.

Izgleda da je njihov glavni štab sa Tiitom i Arsom na pravcu prve glavne kolone. >-;

Njihova verovatna namera je da se probiju kroz Hercegovinu a Sandžaku i Crnoj Gori i to pravcem: Prozor — Prenj — Kaliovik — Šćepan-Polje. Ako im sprečimo ovaj pravac probijanja erovatno je da će ga prorneniti i krenuti pravcem ka Bosni ili će se vratiti natrag na Dinaru.

2. — Po podacima od Baćovića i Jevđevića, a koji su dobijeni reko Talijana, Nemci nadiru pravcem: Drvar — Glamoč — Livno, 2l. februara jedna Nemačka kolona jačine 2000 ljudi, zauzela je G. Vakuf i nadire ka Prozoru, druga kolona sastavljena od Nemaca i Hrvata, zauzela je Bradinu i nastupa ka Konjicu i Rami idući putem, sa tenkovima.

Verovatna namera Nemaca i Hrvata je da pod vidom teranja komunista posednu celu Dalmaciju, Hercegovinu, a možda i ostale krajeve duž obale mora i na taj način se obezbede s jedne strane od eventualnog iskrcavanja Saveznika i našeg rada u pozadini, a s druge strane da drže Italijane u ruci jer im ne veruju, pošto se boje zajednlice Talijana i četnika protivu njih.

3.— Talijani su izgubili garnizone: Prozor — Ramu i Drežnicu. Za Jablanicu se ne zna sigurno (Jablanicu je 21. februara 1943. godine oslobodila 4. Proleterska — crnogorska brigada — nap. autora) Talijani ne pokazuju nikakvu aktivnost, sačekali su komuniste da ih pokolju, držeći se potpuno pasivno. Njihov moral je ravan 0. Za nas daju hranu i municiju kao i pomoć u artiljeriji i tenkovima.

Desno krilo: kapetan Lukačević ima u svome sastavu oko 1000 Muslimana i 1500 četnika koji su skupljeni iz Fočanske brigade, II Sarajevske brigade, Konjičke i Nevesinjske brigade. Na frontu Bjelašnica — Konjic — Ostrožac — Prenj.

Južno se nalazi major Panitić i Radulović na liniji: Planinica — Bukovo Brdo — Dolovi — Bijela — Mandići — R. Neretva i drži mostobran na Raškoj Gori. Snage oko 1500.

Pukovnik Stanišić stiže u Mostar (jedinice Zetskog četničkog odreda transportorvane su iz Nikšića u Mostar italijansikim kamionima i železnicom — nap. autora). Jačina trupa 2000 ljudi.

Major Baćović sa svojih 3000 ljudi nalazi se kod Knina i očekuje se za dejstvo u pozadini.

1.— Držati Bjelašnicu sa muslimanima i II Sarajevskom brigadom zatvarajući sve pravce, koji se vide iz moga ranijega naređenja.

2. — U Oblasti Konjica (donja i gornja Bijela, Turije) formirati rezervu od 500 ljudi sa zadatkom da podržava bilo desni ili lijevi otsek.

3. — Sa ostatkom snaga pripremiti i preduzeti napad sa dosadašnje linije (Radeštinje, Golo Brdo — Gola Glava) pravcem: Rečica — Jablanica sa zonom dejstva, desno do r. Neretve, a levo do linije: Gola Glava — Grebeni — Izlazak.

Cilj: izbijanje na reku Neretvu od Rame pa do železničke stanice Prenj i nabacivanje komunističkih snaga u reku Neretvu.

Sa potrebnim delom snaga držati liniju: K. 1886 — Crnoglav — 1893 i sa te linije uhvatiti vezu sa majorom Pantićem.

Po izbijanju na gore pomenutu liniju ostaviti deo snage na r. Neretvi, a sa linije železnička stanica Prenj — Gola Glava K. 1661 preduzeti napad i to pravcem: Grebeni — K. 812 — Vodova K. 1451 — Drežnica, a u cilju spajanja sa Hercegovcima (majorom Pantićem) i definitivnim čišćenjem leve obale Neretve.

Obratiti pažnju na oibezbeđenje bokova i to desno od komunista a levo od eventualnog prodiranja Nemaca.

Put koji vodi levom obalom Neretve osposobiti za saobraćaj kamionima radi prenosa hrane, municije i ostalih potreba na liniji: Rana—Jahlanica—Glogošnica.

Od Itaiijana za ovu akciju uzeti municiju, hranu, bacače i pomoć u artiljeriji.

Stanje na fronta javljati preko radio-stanice iz Konjica i po kuririma adresujući pošiljike za kapetana Salatića (Danilo, kapetan, načelnik Štaba Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine. U toj situaciji nalazio se u Istaknutom delu Vrhovne komande, kao oficir za vezu i koordinaciju borbenih dejstava između četnika i italijanskih trupa — nap. autora).

Jednovremeno sa ovom akcijom preduzeće i major Pantić sa svojih 1500 ljudi i jednom baterijom napad pravcem: Dolovi—Zabrđe—Varda—Glogovo—D. Grabovica.

Isto tako preduzeće napad i trupe Stanišića koje su prispele u Mostar pravcem: Mostar—Garanti—Drežniica u čajem sastavu se nalazi jedna brdska baterija.

Italijani drže obezbeđenje levog boka Stanišića na liniji Jastrebnika—Virac.

Komandovanje: Pod komandom majora Kaslovića (Zdravka — nap. autora) biće sve trupe Vojvode Đurišića, sem Mileševskog korpusa do dolaska majora Veskovića (Andrija — nap. autora) koji će po tome preuzeti komandu.

Kapetan Lukačević komandovaće svim trupama Mileševskog korpusa, Muslimanima i trupama kod Konjica i na Bjelašnici iz sastava operativnih trupa Istočne Bosne i Hercegovine.

Front na Bjelašnici do desne obale reke Neretve ostaje i dalje pod komandom kapetana Lukačevića i isti će komandovaiti preko poručnika Vukasovića (Nenada — nap. autora), a komandovanje na levoj obali Neretve sporazumno će odrediti kapetan Lukačević sa. majorom Kasalovićem prema situaciji sa kojom će detaljno upoznati majora Kasalovića kapetana Bojovića i Voju Lukačevića.

Sva pregrupisanja snaga vršiti u toku noći a pod zaštitom prednjih delova da bi svi pokreti ostali u najvećoj tajnosti.

A nekoliko dana posle otpočinjanja borbe i Konjicu, Lukačević obaveštava, 24. februara, Ostojića, pored ostalog i sledeće:

Preko Jevđevića si tražio tačan moj položaj te sam sinoć preko tetkića (Italijana — nap. autora) javio...

Prema podacima koje smo dobili iz zaplenjenih dokumenata prema nama je bila 1 hercegovačka nar. osi. udarna brigada, izgleda da joj je komandant kap. Pero Ćetković (Ćetković je bio komandant 3. NOU divizije. Ranjen je 23. marta 1943. godine kod Nevesinja i posle nekoliko dana umro. Narodni heroj. — nap. autora).

Prilikom noćnog napada 22 i borbi u toku 23 dali smo im težak udar. Izgleda oni nisu naučili na neki otpor. Prilikom povlačenja govorili su seljacima: »Ovo mora da su neki drugi četnici.«. U toku borbi pevali smo stalno crnogorske pesme da im stavimo do znanja ko smo.

<>Prema izjavi zarobljenika kolje smo streljali ova se brigada trebala sastati u Glavatičevu ili Borcima sa crnogorskom brigadom {ovo sam dostavio Ratku).

Broj pobijenih partizana sam ti javio kao i naše gubitke preko tetkića i Jevđevića.

Mislim da bi trebalo radi efekta da se uveličava broj pobijenih partizana kao i broj naših gubitaka, ako dozvoliš ja ću ovaj broj množiti sa dva u depešama koje šaljem preko tetkića.

Među poginulima nalazi se i jedn. pol. kom. bataljona musl. iz Glavatičeva, zaplenili smo i jednu četnu arhivu, koju ću ti sa idućim izveštajem poslati.

Juče u toku dana komunisti su topovima bombardovali Konjic i porušili 2 ital. bunkera i naneli dosta teške gubitke a sinoć su bacačima bombardovali moje položaje.

Da bi zabuna bila veća i jedan nemački ili italijanski avion bombardovao je ital. štab u Konjicu (greškom — nap. autora).

I Italijani i Nernci ništa ne rade a da me ne pitaju. Juče sam im formalno izdavao naređenja za posedanje položaja oko Konjica.

Forsiraj Jevđu da se što hitnije šalje municija i oružje koje sam tražio preko ital. komande u Konjicu.

Nemačka 2 kolona koja je trebala da stigne preko Vrbljana i Galjeva u Konjic još nije stigla, kada ona stigne krenućemo u napad (odnosi se na delove borbene grupe »Anaker« — nap. autora). Gledaću da Nemce gurnem želj. prugom i drumom (dolazi im i nekoliko tenkova) a ja mislim jednostavno mom frontu da komandujem na levo i preko Lubine po. na Idbar — Rajiće i Brezu...

Izveštaje preko tetkića za tebe šaljem ovako »Vojvodi Jevđeviću za kapetana Salatića.«

Ja sam se prvog dana pretstavio kao kap. Đurić Nikola (tako si mi rekao), naknadno sam izjavio da je Jovanović (zbog jednovremene saradnje sa Nemcima i Italiijanima, Lukačević je imao pseudonim »Đurić« i »pukovnik Jovanović« — nap. autora) teško bolestan i da ga ja zamenjujem, molim te prenesi ovo Jevđeviću.

Danas sam izdao zapovest »pod pratnjom smrtne kazne da se ne smiju paliti kuće«.

Neki naši su zapalili jedno kat. selo blizu Konjica, pošto je gusto i prpa Nemci su sami odobravali kad sam rekao da su simpatizeri komunista.«23

Samo dva dana kasnije, Ostojić upućuje Mihailoviću opširniju depešu, od šest nastavaka, u kojoj ga obaveštava, pored ostalog i sledeće:

»U ime Boga sutra počinjemo napad srednjom i levom kolonom. Pripreme završene... Jačina srednje kolone 2.200 četnika 6 bacača, 34 p. mitraljeza, 4 brdska topa i 4 topa 105 mm i jedan bataljon tetkića. Jačina leve kolone 1950 četnika, 12 bacača, 5 mitraljeza, 49 p. mitraljeza i 6 brdskih topova...

Jevđa (Jevđević — nap. autora) zaključio sa Nemcima ugovor da ne idu južno od Rame. Naredio sam Voji da iskoristii od Nemaca u Konjicu za zatvaranje linije: Ivan — Bitovnja — Petralj —Kruglica — Crni Vrh i da vidi da li može bez opasnosti uputiti jednu kolonu desnom obalom Neretve od Bjelašnice pravcem: Koštik — Lušci — Podhum — Rajan klek za sečenje otstupnice boljševika od Rame ka Prozoru ...

Ako sve kolone budu radile po zamisli očekujem uništenje svih delova boljševičkih na levoj obali i dobar plen. Jačinu njihovih dveju divizija računam do 6000 ljudi... Mislim da se boljševici neće moći održati. Primećuje se zaista pojačanje Nemaca u Bosni. Verujem da se polako približavaju moru. Po dirigovanju snaga rekao bih da su Arso i Tito sa snagama prema nama. Kao što saim Vam ranije javio oni su snage razdvojili, glavnu uputili ovamo sa namerom da uzmu Hercegovinu, Sandžak i Crnu Goru. Pomoćnu uputili kroz zapadnu Bosnu ka Slavoniji i Sremu a deo proletera i komesara i meštana ostavili u republici da se bore dok mogu otvoreno a posle iz zaseda i podzemno. Ako uništimo ove pred nama pogodićemo ih u glavu i trebaće vremena da se oporave. Gonjenje ću organizovati prema prilikama... «24

Na ovu depešu, Draža Mihailović, 27. februara, odgovara Ostojiću, pored ostaloga i sledeće:

»Pregledao sam Vaš plan. Potpuno se s njime slažem. Komunistima ostaje jedino da se izvuku u pravcu severa između Prozora i Bjelašnice. To će naterati Nemce da pođu za njima a to je i u našem interesu najbolje rešenje ako se unište. U ist. i zap. Bosni, naši delovi treba da ih trebe. Izdajte potrebna naređenja.

Vodite računa da se ne provuku izvesni delovi grebenom Prenja i prebace u Hercegovinu. Rezerve treba da imate stalno na raspoloženju za sve eventualnosti... Srednja i leva kolona da se u svome dejstvu ne obazire na tetkiće. Jevđa da iskoristi situaciju da što više izvuče hrane i municije, pa da se to sakrije kao rezerva za svaki slučaj. Sada on traba da se pokaže. Tu je njegovo polje rada, a ne u operativnim planovima. Obodrite ga i pohvalite ga s moje strane.«25

Zaključujući da se borbe na obalama Neretve, a naročito oko Konjica, razvijaju u korist okupatora i njegovih saveznika četnika Draže Mihailovića, Ostojić upućuje, 28. februara, poverljivi šifrovani telegram Jevđeviću u kome mu postavlja sledeće zahteveve:

1. — Da se sa brojem 11 i brojem 22 sporazumeš da se četnicima dade za čišćenje od boljševika zona: Rama—Prozor—Šujica—Livno—Makarska—Morska obala do ušća Neretve — desna obala Neretve — Rama, s tim da broj 11 na ovu zonu ne prelazi već očisti ostalu zonu severno.

2.— Da broj 22 dade municiju, hranu i automatska oruđa za 20.000 četnika za ove operacije. Sa Baćovićem mi ćemo imati ustva-i ako 15.000, a onih pet pravo je da dignemo. Da obezbede davanje topova i bacača i pomoć avijacije za bombardovanje i izviđanje.

3.— Da broj 22 da svojih pet hiljada ljudi i obezbedi prevozna sredstva za prebacivanje naših snaga prema operativnim potrebama, da za svaku kolonu da radio stanice i telefonski materijal.

4.— Rezultat po ovome treba da znam za tri dana, radi prireme naređenja i promene moga komandnog mesta negde oko Nevesinja. (Komandno mesto Istaknutog dela Vrhovne komande bio je u Kalinoviku sve do povlačenja prema Foči — nap. autora).

5. — Major Vesković sa 2000 Vasojevića stiže danas do mraka Glavatičevo, odatle ću ga dirigovati prema rezultatima današnjih napada. Zato mi do mraka neizostavno javi što tačnije situaciju na celom frontu i gde se nalazi Buljanova kolona.

Ako Vesković ostane duže u rezervi u Glavatičevu, za njega mora baciti hrana i municija u Čičevo. Znak dva čaršava u vidu pravougaonika, ili tri vatre na rastojanju od po 100 metara u vidu trougla. On je poneo stanicu ali ako se veza ne uhvati, onda ću mu pokret narediti preko tebe sa porukom od Salatića, a naređenje ima da se baci iz aviona na označeno mesto.

6. — Uloži sve snage, preti, obećavaj, pohvaljuj, podstiči sa Vojom i pokreni na najenergičniji rad sve starešine i vojnike iz srednje i leve kolone, jer od brzine njihovog rada zavisi da li ćemo potpuno uništiti boljševike u džepu Neretve, ili će nam pobeći. Krivce za slab rad i kukavice kaznićemo drakonskm kaznama bez milosti, jer za uspeh naše svete stvari, ja sam potpuno bezobziran.

Od Baćovića sam tražilo da mi javi predviđena mesta prenoćišta, da mu bacimo hranu i municiju.

Pobeda je naša, ako budemo hrabri i sposobni. 28/II 43, 11,30, Položaj. Pozdrav Branko.«26

A, dan kasnije, 1. marta, Ostojić šalje Mihailoviću, telegrafski izveštaj o toku operacija u kome, pored ostalog piše:

»Od Voje sam dobio pismo sa stanjem od 26-tog u podne. On je u neprekidnim borbama i jedino svakodnevnim prativnapadima uspeo je da očuva Konjic i Ljubinu planinu, koji su do sada tri puta prelazi iz ruke u ruku. Njegove snage su još uvek u prikupljanju i on je snažno izdržao neravne borbe, podnosi olovnu težinu operacija. Preko Voje pokušaću da iskoristim prijateljstvo nemačkog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to neće biti opasno za nas. Od Jevđe sam tražio da izradi preko tetkiča da Nemci ostave nama za raščišćavanje od boljševika zonu Rama — Prozor — Šu-jica — Livno — Makarska — Morska obala — desna obala Neretve, s tim da tetkići daju sve za 20.000 četnika. Rezultat jednog i drugog javiću čim dobijem izveštaj od Jevđe i Voje.«27

Da bi povratio poljuljani moral četničkih jedinica, naročito onih pod komandom pukovnika Baje Stanišića, Mihailović upućuje na front i grupu omladinaca, o čemu depešom obaveštava, 1. marta, Ostojića sledeće:

»Čekamo razvoj situacije. Razumeo sam sve što ste mi javili... Danas pošlo odavde 23 omladinca pod k-dom por. Branka Bulatovića i sa njima ide Jakša (Novaković, kapetan, sin generala Ljube Novakovića — nap. autora). Ovi omladinci obrazuju propagandnu grupu koju ne treba rasturiti. Upotrebiti ih za propagandu na terenu gde je najpotrebnije. Dajte im itinerer za rad u Hercegovini. Grupa je sastavljena od omladinaca iz Šumadije, Crne Gore i Boke. Neka im Jevđa omogući prebacivanje automobilima od Gackog do Vas, pošto dolaze do Gackog.

Dostavite mi plan i potrebno vreme za izvođenje propagande, da bismo ih posle svršetka posla u Hercegovini poslali dalje. Dovedite ih u vezu sa omladincima iz Splita koje treba pozvati iz Splita da sarađuju sa njima u Hercegovini. Uzećete na sebe brigu i staranje o njihovoj ishrani, a ja sam im dao i novca. Vezivati ih na vojničke jedinice u pogledu ishrane. Upotrebiti ih za propagandu kroz jedinice i u narodu.«28

U odgovoru na prethodnu depešu, Ostojić, 2. marta, javlja MihaiIoviću, pored ostalog i ovo:

»Radulović javio da je bočnim napadom jedan Bajov bataljon razbijen, usled čega se cela kolona povukla ka liniji s. Sirge — s. Goranci. — Kod Baja ima crvenih, a starešine nikako da se snađu...

Na Bajovog kapetana Jovovića (Jakov — nap. autora) bio pokušaj atentata. Jovović nepovređan. Crveni četnik streljan. Naredio sam hitno i nemilosrdno pročišćavanje jedinica od crvenih. Ima slučajeva begstva iz borbe od 20 — 30 ljudi. Naredio sam da se kolovođe streljaju, ostali razoružaju i zatvore. Jedan Bajov ppor. bio zarobljen, kod njega nađena Bajova zapovest za napad. Potporučnik ubio sprovodnika i pobegao, ali smo ga za svaki slučaj zatvorili. Molim Vaše mišljenje da li da streljamo sve begunce iz borbe ... Omladince ću upotrebnu po Vašem naređenju. Noćas ovde stigla četvorica iz grupe Juro (Jugoslovenslka ravnogorska omladiina — nap. autora) 701. Plan za rad omladinaca dositaviću Vam naknadno. Treba da znam koliko se mogu oni ovde baviti. Preko Jevđe staviću ih u vezu sa Splićanima i Dubrovčanima... «29

»Dosada Voja (Lukačević — nap. autora) zaslužuje najveće priznanje za rad. Isto kao Bojoviić i Ružić. Srednja kolona mora biti još energičnija. Slažem se sa svima Vašim preduzećima... «30

A zatim, Mihailović upućuje raspis svim četničkim komandantima u Srbiji, u kome kaže:

»Komunista u Srbiji ostalo je vrlo malo. U Zap. Bosni uništavamo ih ovih dana. U ljutoj nevolji drug Tito poziva na ustanak i zbog toga su se povampirile grupice. Zato najenergičnije zahtevam i naređujem da svaki na svojoj teritoriji uništi i poslednje ostatke komunista i izvesti me do 25. marta o izvršenju. Dokažimo tim lupežima da u narodu nemaju nikoga i da im je jedino oružje bila laž u propagandi. Skrećem pažnju da ima prostorija gde su komandanti na svome mestu, da nema nijednog komuniste. Za ovo uništenje koristiti srpsku drž. stražu do maksimuma ... «31

»Panić zauzeo Glogošnicu, Grabovicu i Krežnicu, divizija Peka Dapčevića razbijena beži ka severu i izvornom delu Drežnice. Gojnić (Blažo — komandant brigade, kapetan — nap. autora) sarađivao pri zauzeću Drežnice. Naredio sam da cela leva kolona promeni pravac i krene od Čabulje preko Rosne Poljane i posedne položaje: Bijele Stijene — Rakitski Gvozd — Rujavac, Debelo Brdo—Vatrenjača i zatvori prolaz Drežanskom. Pantić da uputi manji deo od Drežnice u leđa komunista a glavninom da gura ka Jablanici radi spajanja sa Vojom. Šta je po ovome urađeno još ne zna. Voja izgleda očistio levu obalu na prostoru Konjic — Jablanica. Kuburi sa hranom i municijom, jer je teško za 5.000 ljudi baciti iz vazduha, a komora putuje dva do tri dana. Inače Talijani i Nemci Voji daju sve i prvi ga pozdravljaju. Zovu ga četničkim đeneralom. Voja je stekao rano opštu popularnost, ne samo kod naših, nego čak i kod okupatora. Nastojaću da ovo iskoristim za lakše jurenje komunista po Bosni. Nemci na Vojin zahtev užurbano zatvaraju pravce na frontu Ivan—Bitovnja—Prozor. Sutra od njega očekujem detaljniji izveštaj .«32

»Sve kolone rade odlično. Voja razbio drugu diviziju a Bajo i Pantić diviziju Peka Dapčevića. Boljševici beže ka Prozoru i dolinom Dreženke. Naši gone... Pantić zauzeo Glogošnicu, Grabovicu i Drežnicu, Divizija Peka Dapčevića razbijena beži ka severu i izvornoim delu Drežanke. Gojnić sarađivao pri zauzeću Drežnice. Naredio sam da cela leva kolona promeni pravac... Pantić da uputi manji deo od Drežnice u leđa komunistima a glavnina da gura ka Jablanici radi spajanja sa Vojom... Zovu ga četničkim đeneralom. Voja je stekao rano opštu popularnost, ne samo kod naših, nego čak i kod okupatora. Nastojaću da ovo iskoristim za lalkše jurenje komunista po Bosni. Nemci na Vojin zahtev užurbano zatvaraju pravce na frontu Ivan — Bitovnja — Prozor... Jevđa noćas javio da su tetkići prihvatili moj plan... Ako uspemo da razbijemo i ovu treću diviziju boljševičku mislim, da se uskoro neće povratiti jer im je dosadanjim udarima naneto veliko rastrojstvo. Trudim se da ih brzom akcijom zbunimo jer su se oni do sada naučili da drugima nameću svoju volju. Crni dani im prestoje, jer su pritešnjeni i premoreni, a svakodnevno ih je manje... Za obrazovanje rezerve municije i hrane naredio sam još pre akcije i polako raste. Jevđević se hvali da je dobio ljubazno pismo od Vas. Njemu su potrebne pohvale, a zaista mi je on ovoga puta mnogo koristio. Nemci se još ne kreću ka jugu. Imam izveštaja da se pojačavaju u Sarajevu. Došli u Rajlovac i Butmir oko 20 štuka i 20 drugih aviona bombardera... Mislim da boljševici više neće napadati nego gledati da umaknu u Bosnu ili natrag, jer im kao treći pravac ostaje more... Čim je otklonjena opasnost od Mostara i Konjica, žabari (tako je Ostojić ovde nazvao italijansku komandu — nap. autora) hoće da oni komanduju. Moj plan nisu usvojili već hoće da Bajo ide sa svojim i tri bataljona žabara sa dve baterije pravcem Široki Brijjeg — Gruda — Imotski, a Vesković sa dva bataljona. žabara i artiljerije pravcem Metković — Vrgorac — Imotski. Rezerva u Širokom Brijegu i Ljubuškom po 500 naših. Bajo, Jevđević i Radulović su ovo primili. Za rad prema Konjicu žabari pristali na moj plan...«33

U svome odgovoru upućenom istog dana, Ostojiću Mihailović, pored ostalog kaže:

»Primio Vaš izveštaj o situaciji. Bajo je trebao da osigura svoj bok. Njegove starešine treba da budu energičnije. Pantićev uspeh je dobar. Treba da produži i olakša rad Baji prema Drežnici... Slažem se sa sivima Vašim naređenjima za produžetak rada... Da li je moguće da kod Bojovića ima begistva, to znači unazad. Da li je Bajova zapovest za napad kompromitujuća i da li je ostala u rukama neprijatelja. Omladinci kod Vas mogu ostati po potrebi... «Si

Obaveštavajući, i dalje, redovno Mihailovića o toku operacija odnosa između četničkih komandanata i okupatora, Ostojić u depeši upućenoj 4. marta, Mihailoviću, pored ostalog piše:

»Nemci dali Voji hranu i municiju i bombardovali boljševike po Vojinim zahtevima. Skrenuo sam mu samo pažnju da im ne veruje, jer mi imamo bogato iskustvo sa njima. Voja kaže da su se nemački đeneralštabci raspitivali da li su ovi četnici Dražima vojska i pitali za Pavla (Đurišića — nap. autora), Baja, Žarka Todorovića i mene. Lepa pažnja, ali sve sumnjivo.

Zadnje namere Nemaca su očigledne, ali ja se staram da im podvalim i ubacimo ostatke crvenih u Bosnu da se zabavljaju sa njima, a mi da radimo dalje naš posao. Sa ovoga gledišta nije dobro ni uništiti sve komuniste, jer bi time mi odmah došli na red. Molim za Vaše primedbe na moj rad, i kakav stav da zauzmemo ako dođu u Mositar, a ne budu išli dalje.«35

»Nemci zauzeli Livno i Grahovo. Lukačeviću sam javio na osovu moga sporazuma sa generalom Litersam da Nemci neće dole, on da samo u sporazumu sa Litersom ide na Prozor. Biio sam sa Radulovićem u Širokom Brijegu. Počelo je nasilno izviđanje. Docnije ću javiti pozicije, jer juče avioni nisu izviđali.«36

Oraspoložen izveštajima i obaveštenjima koja su sa fronta stizala u Vrhovnu komandu kada su snage NOP počele svoje spektakularno povlačenje na desnu obalu Neretve, Mihailović je, čvrsto uveren u pobedu, uputio 4. marta Ostojiću nove direktive za produženje započete akcije, u kojima pored operativnih zadataka daje i sledeći:

»Veoma sam zadovoljan sa postignutim rezultatima. Mi moramo ostati pri svojem planu koji jedino vodi uništenju... Tražite (od Itaiijana — nap. autora) unapred 2.000.000 metaka i hranu za 7 dana unapred. Dobro je. Eto ovo je moje mišljenje. Uglavnom slažemo se u svemu...«37

»Njihov položaj je sve teži, jer ovamo ne mogu od nas, a ka zoni Glamoč — Livno — Prozor, nemci i hrvati ih sa svih strana pritiskuju. Voja javlja: po iskazu zarobljenika, razbiveni u Lici, Dalmaciji i Zap. Bosni, prikupili glavne snage i pokušali prelaz u Hercegovinu, Sanđak i Crnu Goru, a potom u Albaniju i Grčku radi prijema pomoći od engleza i amerikanaca, koje sada ističu kao saveznike. Moral i pored svih batina dobar zbog ruskih uspeha, savezničke propagande i lakog i bogatog plena od žaibara, a iz garnizona koje su uništili. Voja misli da mogu ponovo pokušati prodor ovamo, ili ka centralnoj Bosni. Mislim da je ovo drugo verovatnije... Nemci zaustavljeni na Rami. Tetkići prihvatili potpuno moj plan. Danas vršimo grupisanje a sutra u ime Boga napad... Izgleda da će se ovo svršiti pre nego što smo mislili.«38

Očigledno zadovoljan postignutim uspeslima, Mihailoivić, 5. marta javlja Baćoviću:

Situacija na Neretvi odlična. Komunisti potučeni. Konjic, Jablanica, Rama u našim rukama...«39

»Nemce treba dalje zaposliti, da ne ostanemo samo mi prema njima. Prema njima zauzeti preteći ton ako bi pokušali prema Mostaru. Ovo preko Jevđe... Voja neka izvlači i sakriva hranu i municiju u oblasti Prenja...«40

Toga dana Ostojić je primio i izveštaj od Lukačevića u kome mu, pored ostalog piše i sledeće:

»Vidim da nisi primio moje depeše kojima sam ti objasnio moju nameru da paralelnim kolonama izbijem na liniju Prozor — Rama frontom prema jugozapadu. Čim sam ti ovo bio javio ja sam i krenuo kolone u tom smislu. No pošto si Veskovića uzeo, kolona 11 (nemačka — nap. autora) tačno je došla na pravac koji sam bio namenio prvobitno Veskoviću a docnije Kasaloviću pošto se sastane sa Pantićem.

11 je osigurao Ivan planinu kao i drum Bradina — Konjic... Kolona 11 (400 Nemaca, 800 domobrana i ustaša) juče ceo dan nije mogla dalje od linije Lisičići — kota — Hasanovići. Jutros kreće napred sa zadatkom da ovlada u toku dana po cenu svega linijom Neretvice. Prema izveštajima koje sam do sada dobio izgleda da su potisli komuniste i da napreduju. Jedno odeljenje Nik. Bojovića (reč je o 1. durmitorskoj brigadi — nap. autora) bilo je još 3 ov. mes. prešlo na desnu obalu Neretve u Jablanicu radi prikupljanja i izvlačenja pobacane municije i brane od strane partizana, 4 ov. mes. ovo je odeljenje bilo napadnuto (napad je izvršio 1. bataljon 2. dalmatinske NOU brigade — nap. autora) izgleda da su imali i gubitaka, tačan izveštaj još nemam. U nekom tunelu u blizini Jablanice nalazi se municija koju su partizana sklonili... Kolona 11 koja nastupa od Vakufa prema Prozoru do sinoć bila ukočena.

Od 11 saznadoh jutros da komunisti pokušavaju da se izvuku u pravcu severa na Kupres... Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11.

Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša.

Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored usipeha koje smo postgli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano.

11 prvobitno imao nameru da ide Konjic — Rama — Jablanica —. Mostar, sve drumom. Mislim na traženje 22 (Italijana — nap. autora) da bi oslobodili put i olakšali im tešku situaciju. Međutim kada su videli da to baš ne ide tako lako i kada smo mi oslobodili Konjic i zauzeli Ramu i Jablanicu, skrenuli su da izbiju na liniju Prozor — Rama.

Ako se obistine glasovi — što je vrlo verovatno — da komunisti kreću da se probiju prema severu opasnost od sukoba sa 11 opet otpada.

1)Bacanje avionom na Krstac kod Jablanice za Kasalovića, naročito municiju, a nešto ću mu i ja upućivati iz Konjica.

Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevu.«41

Na kraju, Ostojić 6. marta obaveštava depešom Mihailovića o planu novih napada na jedinice Narodnooslobodilačke vojske i naređenjima koja je u tu svrhu izdao. U depeši pored ostalog piše:

»... komunisti su u bezizlaznom položaju i ostaje im jedino rešenje da sa snagom od Prozora izvrše prodor između Prenja i Bjelašnice, a sa snagama od Livna prodor preko Tomislav Grada i Rakitna bilo dolinom Drežanke (što je verovatnije) bilo u Južnu Hercegovinu... Ukupna jačina naših snaga sa Baćovićem iznosi oko 12.000 boraca. Mislim da smo jači od Boljševika, maš moral je sjajan, pa se nadam ako Bog da, i komandanti budu na visini, da ćemo postići i ovom prilikom odlučno tučenje i uništenje boljševičkih slavnih snaga, jer su najzad uhvaćeni na udicu. Pretim prekini sudovima, pohvaljujem, obećavam i uzbrzavam sve komandante samo da uspemo. O rezultatu izvestiću Vas. Pobeda je sigurno naša«.42

Istovremeno su i svi komandanti četničkih kolona izdali svoje zapovesti za planirani napad na jedinice Narodnooslobodilačke vojske koje su izbile u dolinu Neretve.

Međutim, posle neuspeha koje su pretrpele italijanske divizije u januarskim i februarskim operacijama, načelnik italijanskog generalštaba kopnene vojske general Vitorio Ambrozio je, prvih dana marta 1943. godine, pozvao u Rim na razgovore generale Robotia i Birolija. O razgovorima u Rimu general Roboti je napravio »zabelešku o putu u Rim komandanta Glavne komande za Sloveniju i Dalmaciju od 3. i 4. marta 1943. godine, u pratnji šefa obaveštajne službe i šefa operativne službe«, u kojoj piše:

»Pre podne 3. marta u 10,30 časova bio sam zajedno sa ekselencijom Pircijem primljen kod Ambrozia.

Što se tiče prve tačke Ambrozdo je u vezi s tim već dovoljno poznatim spornim pitanjem stalno dolazio do zaključka istovetnog sa mojim mišljenjem:

Ni u kom slučaju ne bi smelo doći do razoružavanja četnika, a ukoliko se već ide na to onda je potrebna krajnja obazrivost, jer četnici su se hrabro borili i još se bore s nama protiv partizana i stoga zaslužuju priznanje za svoje odvažno držanje i naše poverenje. Ali, danas Nemci ne žele više da se u to upuštaju, rekao je Ambrozio. Pogotovu Hitler, s obzirom na mogućnost eventualnog engleskog upada na Balkan, neće ni da čuje za naše razloge i na svaki način želi da se četnici, kao budući neprijatelj, razoružaju i iskorene. On bi navodno to preduzeo odmah posle operacije »Vajs«, dakle kroz nekih 20 dana. Po mojoj oceni, to znači 50.000 neprijatelja više, naime, 25.000 saveznika koje ćemo izgubiti i 25.000 saveznika koje će dobiti partizani.

General Ambrozio rekao mi je doslovno: »Jadni Roboti! Vidim kako si se snuždio. Verujem da ti teško pada nedovoljna sposobnost Nemaca za prilagođavanje. Cenim i prihvatam tvoje razloge. Ali, prilikom poslednjeg sastanka u Nemačkoj (Kavalero) mi smo sebi vezali ruke kad smo dali poznato obećanje.

Zatim je nastavio: »Ostaje dakle kao što je dogovoreno. Razoružanje četnika počinje po završetku operacije »Vajs«, makar i uz svu obazrivost koju zahteva ceo slučaj«.

Pokušao sam stvar da odložim uz sledeće obrazloženje: da će i posle operacije »Vajs« rat protiv partizana postati sve žešći i oštriji, da Nemci, kao i obično, ne shvataju stvarne prilike, da su se partizani ponovo vratili u Slunj, da stoga razoružavanje četnika treba da se odloži do ostvarenja krajnjeg cilja, do uništenja partizana, to jest, do roka koji se ne da sagledati.

Ambrozio mi je rekao: »Strpljenja, dragi Roboti, strpljenja! S tim se mora početi čim se završi »Vajs«. To se ne može više odlagati. Ali, ti si pametan! Znaš za ono: »dobra stvar traži vremena. Dakle, na posao. A posle ćeš mi reći kako si ga obavio.«43

Dalje se u dokumentu govori o razmatranju istog pitanja između Ambrozija i Pircija Birolija, kao i o popodnevnom nastavku sastanka gde se raspravljalo o planu operacija protiv partizana na prostoru zapadna Bosna — Dalmacija — dolina reke Neretve, a zatim se nastavlja:

»U 20 časova bili smo dovedeni kod šefa vlade, i to Ambrozio, Pircio Biroli i ja.

Duče je počeo s tim što nas je upoznao sa jednim dužim Hitlerovim pismom. U pismu se iznose poznati razlozi u prilog razoružanju četnika. Hitler je opsedniut strahom od eventualnog engleskog upada na Balkan i izražava uverenje da bi se »naši« četnici u slučaju takvog upada takođe, našli na strani neprijatelja, a oni ionako ne kriju svoju privrženost Draži Mihailoviću.

Pircio Biroli i ja nismo isključivali takvu mogućnost. Jedino smo tražili da se razmotri: sve dok iskrcavanje ne bude stvarnost, četnici se bore s nama. protiv partizana, a najveća opasnost preti zasad od komunista. Bolje je da četnike do kraja iskoristimo nego da ih odjednom razoružamo i time ih pošaljemo u zagrljaj neprijatelja. Mi navodimo poznate činjenice, kolje se ne mogu osporiti, o njihovoj lojalnosti prema nama i o našem uverenju da bi bila gruba greška njih sada baciti u more.«44

U nastavku dokumenta general Roboti iznosi tok razgovora kod Musolinija, Dučeove poglede na odnose sa Nemcima u vezi sa pitanjem četnika D. Mihailovića u čemu je šef dtalijanske fašističke vlade bio saglasan sa svojim komandantima: da treba na vest način izigrati nemačkog saveznika — to jest očuvati četničke jedinice, kao pomoćne snage irtalijanskim trupama sve do »bar približnog okončanja borbe protiv partizana.«

Međutim, 6. marta 1943. godine, Nemačka grupa za vezu pri Superslodi obaveštava generala Robotia:

»1) Rušenje Titove države u zoni Glamoč—Livno—Bugojno— Jajce zahteva bezobzirno produženje gonjenja ka jugoistoku od linije Livno—Bugojno, a u saradnji sa borbenim snagama 717 i 718 divizije.

2)U tom cilju vršiti prodor sa SS divizijom duž pravca Livno—Tomislavgrad na Mostar i sa 369 hrvatskom divizijioni duž pravca Šuica—Kupres prema liniji Jablanica—Prozor. Radi se o tome da se neprijatelju putem naglog prodora oduzme mogućnost da se sredi za organizovani otpor. Potrebno je da borbene snage 717 i 718 divizije unište neprijateljske snage nalazeći se pred tim divizijama i pročistiti zone istočno i sevemo od puta G. Vakuf—Prozor—Rama—Konjic i time spreče neprijateljski prodor prema severo-istoku.

3)Cilj je operacija da se posednu i održe mostarske boksitne rudokopne zone. Prema tome nepoželjno je dalje napredovanje četničkih trupa prema zapadu i severozapadu preko puta Mostar—Jablanica—Prozor. Izdata naređenja o držanju nemačkih trupa prema četnicima — antikomunistima ostaju u punoj meri u važnosti i obavezna su.«45

Istoga dana, komandant Superslode, general Roboti odgovara nemačkoj grupi za vezu sa Superslodom sledeće:

»Dana 4. i 5. o.mes. Vrhovna Komanda i Duče potvrdili su mi da linija na kojoj treba da se zaustave nemačke i četničke trupe, u cilju izbegavanja susreta, jeste linija Konjic — Rama — Prozor; isto tako mi je potvrđeno, da je O. K. V. u stavljeno do znanja da nije potrebno da nemačke trupe nastupaju na Mostar i da okupiraju rudarsku zonu pošto tu zonu posedaju i osiguravaju italijanske trupe. Primećujem da utanačeni cilj za »Vajs II« nije bio Mostar i da bi nastupanje dz Livna u pravcu Mostara predstavljalo u svakom slučaju operaciju južno od linije gore spomenute, na kojoj bi se nemačke trupe morale zaustaviti. S druge strane, nemogućno mi je prihvatiti ma kakvu izmenu u vojnoj organizacija teritorije pod mojom jurisdikcijom bez prethodnog ovlašćenja moje Vrhovne komande. U vezi našeg zahteva da se zatvori pravac Livno — Mostar, nadodajem da italijanske trupe, koje u svome sastavu obuhvataju i četničke formacije, stupaju već iz područja Mostara u pravcu zapada. S obzirom na prednje, nije mi mogućno da prihvatim ograničenje zone u kojoj se mogu upotrebiti četnici, o čemu tse govori u tač. 3. vašeg saiopštenja 651/43. Kao što je poznato, uveče 4. marta stdgla je u Kočerin jedna velika formacija četnika, koji dolaze iz Sinja preko Posušja. Ovo moje gledište potvrđuje i mir u rudarskoj zoni gde može opet da se preuzme posao«.46

Sutradan, 7. marta, general Roboti je, o zahtevima nemačke komande, obavestio svoju Vrhovnu komandu:

»A) Nemačka Komanda u Hrvatskoj dobila je naređenje da okupira rudokopnu zonu i zadrži je okupiranu sve dok normalizovana situacija ne dozvoli obnovu radova;

B) Nemačke trupe 717 i 718 Divizije za sada (za sada!) neće prekoračiti liniju Prozor—Rama—Konjic; obrnuto, SS divizije delovaće na liniji od Livna ka Mostaru.

V) Zahtevano je hitno povlačenje istočno od Neretve svih četničkih formacija.

A)U rudokopnoj zoni koju kontrolišu italijanske trupe, vlada mir; radovi mogu tamo biti ponovo započeti;

B)Linija zadržavanja duž poznate ivice (ugovorene u cilju izbegavanja konflikta) saopštena mi je nedavno od strane moje Vrhovne Komande; predviđene operacije divizije SS ka Mostaru osujetile bi cilj radi koga je ova linija utvrđena. S druge strane, nikad nije bilo ugovoreno ni utvrđeno da Mostar bude objektom operacija »Vajs«.

V) Četničke formacije uključene među naše trupe već operišu u rudokopnoj zoni i još zapadnije od nje; druga jedna četnička formacija dolazeći od Sinja preko Posušja 4 t.m. uveče, stigla je u Kočerin, što potvrđuje da je sada stanje u tim krajevima poitpuno pod našom kontrolom. S obzirom na gornje, nije mi mogućno usvojiti granicu istočno od Neretve kao zonu za upotrebu četnika.

G) Najzad upozoravani da ova saopštenja odnoseći se na bilo kakve vojne promene organizacije na teritoriji kontrolisanoj od strane trupa naše vojske, mogu mi doći samo od italijanske vrhovne Komande.«47

Najzad, na sastanku u Mostaru postignut je sporazum između generala Litersa i Robotia, koji je 7. marta sankcionisala i italijanska Vrhovna komanda. O tome general Ambrozio izveštava generala Robotia:

»Vrhovna komanda sankcioniše. Sporazum sklopljen posredništvom ekselencije Robatia i generala Litersa prilikom razgovora u Mostaru, odnoseći se na učešće nemačkih trupa prema mostarskim rudnicima, — ovo gornje podrazumevajući da će boravak nemačkih trupa u toj zoni biti ograničen na vreme potrebno za razvijanje operacija u cilju uništenja partizana u saradnji sa italijanskim trupama.«48

Istog dana kada su četničke i nemačke trupe upale u Konjic, otpočeli su uveče i prvi napadi proletera na njega, koji su se sa još većom žestinom ponovili noću 24—25. i 25—26. februara, ali bez uspeha. Usled pogoršanja situacije na frontu kod Prozora, Vrhovni štab odustaje od daljih borbi za Konjic. Međutim, na pravcu od Mostara Druga proleterska divizija je uspešno sve do 26. februara zadržavala vrlo jake italijansko-četničke snage (samo četnika bilo je oko sedam hiljada) nanevši im teške gubitke.

Težinu situacije u kojoj su se našle snage NOP usled vrlo snažnog pritiska okupatora na Prozor i zatvaranje pravca preko Konjica povratila je Mihailoviću samopouzdanje. A potpuno iznenađujuće vesti, koje je primio o povlačenju partizanskih snaga na desnu obalu Neretve i rušenju svih mostova na reci, koje su te snage po svome povlačenju izvršile u vremenu od 1. do 4. marta sasvim su ga ohrabrile i ponovo kod njega stvorile čvrsto ubeđenje da će »potpuno opkoljenim« glavnim oružanim snagama NOP sada biti zadat i poslednji, smrtni udarac, posle čega će njemu još jedino ostati da ih do kraja likvidira.

Mihailoviću nije ni na kraj pameti bilo da je, u stvari, reč samo o genijalno smišljenom manevru Vrhovnog štaba NOV i POJ kojim su izigrani svi neprijateljski planovi i koji je značio propast glavnog Hitlerovog cilja u četvrtoj ofanziivi. Kao što ćemo malo kasnije videti, uspešna realizacija ovog manevra označila je isto tako i početak poraza Mihailovićevih oružanih formacija i njegove organizacije, a samim tim i politike koju je do tada sprovodila emigrantska vlada u Londonu sa Slobodanom Jovanovićem na čelu.

Zatišje, odnosno, bolje rečeno, odsustvo svake borbe tih dana na levoj obali Neretve, posednutoj Mihailovićevim četnicima, omogućilo je Mihailoviću i njegovim komandantima da prikupe i organizuju svoje snage kako bi već 6. marta krenuli u napad sa ciljem da, po njihovom mišljenju već razbijene, snage NOP definitivno dotuku.

Međutim, baš tada dolazi do odsudnog preokreta. Glavna operativna grupa NOV počinje izvođenje drugog dela velikog manevra Vrhovnog štaba. Pošto su jedinice Druge dalmatinske brigade pod komadom Ljuba VučkovAća 4. marta ponovo oslobodile Jablanicu i izvršile pripreme za forsiranje Neretve, uveče 6. marta, kada se već dobro smračilo, jedna desetina dobrovoljaca bombaša sa Ste-vom Opačićem na čelu, počela je, sa bombama u zubima, da se pruža preko čelične konstrukcije porušenog železničkog mosta na Neretvi kod Jablanice, čiji su lukovi visoko štrcali iz vode.

Četničke predstraže, postavljene u bunkeru kod samog mosta na levoj obali reke, primetivši ljudske siluete koje su im se, puzeći, sve više 'približavale, obasuše ih kišom zrna. Pogođeni, dva bombaša padoše sa mosta u reku, ali to samo ubrza herojske napore ostalih. Ubrzo, Opačić prvi, a zatim i ostali, završavajući svoj vratolomni put skočiše sa mosta na obalu. Njihove bombe začas dokrajčiše bunker i dva puškomitraljeza čijom su vatrom četnici pokušavali da osujete akciju hrabrih bombaša. Daljim uništavanjem i razbijanjem četničkih predstraža stvoreni su uslovi za prelazak jačih snaga. Prvo se prebacio samo jedan bataljon, a zatim, kada je ofeo ponoći na porušenim skeletu starog postavljen provizorni viseći most, na levu obalu reke prešla su još tri bataljona Druge dalmatinske i tri bataljona Druge proleterske brigade. Do zore, ove jedinice su, zalazeći iza četničkih položaja, svojim napadima sa fronta i iz pozadine, uspele da u četničkim jedinicama izazovu strahovitu paniku, razbiju ih i nanoseći im ogromne gubitke, odbace ih prema istoku. Na taj način su već 7. marta uslovi za prelazak ostalih jedinica bili obezbeđeni. A sutradan, kada je Druga proleterska brigada noćnim napadima i manevrima slomila otpor četnika i potpuno razbila njihove snage u okuci Neretve, mostobran je bio definitivno učvršćen.

Paralelno sa ovom akcijom, 7. marta krenula je u protivnapad i Treća divizija NOV. Ona je, nadirući desnom obalom Neretve ka Konjicu, 9. marta prešla reku Neretvicu, razbila delove 718 nemačke divizije i četnike Voje Lukačevića i, oslobodivši Ostrožac, produžila gonjenje razbijenih neprijateljskih snaga koje su se povlačile prema Konjicu. Sutradan, 10. marta, preko mosta kod Ostrošca, a delom i gazovima preko reke, na levu obalu Neretve prebačene su dve brigade, 5. crnogorska i 10. hercegovačka.

Do 15. marta prebačene su i ostale jedinice, a noću između 15. i 16. marta preko mosta na Neretvi prebačena je i poslednja grupa ranjenika sa zaštitnicom. Manevar Vrhovnog štaba NOV i POJ potpuno je uspeo, a glavne neprijateljske snage do. kraja su izigrane.

Nemačke divizije koje su 17. marta izbile na Neretvu mogle su samo da konstatuju da su izvršile prodor u prazno — na desnoj obali reke više nije bilo onih snaga NOP čije je uništenje Hitler svojim planom pripremao. Uloga nemačkih snaga u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi protivu NOP bila je time i završena.

Vest o prelasku prvih proleterskih jedinica na levu obalu Neretve i o prvim poraznim rezultatima toga prelaska, koju je Mihailoviću uputio njegov komandant Voja Dukačević, pala je u Vrhovnu komandu kao grom iz vedra neba. Umesto očekivanih izveštaja o uspešnim akcijama i pobedama četničkih napadnih kolona, koje je, prema njegovoj direktivi upućenoj nekoliko dana ranije majoru Ostojiću, već trebalo da su u ofanzivi, Mihailović je, ne razumevajući od uzbuđenja u prvi mah gotovo ništa, držao grčevito pred očima sledeći Lukačevićev izveštaj:

— Komunisti stegnuti obručom uništenja odlučili su se za izvršenje proboja kod Jablanice.

U tu svrhu nekoliko odlučnih odeljenja naoružanih velikim brojem automatskih oruđa prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobili stražare i jakom automatskom vatrotm branili uži mostobran koji se postepeno proširivao.

Usled noći i nespremnosti jedinica, nastalo je vatreno dejstvo međusobno, a potom gubljenje veze i odstupanje bez plana i komande.

U toku 7. o. m. komunisti su u svojim rukama imali Krstac i dovoljnu snagu prebačenu preko Neretve i sa uspehom gomili demoralisane delove Leve kolone.

Upućena leteća brigada bila je nedovoljna da prihvati lutajuće delove kao i da zadrži navalu komunista, ali je do 22 časa držala položaj Golo Brdo k. 1217 — s. Izvori. Dalji razvoj toka borbi nepoznat.

Leva kolona noćas se prikuplja i upućuje na položaj Turija za dejstvo 8. o. m. pravcem Ljubina — s. Izdbar — M. Račića — Krstac.

Kod desne kolone bez promena. Pred njome procenjena komunistička snaga oko 800 boljševika.

Kolona 11 brani Ostrožac. Danas tamo upućena pojačanja pripadnika broj 11 (Nemci — nap. autora) sa bornim kolima i topovima.

Jevđević javlja da će sutra snage iz Mostara (četnici i Italijani — nap. autora) sa linije Crni Kuk — Mala Vidova — Glogovo poći u napad ka Krstaču.

8. o. m. preduzeće se napad za povratak izgubljenog dela položaja. U ovu svrhu traženo 400 ljudi iz sastava desne kolone.

Neka ovaj lokalni neuspeh bude samo pouka komandantima i jedinicama kako treba držati ljudstvo u .rukama, a naročito na međusobno ukazivanje pomoći koje se ovom prilikom nije ispoljilo...

Slično obaveštenje od Lukačevića primio je i Ostojić. Da bi sprečio dalji prodor divizija NOV, on 6. marta u 13.05 časova naređuje Baćoviću:

»Majoru Baćoviću, zaprepašćen sam očajno slabim otporom trupa koje su branile prodor ka Nevesinju. Tačne podatke ne znam, ali iz Bajove depeše vidim da su njegove trupe odstupile za oko 20 kilometara ka jugu. Vi i Ilić morate ovih dana da učinite krajnje napore i što bolje pomognete pukovniku Baju bako bi se prodor ka Nevesinju po svaku cenu sprečio do dolaska Pavlova, koji sutra stiže kod mene. Stupite hitno u vezi sa pukovnikom Bajom i na osloncima: Crvenj — Crna Gora i Velež planina prema stvarnoj situaciji izaberite najpogodniju liniju na kojoj se mora po svaku cenu sprečiti dublji prodor ka Nevesinju. Tražite hitno pojačanje od Talijana. Organizujte odbranu Nevesinja. Zahtevajte što češće bombardovanje danju i noću, takođe i neprekidno izviđanje. Javljajte situaciju.-«50

»Baćović: pored svih mojih naređenja, da posedne naređeni mu položaj stoji u Širokom Bregu i Knežpolju, jer kaže da ga je tu rasporedio u opštu rezervu talijanski komandant korpusa i uporno traži da dođe u Kalinovik radi svršavanja poslova i ispravke grešaka koje sam ja učinio u njegovom otsustvu. O položaju komunista nemam novih podataka jer niko ne javlja ništa i pored svih traženja i naređenja. Tako je zbog neizvršenja naređenja Pantića i Gojnića došlo do prodora kod Jablanice, jer je Bojović bio iznenađen i slab da zadrži položaj. Sad opet zbog neizvršenja Baćovića, izložen je Gojnić počesnom tučenju a zbog mešanja Talijana u sporazumu sa Jevđevićem protivu svih mojih izričnih naređenja Vesković je odvučen u Vrgorac, i nikako neće da ga prevezu u Drežnicu, a prete obustavom hrane i municije i dovođenjem Nemaca, ako što preduzmemo bez njihove seglasnosti (odnosi se na Italijane — nap. autora). Jevđević mi podnosi ostavke i traži pismena naređenja od Vas za pokriće mojih naređenja. Očigledno da žabari (odnosi se na Italijiaine — nap. autora) žele da nas drže razdvojene i ucenjuju hranom i municijom jer se boje, a Nemci puštaju da se mi krvimo sa komunistima i namerno se mešaju da nas kompromituju i imaju na oku radi eventualnog docnijeg obračuna, koristeći ovo vreme za dovlačenje novih snaga u Sarajevo i prolaz onih koje idu ka Vakufu, Livnu i Prozoru. Verujem da će komunisti uporno pokušati i dublji prodor između Prenja i Bjelašnice a kroz nekoliko dana verovatno i preko Rakitne ka Drežnici, pošto su im pridošla izgleda pojačanja od Glamoča i Livna. U ovakvoj situaciji smatram da nam je najvažnije da prikupimo naše snage i raščistimo levu obalu Neretve, da se odvojimo od Nemaca i pričekamo na dalji razvoj situacije obezbeđujući se na sve strane. Prema ovome naredio sam: Voji: da priprema protivnapad ka Jablanici, težeći da sa Nemcima izvrši pramenu, oni na desnu a mi na levu obalu... «51

Na sve Ostaj ićeve optužbe, Baćović je, 9. marta, odgovorio Mihailoviću, pored ostalog i sledeće:

»Radi morala trupa koje osećaju da je Hercegovina ugrožena preuzeo sam u svoje ruke komandu svih trupa svoje zone. Baja samnom sarađuje potpuno. Težište situacije danas u luku Neretve. Partizani prešli reku Neretvu kod Rame i Jablanice. Na prostoriji: Carski Vrh, Krstac, Glogošnica, Jablanica. Branile su Neretvu četiri crnogorske brigade: Lukačevića, Kasalovića, Bojovića i Ružica. U toku 7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manji delovi prikupili čak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a o ostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka ma da smo sve preduzeli da što pre stupimo u vezu sa njima. Po dolasku u Bijelo Polje niko nije mogao da me obavesti o situaciji u reonu Jablanice pa čak ni istaknuti deo Vrhovnog štaba na čelu sa majorom Radulovićem. Već drugi dan kako pokušavam na sve načine da dobijem jasnu sliku u označenom reonu. Leva Pantićeva podkolona na desnoj obali Neretve pod pritiskom jačih partizanskih snaga popustila je i povukla se... Brankovo komandovanje vrlo je neefikasno jer naređenja stižu kada je situacija diametralno izmenjena. Svi su komandanti naročito Stanišić i Jevđević ozlojeđeni radi Brankovog tona. U naređenjima njegove pretnje smrtnom kaznom i stavljanjem pod preki sud postale su predmet podsmeha. Hercegovina je ozbiljno ugrožena. Avioni su me ovog momenta izvesitili da su osmotrili velike partizanske snage koje kreću od Prozora ka Rami i od Sojića (Sovića) ka Jablanici. Lukačević javlja: Nemci su se povukli..., a Lukačević se povukao na Zlatar 878 — Konjic traži hitnu pomoć ... Talijani su me izvestili o njihovih pet bataljona da nastupaju pravac Imotski — Posušje i tri bataljona pojačavaju kolonu Gojnić te ovaj sektor nije nikako ugrožen. Rešen sam da branim Hercegovinu ... «52

Tek 9. marta. Lukačević je uputio Ostojiću širi izveštaj o situaciji, nastaloj posle prelaska Neretve od strane jedinica NOB, u kome piše:

Iz depeša si donekle video situaciju koja je nastala. Sada smo se stabilizovali ali dosta slabo. Zapravo stabilizovali smo se što su boljševici stali, zašto? ne znam, da li zbog velikih gubitaka ili zbog stalnih protiv napada koje sam vršio sa letećom ili su se povukli u nekom drugom pravcu...

7. ov. mes. u 8 časova izvešten sam da je Bojović (Nikola, komandant 1. durmitorske brigade — nap. autora) razbijen da su partizani prešli Neretvu i zauzeli s. Krstac. Odmah sam naredio letećoj pokret a ja automobilom krenuo napred. Prvi mi je bio cilj da spasem Ivana (Ružić, komandant 2. durmitorske brigade — nap. autora) koji je padom Krstača i nastupanjem partizana prema Kuku bio opkoljen. Uz put već oko 8 časova sreo sam celu Bojovićevu brigadu kod samog Konjica u paničnom bekstvu. Jedva sam ih zadržao, možeš misliti šta sam im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao. Oko 9 časova u Ostrošcu sam zatekao samog Kasalovića, uopšte nije umeo da mi objasni šta se događa. Sa kose gledao sam kako grupice četnika beže bezobzirice prema Konjicu. Oko 12 časova stigla je leteća u Ostrožac uputio sam je prema Kuku da oslobodi Ivana koji je bio presečen. Ja sarn krenuo natrag drumom da zadržavam i prikupljam jedinice. Nadčovečanskim naporima uspeo sam da zadržim na drumu Konjic — Ostrožac skoro sve jedinice.

U 14 časova ponovo sam u Ostrožcu zatičem Ivana koji se već probio uz velike gubitke njegove jedinice raspršene.

Leteću brigadu vrćem u Ostrožac i naređujem da krene i napadne komuniste koji su već bili zauzeli Golo brdo — Javorik — Prisoje, sa zadatkom da ih napadne u bok i uspori njihovo kretanje pravcem Bunari — Ljubina (pl) — Bijela.

Ja sam otišao na drumu Ostrožac — Konjic prikupim i sredim koliko se moglo sve jedinice. Pokušao sam da ih krenem napred, nije se moglo.

Pred veče hiitno sam uputio svoga ađutanta sa 30 ljudi kroz Konjic na D. Bijelu u Turove (Turija).

Do pola noći uspeo sam da nešto trupa prebacim do D. Bijele a ostari svi su zanoćili u Konjicu.

Leteća je u 18 časova napala partizane razbila ih kod Prisoja i zauzela Javorik i delimično Golo brdo posle noćne borbe.

U toku 8. cela Kasalovićeva kolona prikupljena je u D. Bijeloj, a Leteća je 8 u 4 časa napadnuta i pritisnuta sa svih strana povukla se prema Prisoju. Oko 10 časova Prisoje sam je izvukao i spustio na drum pa preko Čelebića poslao na Tamaru k. 923 gde se i sada nalazi. Oko 12 časova krenuo sam u Bijelu i pokrenuo Kasalovića da posedne Ljubinu (pl.). Sada je još uvek na Ljubini.

11 (Nemci — nap. autora) je noću izvršio pomeranje unazad radi izravnanja položaja.

Kakva je panika bila sve zahvatila ne mogu ti opisati o tome ćemo razgovarati kada se budemo videli, ako se ikad vidimo.

Pre svega organizuj u pozadini pokretanje ovih 200 koji su odbegli. Sve sami komunisti i pljačkaši (odnosi se na 1. durmitorsku brigadu — nap. autora).

Jevđević mi šalje neke morske depeše, kao da mi digne moral. Zbog očitih laži izgubio sam poverenje u sve izveštaje, a ovo mi je najgore jer na osnovu toga moram donositi odluke, ali kakvu odluku da doneseš kad mi Jevđa javlja da njegovi nastupaju prema Jablanici, a 11 me oibaveštava da se jake partizanske kolone kreću 8 ov. m. niz Neretvu. Zatim mi javlja da je uhvatio vezu sa Pejovićem a Pejović 8 bio u Bijeloj. Objasni mu da ja nisam Italijan, da mi daje inekcije za podizanje morala ja znam šta mi je dužnost.

Molim te hitno tačne podatke gde se koja naša kolona nalazi i koje je jačine. Izgleda mi da i tebe lažno obaveštavaju.

Zagorski bataljon je napustio takođe položaj ostao je samo komandir sa nekoliko ljudi. Radi sa njima šta znaš. Ali dobro bi bilo kad bi mi uputio za njih zamenu onu drugu stotinu i to sa automatskim oruđima a ne bez ijednog automatskog oruđa kao prvi put i to većinom ljude koji nijedanput nisu bili u borbi.

11 tvrda da 22 (Italijani — nap. autora) od njega iz Sarajeva nije tražio municiju. Sinoć su mi dali 12 sanduka od svoje.«53

Ne samo u momentu kad se dovoljno sabrao da relativno mirno pročita izveštaje, nego ni znatno kasnije, Mihailović uopšte nije bio svestan onoga što se noću između 6. i 7. marta 1943. godine stvarno počelo da odigrava. Opijen svojim planovima o skorom uništenju slobodarskih snaga sopstvenog naroda, samouveren, zbog bezrezervne podrške i pomoći jugoslovenske kraljevske vlade, zbog savezničkog priznanja i zbog pozicija stečenih kod okupatora, Mihailović nije bio u stanju ni da pomisli, a kamo li da zaista shvati da je te noći otpočeo njegov presudan poraz. Poraz, koji će ga dve godine kasnije — posle onih tokom 1944. godine u Srbiji i 1945. godine u Bosni, koji su bili samo neminovna posledica ovog odlučnog — dovesti do definitivnog sloma i izvesti pred neumitan sud naroda, koga je u najtežim časovima krvavo izdao, i istorije, čiji je točak zajedno sa najcrnjim snagama svetske reakcije pokušao da zaustavi.

Zbog svega toga, on je u prvi mah verovao da je prodor izvršila neka partizanska grupa koja predstavlja deo razbijenih snaga NOP i koja, bežeći ispred nernačkih trupa, traži spas na levoj obali Neretve u pokušaju da se probije ka Hercegovini. Kod ovakvog zaključka njega je hvatao bes pri pomisli na paniku koja je ovim prodorom stvorena među njegovim trupama. On je, kao i Lukačević, verovao da za ovo priređeno iznenađenje i strahoviti metež koji je ono stvorilo među njegovim trupama, glavnu krivicu snosi komandni kadar koji se ne pridržava dovoljno naređenja dobijenih od Ostojića. Zato se, pošto je ovome uputio potrebne direktive u vezi sa novom situacijom, a da ne bi bilo nikakve sumnje ko stvarno rukovodi operacijama u ovim akcijama, kao i da bi Ostojićevim naređenjima dao maksimalan autoritet, odmah, 9. marta, obraća se pismom pukovniku Baji Stanišiću, jednom od glavnih rukovodilaca četničkih akcija na Neretvi. U pismu se, pored ostalog, doslovno kaže:

»Celokupnim radom rukujem ja preko Branka. Nijedno preduzeće nije naređeno bez mog odobrenja. Branko me obaveštava o svemu do najmanjih situacija. Svi predlozi njegovi se pregledaju, studiraju, odobravaju ili koriguju.«5

A, 10. marta, Dobrosav Jevđević, radiogramom obaveštava Mihailovića i sledeće:

»U ovim operacijama hranimo (Italijani — nap. autora) 6.000 naših trupa, 4.000 Lukačevića, 2.000 Stanišića, 1.900 Veskovića. Primili smo (od okupatora — nap. autora) do sada 1.100.000 metaka, uspeli smo da uštedimo 110.000 obroka hrane. Ovde danas došao Vrhovni komandant italijanski iz Fiume (general Roboti — nap. autora). Pregovarao sam radi Nemaca i leva obala Neretve je osigurana. Traže samo da mogu držati 300 vojnika u svojim rudnicima u Širokom Brijegu. Izjavio sam da ću pristati samo ako se odobre naši garnizoni Mostar i Konjic. Primio je Baćovića i Stanišića koji su izjavili da sam ja ovlašcen razgovarati.«55

»Baćović zauzeo liniju Borčići — 823 — Glogošnica — Gradac — Plasa Glava. Nemci zauzeli Prozor i Tomislav Grad. Komunisti se očajnički bore i po svaku cenu hoće da se probiju... Činim sve da boljševike tučemo i zadržimo, ali je pitanje da li će sutra izdržati Voja. Radi svake eventualnosti Pavle treba da mobiliše do 4.000 ljudi i da izradi prebacivanje kamionima do Nevesinja ili Mostara dok bi trebalo hitno poslati peške ka meni 2.000 ljudi, samo je teškoća što žabari (Italijani — nap. autora) ne daju hranu za ove ljude, a sad imaju samo grčku municiju. Neka se bar pripremi odbrana linije: Foča — Dumoš pl. a hranu i ostalo da uzme od Guvernera. (Odnosi se na guvernera Crne Gore Pircia Birolija — nap. autora). Ovo bi trebalo da bude gotovo za pet dana. Nadam se da ćemo uspeti ali priznajem da u mnoge komandante ne verujem niti u njihove potčinjene. Sutra ću javiti stanje do 12 časova.«5"

»Vesti o ogromnim snagama boljševika na levoj obali paničarske. U stvari nema ih više od 4.000 a možda toliko i na desnoj obali. Opkoljeni su i u očajnom položaju. Pojačanja Voji pristigla i crveni se probiti neće pored svih automatskih oruđa. Voja više nego sjajan. Prošle noći preduzeo napad i danas do podne podišao Ljubinji (odnosi se na Ljubinu planinu — nap. autora). Prelazi na Preriju zatvoreni. Baćović sporo napreduje. Naredio sam da sutra izbije na Neretvu. Rezerve u prikupljanju kod Hanskog Polja, Belog Polja i Drežnice. Bjelašnica obezbeđena. Levu obalu očistićemo možda za dva dana. Kasalovićev korpus u rasulu. Pola mu pobeglo. Uhvatio sam 50 kod Uloga. Sve ću ih streljati. Beže u grupama kući. Neka ih Pavlovi pohvataju i učine potrebno. Pavle neka sam uputi 2.000 svežih da izvršimo popunu i smenu umornih. Mislim da više neće trebati za boljševike ... «57

A dva dana kasnije, 12. marta, o odnosima sa okupatorima, Jevđević obaveštava Mihailovića:

»Agencija Stefani objavila je juče da je izbio konflikt između Vas i Londona, po pitanju partizana. Mnogo me brinu tri nemačke kolone koje nastupaju od Tomislav Grada, Prozora i od Konjica. Premda se još drže ugovora, saopštio mi je moj talijanski informator da su opet tražili od Talijana da nemačka divizijska komanda bude u Mostaru. U sve tri kolone ima oko 3.500 ljudi a od kojih trećina legionara Hrvata, trećina jugoslovenskih Nemaca ostatak Nemci iz Rajha. — Bio sam prisiljen da saopštim Talijanima sledeće: Ulazak Nemaca u našu zonu znači rat. Srbi su povezani i organizovani na celom Balkanu, i taj ulazak nije samo sukob sa našim Bosansko-hercegovačkim trupama, nego ćete istoga dana izgubiti Crnu Goru i zapaliti i Srbiju i Albaniju. Talijani su uplašeni i komandant armije ponovo je odleteo u Rim. Tu nemačku akciju forsiraju Hrvati i naročito biskupi mostarski i sarajevski, iskorišćujući sva naša nasilna a ne potrebna nasilja u ovim operacijama. Sa druge strane i netaktično držanje pojedinih komandi i onaj akt što su ga Crnogorci predali Talijanskom đeneralu pogoršali su i otkrili pre vremena mnoge stvari. Molim, ako želite, da otežam sukob i dalje taktiziram, naredite da mi niko ne pravi smetnje i da se postupa kako ja predložim. Danas sam dobio opet ultimatum nemačke komande iz Sarajeva povodom letaka koji se objavljuju bez moga znanja i kompromituju celu stvar.«58

Kritičnost situacije koju su njegove snage iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne i Sandžaka preživljavale u okuci Neretve, Mihailović je shvatio tek 13. marta kada je primio izveštaj u kome se potvrđuju već ranije primljene vesti.

Toga dana Mihailović je primio od Baćovića izveštaj u kome, pored ostalog, kaže:

»Glavica — Izlazak odakle se produžava pod borbom danas pokret dalje ka Idbar dolini i Donjoj Jablanici. Leva kolona drži položaje Gumenac — Plasa glava deo prema V. Sljeme. Kapetan Vidačić sa svojom kolonom koja će do mraka biti jačine oko 1.700 ljudi, prebačen je kamionima preko Nevesinja do Kule i odakle je jutros produžio pokret pešice sa ciljem zatvaranja pravca od Bijele ka Nevesinju i Kalinoviku.

Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupa kapetana Lukačevića u kojoj je pored domaćih Bosanaca bilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena (Napad na Konjičku grupu, na tom sektoru, vršile su jedinice 2. proleterske divizije. Četnici su razbijeni i u paničnom bekstvu napustili položaje, a jedinice 2. divizije su u toku dana izbile do s. Jezera — nap. autora). Obe durmitorske brigade i Sandžaklije izdali isu, jer su javno izjavili da neće da se bore protiv svojih sinova, sestara i braće koji se nalaze u redovima komunista. Pri nailasku komunista iste su pozdravljali sa pesnicom sa uzvikom: »Smrt fašizmu«. Bosanci u sastavu ove grupe borili su se junački, ali izdati od Crnogoraca bili su opkoljeni i masatkrirani od komunista.

Poručnik Vukasović, komandant II. sarajevske brigade je poginuo. Ni u deo ostalih crnogorskih jedinica radi ovoga nemam poverenja. Kapetan Popović na položaju Gradina — Greben — Risovac vodi teške i krvave borbe. Njegovo levo krilo koje je uspelo da izbije na Lipovsku i Gradac k. 417 snažnim protivnapadom, artileriskom i bacačkom vatrom otstupio je na M. Pale. Izlazak. U reonu Plase glave stanje je nepromenjeno.

O koloni kapetana Vidačića koja je upućena preko Nevesinja i Kule ka Bjeloj, nemamo nikakva obaveštenja. Naređenja koja dobijamo od istaknutog dela štaba, zakašnjavaju i ne odgovaraju situaciji, jer se ista nevrovatno brzo menja.«59

I Ostojić u širem radiogramu, toga dana, obaveštava Mihailovića, pored ostalog, i sledeće:

»Durmitorski korpus pobegao skoro ceo. Usled neprekidnih borbi ostavljen sam, i Vojin korpus počinje sa osipanjem. Komunisti došli u Donju Bjelu. Voja uganuo nogu. Preuzeo sam potrebno, ah sveže trupe su hitno neophodne. Neka Pavle krene još sutra sa jurišnim bataljonom automobilima do Nevesinja, gde će dobiti dalji pravac prema Konjicu. Na levom krilu naši napreduju. Po vestima Radulovića i Baćovića od 2 časa noćas situacija: Durmitorski korpus pobego ceo sem pratnje oficira od 20 ljudi. U poslednjeni protivnapadu Vojo imao mnogo gubitaka, i zbog bekstva Kasalovićevih, počeli u masama bekstvo vojnika Glavatičevu, a prethodnica crvenih došla u Dolove. Baeović pritešnjen ali drži jučerašnji položaj samo pobegla (italijanska — nap. autora) žabarska artiljerija. Nemci vrše pritisak od Prozora i Tomislav Grada. Komunisti su sve bacili na jednu kartu i čine poslednje napore da se probiju. Jačinu ne znam ali naoružanje i zalaganje odlično, dok kod naših vrlo slabo. Tačan položaj Vidačića i Veskovića ne znam, jer dobivam strahovito paničarske izveštaje i uvek kontradiktorne... Pukovnika Baja sa 3000 hercegovaca i njegovih šaljem u Glavatičevo i dalje da se ovaj pravac zatvori i da se prikupe begunci. Činim sve da sprečim upad ali je neophodno da Pavle krene još danas sa jurišnim bataljonom i stalnim četnicima, kamionima do Nevesinja ili do Čajniča pa posle k meni. Sem toga neka se najhitnije mobiliše bar još 4000 prvoklasnih boraca na najbrži način upute k meni. Bez svežih snaga sa sadašnjim trupama bojim se da prodor nećemo sprečiti. To bi bio veliki šamar za nas. Peške kod mene treba da dođe 2.000 ljudi koji bi usput vraćah begunce koji beže ka Šćepan Polju i Pivskom Manastiru i pljačkaju usput, a ja nemam sa čim da ih zaustavim. Grubača šaljem sa 2.000 ljudi ka Glavatičevu da vraća begunce, meni je ostao Glumac sa 250 ljudi ovde. Prema beguncima koji se uhvate primenite oštre kazne da se zaplaše ostali. Branićemo svaku stopu ali se bojim da naredim i najmanje pomeranje u nazad jer je pitanje gde bi ljudi stali. Kriza će trajati do dolaska prvih pojačanja sa Pavlom. Molim još danas odgovor. U Hercegovina mobilisano sve i pravim rezerve kod Glavatičeva, Hanskog Polja, Bijelog Polja i Drežnice. Pozadi Glavatičeva stvaram front za hvatanje begunaca. Pobeda je naša. Vojin korpus demoralisan i u raspadanju se povlači od Glavatičeva ka meni. Kriza u punom jeku ... Jedini izlaz da Pavle stigne sa traženim trupama u toku sutrašnjeg dana u Nevesinje, i da primi zatvaranje pravca od Konjica. Treba mobilisati sve tamo i uputiti ka jedinoj liniji koju odredite za dublje zatvaranje pravca ka Crnoj Gori i Sandžaku... Očekujem dolazak Nemaca i Hrvata ovde jer su oni udesili da pod vidom teranja komunista zauzmu Hercegovinu. Molim još danas Vaša naređenja za dalji rad.«60

Samo jedan sat kasnije, na Mihailovićevoj radio-stanici taster je otkucao depešu majoru Ostojiću sa novom direktivom za sređivanje i reorganizaciju trupa »Jugoslovenske vojske u otadžbini« u dolini Neretve, koju je Ostojić hitno preneo potčinjenim komandantima.

Odmah zatim Mihailović izdaje naređenje Pavlu Đurišiću da izvrši opštu mobilizaciju na teritoriji pet srezova koji su bili pod njegovom komandom.

Ostojić, sa svoje strane pošto očigledno nije bio u stanju da prati buran razvoj situacije i shvati obim panike i rasula kod svojih trupa u okuci Neretve koje su izazivale gotovo neprestani brzi i energični napadi proletera — naređuje sutradan Raduloviću i Baćoviću da sa trupama pod svojom komandom 15. marta izvrše opšti napad na snage NOP koje su nezadrživo napredovale.

Kako su zbog pomenutog stanja u četničkim jedinicama, Ostojićeva naređenja mahom ostala mrtvo slovo na hartiji, on 15. marta upućuje dve depeše pukovniku Baji Stanišiću. U prvoj se, između ostalog, kaže:

»Čičino naređenje glasi: Prodor se mora sprečiti po svaku cenu do dolaska Pavlova ... Vesković me izvestio da ih je noćas napala prethodnica crvenih i potisla do Čičeva. Deo njihov prebacio se na desnu obalu Neretve u blizini Glavatičeva ... Molim da grupe prikupite i još u toku noći preduzmete najenergičniji napad u duhu date direktive od juče. Prebacite dovoljno snaga na desnu obalu i uništite crvene na desnoj obali... Vi ste bar dva puta jači od boljševika i opet napad nije izvršen. Pasivan rad samo ubija moral i gubimo teren ... Formirajte jake rezerve i parirajte udarce. Pazite da ne prodiru na desnu obalu i preko Prenja. Zašto ih danas nije napala leva kolona u bok, nego i ona i desna posmatraju kako odstupa srednja. Zahtevam najveće zalaganje starešina, inače ih staviti pred preki sud za neizvršenje naređenja.«61

»Radi zadržavanja begunaca molim Vas da Vi lično krenete još noćas preko Hanskog polja za Glavatičevo, sa 500 dobrih boraca. Izvidite i vratite na položaj sve begunce.

Vidačić treba da radi isto, i da pohita na položaj Paklena — Gudač — Borašnica i stupi u vezi sa Lukačevićem.

Dok naši napreduju, ova panika kod Durmitoraca, a sada i Sandžaklija, rezultat je komunističke propagande u našim redovima.

Linija: Konjic—Paklena—Borašnica rnora se održati po svaku oenu. Beguncima saopštite da sam već streljao 100 uhvaćenih i da isto čeka i sve ostale begunce. Moral se mora povratiti po svaku •cenu.

»Zahtevao sam od kolone 22 (Italijani — nap. autora) da jedan bataljon uputi u reon Čepa radi pojačanja desnog krila Popovića. Jedan bataljon da zatvori liniju Dolovi-Gradina i da na taj način uhvati i održava vezu između trupa Staniišića i Popovića. Da jedna njihova baterija ojača ovaj bataljon i da bočnom vatrom u pravou Borčića i s. Dolovi potpomaže akciju trupa Stanišića. Naši gubici do sada su 34 mrtva i 65 ranjenih. Moral je odličan. Sve dezertere sam kaznio, pet streljanjem, ostale baitinjanjem i razoružavanjem pojedinaca. Od razoružanih 180 Pivljana dodeliću oružje pouzdanim borcima. Veskovićeva kolona na 850 smanjena. Njegovih 110 koje je vratio sa položaja kao bolesne uputio sam za Nevesinje. Situacija je u našim rukama. Sporazumeo sam sa Italijanskom Vrhovnom komandom da talijanska vojska posle operacija napusti garnizone Nevesinje i Gacko. Tražili su kao uslov da ne diramo garnizone hrvatske u ta dva grada. U jednom ima 150 domobrana a u drugom 170. Pristao sam na to jer su bezopasni a i radi propagande. Kasnije sam se sporazumeo sa hrvatskim divizijama da ne smiju pojačavati te garnizone na što je pristao. Nemci su poseli fiksirane linije i ne miču se.«63

Kao što se vidi, pribegavalo se i poslednjim sredstvima — masovnom streljanju onih koji su bili silom mobilisani i nisu hteli da se krve sa sopstvenim narodom.

»Tvoje naređenje primljeno večeras. Sadržina istog iznenadila me je, jer sam u toku današnjeg dana primio povoljne vesti od svih. Odmah sam izvestio kolonu br. 22 (Italijani — nap. autora), tražio da prebacim sve svoje trupe iz reona Jablanice na pravac ka Kuli, i selu Borci. Ovome se 22 odlučno usprotivio jer je i on imao u toku današnjeg dana dobre vesti i nije hteo da popusti pred pretnjom. Br. 22 smatra da bi ovim povlačenjem bio otkriven pravac prema Mostaru što bi moglo da dovede do intervencije nemačkih trupa na zahtev hrvatskih vlasti, a on nema dovoljno snage da bi zaposeo ove naše položaje. Izdejstvovao sam prema tvom naređenju da 2 talijanska bataljona u toku sutrašnjeg dana prebace se u G. Zijemlje. Baćović.: Noćas primio obaveštenje o prodoru komunista u Glavatičevo. Čudi me kako je Vesković mogao da popusti. Uviđam svu težinu situacije i preduzeo sam potrebne korake. Pored toga učiniću sve da izvršim tvoje naređenje, ali moraš imati u vidu da za svako ovakvo pomeranje moramo da dobijemo saglasnost kolone 22, a sada nije momenat da sa njima prekidamo. Vojvoda Jevđević obezbediće hranu.«6

A sutradan, Jevđević javlja Ostojiću, pored ostalog i ovo: »Nemci mi nude da nam daju snage za odbranu Kalinovika i Nevesinja, odbio sam, jer se bojim da ne ostanu.«65

A u radiogramu upućenom 17. marta Ostojiću, Jevđević kaže: »Guverner Crne Gore Biroli došao je ovde (U Nevesinje — nap. autora) i ide direktno na front da govori sa pukovnikom Stanišićem. Doznaću danas razloge. Probaj kod Člčeva koji je otvorio put ka Kalinoviku nije zatvoren. Manji prodor izvršen je kod Zaborana prema Nevesinju. Noćas sam sve raspoložive trupe prebacio Baćoviću u Nevesinje. Branko javlja da tražim saradnju Nemaca. To ne mogu u ovaj čas iz političkih razloga jer ćemo izgubiti sav vojnički prestiž ... Nemce koji su se kretali ka Kalinoviku pozvao je Lukačević bez mog znanja. Guverner priča o pripojenju Hercegovine Crnoj Gori. Hvali Baja i Đukanovića. Žali se malo na Đurišića. Jedna grupa Lukačevića još se tuče na Biorijama. Poslao sam još jednu bateriju i tenkove u Nevesinje... Po Vašim pitanjima nikakvih novih momenata sa Nemcima. Dva puta sam dobio njihov predlog za pomoć na levoj obali. Lukačević tražio za Dobro Polje Nemce bez mog znanja. U Jablanici su pokušali preći Neretvu. Naši su ih zaustavili i isti su se vratili.«66

Međutim, situacija u dolini Neretve je za četnike, iz časa u čas, postajala sve teža. Nikakva Mihailovićeva i Ostojićeva naređenja i savezništva sa okupatorima nisu mogli da spreče njihov poraz. Ali, uprkos tome, četnički komandanti su i dalje nastojali da situaciju izmene u svoju korist. Zbog toga Ostojić, 17. marta naređuje pukovniku Baji Stanišiću:

»Pavle sutra stiže kod mene. Iznenađuje me da naši komandanti nisu u stanju da pruže odbranu na prihvatnim položajima nego im je prvi prihvatni položaj kuća. Preduzmite sve da na liniji koju sami izaberete prema situaciji zaustavite sve naše trupe i sprečite po svaku cenu dubok prodor komunista ka Nevesinju.

Kao oslonac neka Vam služe: Crvanj — Crna Gora i Velež pl. Objasnite ljudima da su pojačanja stigla i da izdrže još dan-dva kako bi bili u stanju da organizujemo napad za uništenje komunista. Tražite od Baćovića da mobilise sve snage i da Vas pomogne a da njegova kolona što energičnije goni iz pozadine komuniste.

Pomoću br. 22 neka Baćović najhitnije organizuje odbranu Nevesinja koje se mora sačuvati po svaku cenu do dolaska Đurišića. Samo aktivnim radom i neprekidnim protivnapadima možete zadržati jedinice u svojoj ruci i zaustaviti komuniste.«67

Ali, istoga dana, Ostojić doživljava novo razočarenje. Servirao mu ga je Baćović svojim izveštajem, u kome pored ostalog, piše i sledeće:

»Situacija od 17. marta: Do 5 časova naši su bili na liniji Krstac — Ivanovo brdo — Rat kamen — Bahtijevica — Lokva. U 5 časova grupa Vesković (Simo — nap. autora) otstupila je u paničnom bekstvu i u toku celoga dana prikupljali su se na prostoriji selo Pridvorci — Nevesinje. Iz kolone Veskovića pojedine grupe pobegle su čak u Fojnicu i druga mesta. Po Veskovićevoj izjavi za sada bi mogao da prikupi 300 ljudi na koje se ne može mnogo računati. Nikšićka brigada sa položaja Tijeme — Ivanovo brdo u 5 časova se razbegla. Ostale jedinice ostale su na položaju Petričević — Vidačić (Milorad — nap. autora) — Gojnič (Blažo — nap. autora) vodeći ćele noći vrlo teške borbe. Pod pritiskom jačeg neprijatelja grupa Petričevića i I četnički bataljon (iz sastava Zetskog četničkog odreda — nap. autora) popustili su tako da je Vidačić ostao na položaju opkoljen vodeći borbe prsa u prsa. Uspelo mu je ipak da probije komunistički lanac i da otstupi u pravcu s. Potporim — Bijelo Polje, gde je prikupio dko 2.000. — tražeći od br. 22 (Italijani — nap. autora) da se prebaci prema Nevesinju. Gojnić i Petričević otstupili su u selo G. Zimlje gde su se nalazila dva bataljona i dve baterije br. 22 ...

U toku sutrašnjeg dana prebaciću na pravac Nevesinje — Luka jedinice Vidačića i po mogućstvu i Popovića (Milorad, komandant Nevesinjskog korpusa — nap. autora), ako br. 22 bude hteo da ostavi samo svoje jedinice u reonu Krstača. Sa ovim preduzeo bih ofanzivu... Večeras su stigli Baja Stanišić i Bražo Đukanović. Ulažemo sve napore da kod jedinica povratimo moral i da se od ostataka razbijenih jedinica formiraju nove koje bi se eventualno mogle upotrebiti.

U Nevesinje stigao je još jedan bataljon, baterija i četa bornih kola br. 22.«68

Sutradan Ostojić naređuje Baćoviću da hitno organizuje odbranu Nevesinja, a zatim donosi plan o grupisanju jedinica i planu i načinu izvršenja napada na jedinice NOB na području između Prenja i Bjelašnice.

Istoga dana, 18. marta, Ostojić je primio i Radulovićev izveštaj u kome je, pored ostalog pisalo:

»Dezerteri crnogorskih jedinica pri povratku u Crnu Goru strahovito pljačkaju usputna srpska sela. Odvode konje, goveda i ovce, nose devojačko ruho i sve što nađu da valja. Juče je jedna grupa ispregla volove ljudima, klali ih i na očigled domaćina pekli, što nisu ni partizani radili prošle godine. Molim naredite crnogorskim graničnim vlastima da se stvari opljačkane i stoka vrati ovdašnjoj sirotinji...

Baćović izveštava da Nemci ulaze u Široki Breg po zahtevu Lukačevića i da Nemci imaju originalnu depešu Lukačevića...

U stvari, situacija na glavnom pravcu nadiranja snaga NOP u to vreme, posle prvih velikih uspeha, prebacivanja jačih snaga i definitivnog učvršćenja mostobrana, razvijala se ovako: u skladu sa naredbom Vrhovnog štaba od 13. marta, ojačana Druga proleterska divizija krenula je lepezasto u tri kolone dalje u napad sa zadatkom da definitivno razbije već dobro načetu četničku odbranu i produži nadiranje u Hercegovinu preko Boraca, :ičeva i Glavatičeva, prema Ulogu, Kalinoviku i Nevesinju.

Izvršavajući zadatak, ona u noći između 14. i 15. marta lomi centar četničke odbrane kod Čičeva, koji je bio obrazovan od Zet-skog odreda i Nikšićke brigade pod komandom pukovnika Baja Stanisića, a iduće noći u snažnom naletu vrši iznenadni napad na Stnišićevu rezervu. Prvu kalinovačku brigadu, razbija potpuno i zauzima Glavatičevo.

Kakvo je dejstvo imao ovaj napad, i sve ono što mu je prethodilo posle partizanskog forsiranja Neretve, na ideoloišku uzdanicu takozvanog ravnogorskog pokreta vidi se iz priče Vojina Andrića, jednog od omladinskih rukovodilaca Mihailovićeve organizacije, ispričane autoru krajem maja 1943. godine:

»Prva kalinovička brigada, rezerva Bajovih trupa, nalazila se toga kritičnog 15. marta zajedno sa Propagandnim centrom u Gla-vatičevu ne sluteći katastrofu koja se odigrala toga dana kod Čičeva. Oko deset časova uveče mi propagandisti smo već bili pripremili poslednji broj »Vojničkih novina«. One su stajale na stolu, u jednoj od učionica škole gde smo bili smešteni, spremljene za upućivanje na položaj radi rasturanja među borcima. Pošto smo završili uspešno svoj posao, većina nas omladinaca napustila je školsku zgradu u kojoj ostadoše samo nekolicina. Jedan deo ode u šetnju drumom ka Borcima, a mi drugi uputismo se na kafu i razgovor kod komandanta brigade kapetana Todorovića, u kuću u kojoj se nalazio i njegov štab. Uz kafu Todorović nam je davao podatke o situaciji i stanju na položajima, za sledeći, sutrašnji bilten.

Odjednom svi se trgosmo. Do nas su jasno dopirali odjeci jake mitraljeske i puščane paljbe. Minut — dva kasnije sve se utišalo. Tek tada, u tišini koja je ponovo nastala, jedan od nas upita:

Pošto se malo pribrao, i sam u nedoumici, kapetan Todorović, uočivši strah kod prisutnih, odgovori:

— Ne brinite se ništa. Nemojte se plašiti. Napred, a i okolo su jake naše snage. A, pored njih, po brdima oko Glavitičeva, isturene su predstraže moje brigade. Partizani nas sigurno ne mogu iznenaditi. Oni, pre svega neće biti u stanju da savladaju ove naše snage, a ukoliko bi im to i uspelo, njima treba prilično vremena da dođu do nas. Dotle bi mi sigurno već bili obavešteni.

Jedva što je Todorović izgovorio poslednju reč, prolomiše se sa svih strana novi, znatno zvučniji mitraljeski rafali i puščana vatra. Jedan omladinac u strahu polete iz kuće, ali još brže ponovo u nju.

— Braćo — reče sav unezveren — mi smo opkoljeni! Sa svih strana mitraljeska i puščana zrna pljušte kao kiša oko nas i duž a. Ovo je vatra iz neposredne blizine i...

, — Smiri se, mladiću! — upade Todorović očigledno i sam jako uznemiren. — To se tebi samo čini. — Zatim, u želji da, kako \ se činilo, umiri nas koliko i sebe, produži:

— Noću je odjek uvek jači, pa imaš utisak da zvuči dolaze sa znatno kraćeg odstojanja, nego što je ono u stvari...

Nova još strašnija vatra natera nas da jurnemo iz kuće, ne obazirući se na Todorovića. Potrčasmo koliko su nas noge nosile prema školi da bi se domogli svojih stvari i spreme koju smo sobom nosili, praćeni zrnima koja su fijukala oko nas.

U školi ne zatekosmo nikog od naše braće. Izgleda da su oni pravilno ocenili situaciju i na vreme pobegli. Pokupivši samo najpotrebnije, ugledasmo se na njih i trčećim korakom, koristeći koliko smo mogli mrtve uglove, pobegosmo putem koji kroz Glavatičevo vodi prema Ulogu. Preko mostića na Neretvi prebacismo se na desnu obalu reke i hitro, mesitimično i četvoronošike, popesmo. se na jedan ćuvik. Tek tu smo, umorni i bez daha, zastali, pošto nam očito nije više pretila neposredna opasnost.

U jednom momentu iz pravca Glavatičevo suknuo je ogroman, plamen i počeo da se uzdiže k nebu. Zaključili smo, prema položaju da to gori baš kuća u kojoj smo pre kratkog vremena sedeli i diskutovali sa kapetanom Todorovicem.

Na putu ka Ulogu sreli smo ostatak naše Propagandne grupe koja je sada bila prepolovljena. Među preživelima bilo nas je i ranjenih.

—Strašni su ovi partizani! — reče jedan. Šetajući drumom ka Borcima, odjednom sam opazio, na 10—20 koraka od nas, kako se koze sjuriše niz krš i stenje i, dok takoreći ne trepnusmo ni okom sleteše na nas sa svih strana uz silnu vatru.

—Mora da su zaobišli naše trupe i, predstraže, te napadoše nas u pozadini, a sada će sigurno napadati na naše položaje s leđa — govorio je drugi.

—Ne znam, braćo! Ali ja mislim da oivako treba danas ratovati. Jesu nam krvni neprijatelji, ali svaka im čast... poče treći.

—Vi kao da ste neki njihovi simpatizeri, kad ovako govorite - prekide ovaj razgovor jedan od starijih.

—— Vi još ne znate šta su komunisti, kao što i oni još uvek ne znaju ko smo i šta smo mi. Naišli su oni na tvrd orah. Udario tuk na luk. Ovo što oni rade, to su samo mangupski trikovi. Ove naše operacije vodi lično Čiča preko majora Ostojića i Radulovića, a to su ti sve đeneralštapci - majstori ratne veštine. U njih, braćo, imajmo poverenja i nećemo se prevariti.

— Znamo brate. Ja da nemam u njih poverenja ne bih ni bio danas ovde — pravdao se onaj koji je započeo priču, očigledno kajući se u sebi što je uopšte nešto rekao. Ali, sada, u strahu da ono što je rekao ne bi bilo pogrešno shvaćeno, on produži:

—Ja ovo dobronamerno govorim. Čini mi se da ovi naši đeneralštabovci upotrebljavaju neku staru, klasičnu taktiku koja nas samo dovodi dotle da se sada povlačimo kao razbijena vojska. A siguran sam da smo jači od komunista i da...

Taman htedoh da se i ja umešam u diskusiju, kad, nekako potišteno, uze reč jedan koji je takođe dotad čutao.

— More, izgleda mi — reče — da ovi naši i neće baš mnogo da se bore. Čujem od nekih vojnika da su mobiiisani sa motivacijom da idu u borbu protiv ustaša, te da su zato i krenuli, a kada su videli da su ispred njih partizani, oni ustuknuše. Nešto im se ne stupa u borbu s njima. Malo usled straha, a malo i zato što narod nije baš mnogo raspoložen da proliva bratsku krv.

Izgleda da su ove reći proizvele jednak utisak na sve nas, jer posle ovog svi ućutasmo.

Umorna koraka, oborene glave, utonuli u sopstvene misli, išli smo kroz noćnu tamu stazom prema Ulogu, držeći se čvrsto jedan iza drugoga. Ubrzo su nas počele stizati i prestizati brojne grupice — delovi naših razbijenih trupa koji su, činilo mi se, hitali i sami ne znajući kuda.«70

Uspesi kod Čičeva i Glavatičeva otvorili su glavnoj operativnoj grupi snaga NOV i POJ put za dalje prodiranje prema. Kalinoviku, Ulogu i Nevesinju.

Saznavši za poraz svojih trupa kod Čičeva i Glavatičeva, Mihailović je bio formalno van sebe. Situacija je zahtevala hitno preduzimanje odlučnih mera. Nemajući više mnogo potverenja u sposobnost svoga komandnog kadra i smatrajući da u tome leži osnovni uzrok pretrpljenih poraza, on, prvo, donosi odluku da napusti Lipovo i da lično, iz neposredne blizine, uzme u ruke komandu nad svojim razbijenim i rastrojenim trupama. Računao je da će njegovo prisustvo na položajima i pristizanje svežih snaga koje je Pavle Đurišić na osnovu pomenutog naređenja o opštoj mobilizaciji trebalo da dovede, povratiti moral njegovim trupama, te da će na taj način uspeti da bar spreči prodor snaga NOP ka Hercegovini i Crnoj Gori, što mu je sada postao osnovni i jedini cilj.

O ovoj odluci Mihailović je obavestio samo najuži krug svojih saradnika, vodeći strogo računa da za šefa britanske misije pukovnika Bejlija ona, na svaki način, ostane tajna.

Pošto je Pavlu Đurišiću uputio zahtev da što je moguće više ubrza popunu svojih jurišnih bataljona novomobilisanim ljudstvom iz mileševačkog, pljevaljskog, andrijevačkog, kolašinskog i bjelopoljskog sreza, Mihailović u prvi sumrak 17. marta napušta Lipovo i sa svojim ličnim telegraf istom, radio-stanicom, i pratnjom odlazi za Kalinovik.

Te večeri na drumu Kolašin—Mojkovac, pod zaštitom mraka, Mihailovića je sačekao jedan automobil. To su bila italijanska kola koja mu je po prethodnom dogovoru, uputio Đurišić. Sa njim je Mihailović, preko Pljevalja, još istoga dana oko ponoći stigao u Čajniče. Tu, u jednoj kući na zapadnoj periferiji Čajniča, Mihailović se sastao sa Đurišićem, svojim komandantom u koga je polagao poslednju nadu.

Đurišić je još pre Mihailovićevog dolaska napravio sa italijanskom komandom plan za dalju akciju. Interesi i jednih i drugih su se, kao i dotada, i u ovome trenutku potpuno poklapali. I Italijani i četnici želeli su da po svaku cenu spreče prodor snaga NOP u Hercegovinu i Crnu Goru. Zato je Mihailović, sastavši se sa Đurišićem, pošto su obojica prethodno proanalizirali situaciju, u potpunosti usvojio Đurišićev plan koji je, praktično, bio samo deo plana italijanske komande.

Taj plan je predviđao stvaranje druge linije odbrane u rejonima Nevesinjsko polje, Ulog i Kalinovik, predviđajući ofanzivno dejstvo prema Glavatičevu, u bok i pozadinu snaga NOP koje su nastupale prema Kalinoviku i Ulogu, kako bi se sprečio njihov prodor ka istoku.

Ujutro je Mihailović preko Bukovice i Usitikoline otišao u Foču, a Đurišić je, s obzirom na ozbiljnost situacije najkraćim putem, italijanskim kamionima, počeo da prebacuje svoje trupe ka Kalinoviku.

Sutradan po Mihailovićevom odlasku iz Lipova, iako prilično svestan situacije u kojoj su se nalazile 'četničke snage u dolini Neretve, Lalatović je, prema prethodnom dogovoru sa Mihailovićem, a u nameri da prikri je četničke poraze i na taj način spreči eventualno demoralisanje četničkih odreda u Srbiji, uputio 18. marta pismo istaknutom četničkom komandantu Predragu Rakoviću u kome mu, pored ostaloga, piše:

... Komuniste moramo nemilosrdno uništiti. Sada se tučemo sa njihovim glavnim snagama u oblasti Konjica. Oni su ispred Nemaca i ustaša pobegli iz »Bihaćke republike« i ovamo su ih sačekali naši odredi. Zbog teških prilika pod kojima se radi, trebalo nam je malo duže vremena da prikupimo potrebne snage. Nadam se da ćemo za desetak dana i ovo pitanje skinuti sa dnevnog reda. Sada se komunisti nalaze između Prenja i Bjelašnice u dolini Neretve i naši ih napadaju sa svih strana. Oni se nalaze u veoma teškom položaju i svakog dana ih je sve manje i manje, a naši se stalno ojačavaju pristiglim pojačanjima. Verujem da će im ovde biti definitivna grobnica.

Vidim da i vi ne sadite skrštenih ruku. Tako i treba. Vaš skorašnji lov dobro je osakatio komuniste. Preduzmite još sve za skidanje Mandića i njegove grupe. Imajte u vidu da su Nemci veliki lopovi i nemojte se sa njima sastajati. Uostalom vi ih dobro poznajete... Vaš Lalatović.«71

Mihailović je u Kalinovik stigao uveće 18. marta 1943. godine. Odmah za njim stigao je i Đurišić sa svojim jurišnim bataljonima koji su predstavljali poslednju Mihailovićevu uzdanicu. Već odranije ovde se nalazio i Ostojić sa trupama. Tu, na liniji Obalj—Kalinovik—Ulog Mihailović se nadao da će u saradnji sa svojim italijanskim saveznikom zadržati partizanski prodor, komandujući lično svojim snagama.

Po dolasku u Kalinovik, Mihailović, 19. marta, naređuje komandantu Zetskog četničkog odreda pukovniku Barji Stanišiću i komandantu operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine Petru Baćoviću da napadnu jedinice 3. NOU divizije. Naređenje je glasilo:

»Na svima Vašim pravcima nastavite najenergičnije nadiranje kao što ste već izvetstili.

Naredio sam i druge (iznenadne udare za definitivno uništenje komunista i u pravcu Glavatičeva i njihovih glavnih snaga, ovi iznenadni udari izvršiće se u najpovoiljnijem momentu obzirom na situaciju koju treba Vi da pripremite, a u najkritičnijem momentu za komuniste.

Obavestite sve vojnike na frontu da se priprema opšti opkoljavajući napad u kome će vidnog učešća pored njih uzeti i Pavlove trupe.

Osigurajte krila, bokove, pozadinu i međuprostore danju i noću. Ne dozvolite nikakvo iznenađenje.

Sve puštene četnike iz boljševičkog ropstva zatvorite u odvojene logore daleko u pozadinu i ne dozvolite nikakvo mešanje sa ljudstvom radi sprečavanja širenja defetizma, zbog čega su ih komunisti i propustili (Radi se o četnicima koje su zarobile jedinice 2. proleterske NOU divizije — nap. autora).«72

Istoga dana, Bajo Stanišić obaveštava majora Zaharija Ostojića — »Čika Branka«:

»Prema situaciji i radimo. Istoga dana posle povlačenja 17. marta pred veče težnja mi je bila da posednem položaje na liniji s. Presjeka — Kljuni -— Gradac (893)... Sa ovog položaja prvi i drugi četnički bataljon odstupili su preko Zimlja i to kasno iste noći teško iznureni, dok su mi ostale snage bile neupotrebljive.

18. marta izvršeno je prikupljanje snaga za napad za danas te nisam mogao delimično zalagati snage da izgubim potpuno duh kod četnika za potpuno uništenje komunista. —

Jedinice drže položaje u visini s. Pridvorci — Hrušta. Sastav snaga za današnji napad: ... Trebinjska brigada sa 500 ljudi pravcem: Zastolje — Obrlin — Ruda Glava -— s. Čičevo sadejstvuju i Italijani jednim bataljonom pešadije, jednom četom bornih kola i jednom baterijom pravcem: Nevesinje — s. Kljuna — Lokva i sa 2 bataljona i jednom baterijom pravcem: Bansko Polje — Bahtije-vica. U rezervi imam još 400 četnika i jedan bataljon Tabijana na pravcu Nevesinje — Glavatičevo.

Jačina partizanskih snaga nepoznata. Prema poslednjim podacima na jače su grupe selo Čičevo — s. Glavatičevo.

»Noćas su bila tri partizanska napada na frontu... U Donjem Zimlju partizani su razbila odred majora Petričevića. Radi ovoga naš levi bok i krilo ugroženi su. Moju rezervu od 300 četnika uputio sam odmah da zatvori pravac: D. Zimlje — s. Lakat, a ostalim jedinicama u sporazumu sa br. 22 (Italijani — nap. autora) naredio sam da se zadrže na sadanjem položaju dok se situacija u reonu Zimlje ne razjasni...«74

Pretrpljeni porazi i nemoć da zadrži prodor jedinica NOB, Mihailović se odlučuje na promenu dotadašnje taktike. O tome Ostojić, 21. marta, obaveštava komandanta Drinskog korpusa kapetana Baju Nikića. U obaveštenju piše:

»Od sutra menjamo taktiku. Prelazimo na formiranje letećih brigada. Jačina ovih brigada je 400 ljudi, naoružanje puške i samo puškomitraljezi bez teških oruđa i ikakve komore, ove brigade moraju biti sastavljene od najhrabrijih oficira i vojnika. Zadatak im je: iznenadni i brzi pokreti poglavito noću, upad u pozadinu crvenih, napadati i uništavati komunističke štabove i odeljenja, napade vršiti na bokove i duboku pozadinu crvenih a potom iznenada iščeznuti. Ove brigade ne smeju biti vezane, moraju biti u pravnom smislu divlji odredi, moraju kao lovački psi goniti do istrebljenja i potpune klonulosti podivljalu zver. Osim ovoga moraju sprečavati komuniste u nasilnom mobilisanju naroda, obrazujući u pozadini četništvo i šireći našu propagandu. Ove brigade izbegavaju front ali zato se tajno probijaju u duboku pozadinu neprijateljevu!. Obzirom na broj Vašeg naoružanja ljudstva odredite i broj ovakvih brigada, pošto je ostalo ljudstvo potrebno za borbu na frontu. Pazite na Nemce, štitite srpski živalj po potrebi i držite se planina. Za sada Nemce ne smemo napadati.«75

O svojoj odluci, da promeni dotadašnju taktiku, Mihailović je istoga dana, sledećim radiogramom obavestio i ostale potčinjene komandante:

»Moramo promeniti taktiku, linijske položaje, i dalje ćemo držati i stvarati pravce, jedne prema Nevesinju i Gacku a drugi prema Foči.Sa drugim delovima snaga prelazimo u čisto četničko ratovanje. Stvaramo najhitnije leteće brigade jačine 400 ljudi naoružanih puškama i puškioniitraljezima, bez ikakve komore. Ove brigade ne smeju nigde napadati front, moraju se ubacivati u pozadinu neprijatelja sa ciljem uništenja neprijateljskih odvojenih delova i brzog iščezavanja. Dalje, sprečavanje mobilizacije naroda za račun boljševika, dalje širenje eetništva u pozadini.

Moramo goniti komuniste kao lovački psi divlju zver ne dajući nigde odmora dok ne klonu. Najhitnije ovo naređenje prenesite svima u Sandžaku i Crnoj Gori, podelite zone svakoj letećoj brigadi. Za Sandžak i teren Pavlov neka to uradi Rade (major Rudiolf Per-hinek — nap. autora). Pozovite ga hitno k sebi i kao i Lasica (Đor-đa — nap. autora). Lašić da uredi to isto za ostatak terena u Crnoj Gori. Osigurajte liniju Piva — Golija za eventualan doček. Moj broj ubuduće 570 (Draža Mihailović — nap. autora) umesto 1001.«76

Međutim, situacija kod četnika se iz dana u dan sve više pogoršavala, o čemu Baćović 23. marta, izveštava Mihailovića sledećim radiogramom:

»Usled poslednjih događaja mnogo nam je pogoršana situacija u odnosu na okupatore. I pored čika Brankovog naređenja da pozovem br. 11 ovo nisam učinio. U Nevesinju izgubljeno 12 vag. hrane koja je uništena, (Kada su 22. marta 1943. godine jedinice 4. Proleterske i 5. crnogorske NOU brigade oslobodile Nevesinje, u njemu su pored ogromnog plena u naoružanju i opremi zaplenili: 6 vagona brašna, 3 vagona makarona, vagon pirinča, vagon soli, vagon ulja, vagon petroleuma, vagon vina i mnoštvo drugih prehrambenih artikala — nap. autora) kako sam Vam ranije javljao ostali su na megdanu oni četnici koji su vezani za naše ličnosti na prvom mestu Bosanci.«77

»21. marta u 16 časova komunisti napali Nevesinje jakim snagama. Bajo trebao da drži liniju Kifino Selo — Batković, ali on sa Crnogorcima odstupio bez borbe u pravcu Gackog. O odlasku nije me izvestio. Italijani odstupili pre napada na Nevesinje. Posle krvave borbe 22. u 8 časova komunisti zauzeli Nevesinje, i pored junačke odbrane hercegovačkih i bosanskih jedinica.«

Komunisti će biti tučeni sigurno, ali je najstrašnije da su partizani pojeli poslednji zalogaj i zaklali poslednje bravče i problem ishrane biće strahovit. Br. 22 (Italijani — nap. autora) usled neuspeha postao je bezobrazan ali smo to regulisali. Br. 11 (Nemci — nar. autora) drži se vrlo korektno i svaki pokret u našu zonu duž Neretve avizira ranije.«78

»Zbog obilaska Kalinovika pre Uloga i Lelije napustićemo Kalinovik i paralelno jurimo komuniste obrazujući odbranu Sandžaka i Crne Gore i spremajući udare letećim brigadama u pozadinu komunista. Naiazim se u oblasti Foče. Javite najhitnije situaciju u Hercegovini i da li ste formirali leteće brigade. Radi znanja na putu su 5000 prvoklasnih boraca iz Srbije ovamo«.79

»Najhitnije moguće dostavite moje naređenje Relji Piletiću da na licu mesta strelja svakog begunca iz Bajovih odreda, jer su bekstva iz ovih odreda isvakodnevna. Poručite Piletiću da na njega mnogo računam. Za mene ne brinite. Po potrebi prelazim i u brzinu. Jedan milion lira dajte u Kolašin za Pavla. Jedan milion daćete Baćovićevim kuririma kad dođu. Jedan milion menjajte u dinare u Sandžaku, Dr. Onji (general Miroslav Trifunović, komandant Srbije — nap. autora) po sigurnim kuririma, tako' da dobije bar 4—5 miliona dinara. Sve izdatke neka beleži blagajnik. Javite mi koliko ste tačno dobili od Miloša (pseudonim šefa britanske misije pukovnika Belija — nap. autora) da zavedem kod mene. Sav novac dobro osigurajte. Pozdrav svima 570. — Zamolite pukovnika Miloša da se kap. Robertson (član britanske misije za koga je Mihailović bio ubeđen da je 'ostvario vezu između Vrhovnog štaba NOP i britanskih funkcionera — nap. autora) uopšte udalji od radio stanice, jer verujem da ima vezu sa komunistima.«80

»Danas posle strahovito krvave borbe naša leva kolona Bosanci i Nevesinjci zauzeli Nevesinje. Desna kolona pod Vidačićem nailazi još uvek na veliki otpor i ugrožava grad jer su neki odredi Trebinjaca popustili u moralu. U pozadini partizana u Stolačkom i Ljubinskom srezu orgainizovana tri bataljona koji sa Trusine nastupaju ka Nevesinju. Odbranu Bileća, Gacka i Trebinja osiguravaju naše trupe sa Bajom Stanišićem. Ponavljamo da se narod sjajno drži i da nema nigde dezertiranja i prilaženja komunistima. Čvrsto verujemo da ćemo vlastitim snagama očistiti Hercegovinu. Danas smo poslali kurira Mirku (Lalatoviću — nap. autora) za novac. Molimo da naredite da dade što više novaca jer su i narod i vojska goli i gladni. Trebamo zlatnike, dolare i lire.«81

Međutim, istoga dana Mihailović doživljava i značajnu neprijatnost. Da bi je otklonio i prikrio svoje savezništvo sa okupatorima, on 27. marta, upućuje Mirku Lalatoviću, sledeći radiogram:

»Za pretsednika vlade sledeće: U govoru od 26. marta g. Grol (Milan. U to vreme je bio ministar inostranih poslova u kraljevskoj jugoslovenskoj vladi — nap. autora) ponavljam g. Grol, pored jugoslovenske vojske pominje i krvave borbe jugoslavenskih partizana. Zar do sada nismo dali dovoljno materijala, da se komunisti u našoj zemlji bore samo za vlast protivu nas i onih demokratskih težnji. Zar hiljade ubijenih nacionalista nisu dovoljan dokaz šta oni hoće. Zar nam se ne veruje da se oni bore samo protiv nas a ne protiv okupatora. Zar obijač koji se vodi u kartoteci zagrebačke policije, pod br. 10434 imenom Josip Broz, inače vođa komunista, pod lažnim imenom Tito, može da se poredi sa nama kao narodni borac. Ubuduće kad hoćete Josipa Broza isticati kao narodnog borca, odvojte ga od nas, jer sa bandom robijaša i narodnih zlotvora nemamo nikakve veze. Josip Broiz kroz sve letke i govore kao i radio »Slobodna Jugoslavija«, iz Moskve, napada najpogrdnijim rečima kralja i kako oni kažu, izdajničku vladu u Londonu. Ovakvim radom stvara se zabuna u narodu i pojačava se ideološka borba u zemlji. U mesto ovoga pozivajte narod da stupa u redove jugoslovenske vojske i da se okupe pod vojničke zastave. Komunisti predstavljaju partijsku vojsku.

Ištvan poslao kurire za novac. Pošaljite Ištvanu umesto jedan, dva miliona lira. Ponavljam dva miliona lira, i 2000 zlatnika. Ištvan povratio Nevesinje sa pravca Blagaj bočnim udarima, u pozadinu komunista ubacujemo leteće brigade i razvijamo četovanje. Da li su krenuli odredi iz Srbije.«82

Istoga dana Mihailović je primio i Baćovićev izveštaj o situaciji u oblasti Nevesinja, u kome piše:

»Čišćenje nevesonjskog sreza nastavlja se. Karakteristično je da komunisti nisu nikome pa ni našim najsigurnijim porodicama apsolutno ništa uradili, niti su koga ubili. Razvili su bili odmah ogromnu propagandu, sastanke, pozorišne predstave, letke. Bilo bi vrlo užasno da su ostali duže... Proleteri se bore sjajno i kompaktni su kao uvek. Bili su pripremali napad na Mostar i opštu mobilizaciju. Broj 11 (Nemci — nap. autora) došao je prema sporazumu do Bijele, povukao se, ne ide dalje (reč je o sporazumu Jevđević — Liters — nap. autora). Između Bijele, Glavatičeva, G. Zimlja, Bjelog Polja imaju još dve brigade, ali su našim zauzećem Nevesinja otsečene. Br. 22 uglavnom korektan.«83

»Noćas sa dve nove dalmatinske brigade partizani su uspeli da razbiju našu vojsku kod Nevesinja. Baćović je tri dana jako bolestan i trupama komanduje Pantić Jovan. Komunisti su zauzeli ponovo Nevesinje i doprli na liniju Velež — Bišina. Kod trupa se oseća užasan umor. Postoji raspoloženje da se odustane od svake borbe. Bosanske trupe su nezadovoljne zbog Hercegovaca i obratno. Javlja se i nezadovoljstvo sa komandantima. Komunisti pojačavaju propagandu. Učinićemo sve što možemo da se vojska obnovi i osposobi za borbu, ali ako vidim da je stvar opasna i izgubljena, molim za odobrenje da mogu zatražiti indirektno preko Italijana pomoć Nemaca. Velike su stvari na kocki pa izvolite odlučiti.«84

Vest o novim porazima četničkih jedinica u oblasti Nevesinja, Mihailoviću je potvrdio i Baćović. U izveštaju upućenom 31. marta, on piše:

<>»Bio sam dva dana teško bolestan. Za to vrerne zamenjivao me je major Pantić. Iako sam bolestan, preuzeo sam komandu. O ponovnom padu Nevesinja izvestio Vas je Jevđević. Nevesinje je ponovo palo zbog toga što su partizani prodrli preko Zimlja, gde je popustila kolona 22 (Italijana — nap. autora), te su nam leđa bila ugrožena. U svim borbama oko Nevesinja imali smo 150 ranjenih i 70 mrtvih četnika. Najviše je nastradala Rogatička brigada... Zarobljeno i streljano 40 partizana sa komandirom... Srez bilećki, trebinjski, stolački i Ijubinjski, uglavnom su očišćena. Muslimani sreza stolačkog komunistički nastrojeni. U srezu Ijubinjskom kapetan Janičić Ivan je razbio partizanski centar i streljao 30 komunista. Svima odbeglim komunistima popaljene su kuće, a porodice uhapšene. Svi do sada uhapšeni i sumnjivi su streljani. Nastavljamo hapšenje i razoružavanje sumnjivih. Do sada smo streljiali 40 krivaca. Naše trupe su jačine oko 4.000, ali zamorene i izmrcvarene dugotrajnom borbom i neredovnom ishranom. Moral smo povratili. Jevđević je u Mostaru. Ja ću se nalaziti u Duvnu. Ovog momenta nije nam potrebna još kolona 11 (Nemci — nap. autora) za koju je Jevđević tražio odobrenje od Vas...«85

A evo, i Baćovićevog naređenja izdatog 31. marta potčinjenim komandantima o postupku prema pripadnicima i simpatizerima Narodnooslobođilačkog pokreta. Naređenje glasi:

<>»Primećeno je i do sada razotkriveno mnogo komunističkih jataka i pristalica. Primećeno je i da je izvestan deo stanovništva podlegao lažima i obmanama komunističke organizacije i propagande, te su pojedinci odbegli u šumu.

S obzirom da će da se izvrši nemilosrdno čišćenje cele Hercegovine i Istočne Bosne od svih štetnih elemenata, to da pri tome ne bi stradali i nevini

1.) Da će odbeglim komunistima, njihovim jatacima i saradnicima, biti uhapšene porodice, kuće uništene i pokretna imovina, a imanja oduzeta za račun nacionalne četničke organizacije, ukoliko to do sada nije učinjeno.

2.) Ko se od odbeglih lica ne vrati svojoj kući i ne prijavi najbližoj četničkoj vlasti u roku od pet dana od dana izlaska ove naredbe biće oglašen za narodnog neprijatelja i kao takav streljani gde se bude uhvatio, a njegova porodica streljana, imanje oduzeto, a kuća uništena.

3.) Da će biti streljano svako lice, koje bude prikrivalo, hranilo i na ma kakav način pomagalo komuniste, a njegova porodica uhapšena, kuća spaljena i imanja oduzeta.

4.) Svako lice koje ne bude ispunjavalo dodeljene mu dužnosti, biće uhapšeno i stavljeno pod preki vojni sud sa optužbom za veleizdaju.

5.) Svima krivcima, bez obzira da li su to starešine ili obični borci, biće oduzeta sva četnička prava ako ma i najmanje budu kažnjena od prekog suda.

6.) Svima licima koja budu okrivljena za nevojničko držanje na položaju, Širenje lažnih vesti i stvaranje zabune u borbenim redovima i u narodu, izvršiće se suđenje kod prekog vojnog suda u koliko kao takva ne budu streljana pred strojem, bez obzira da li je to lice starešina ili obični borac.

7.) Sve starešine, koje ma u čemu ne budu podesne za komandovanje, biće smenjene sa položaja, a na njihova mesta biće postavljena lica koja sami borci dotičnih jedinica budu izabrali.

8.) Primećeno je da su izvesna lica učinila zlonamerne izvesne nepravilnosti pri dodeli imanja koja su deljena. Napominje se da će se u najskorije vreme izvršiti revizija izvršenih podela i da će biti otklonjene sve nepravilnosti, dajući prvenstvo siromašnim porodicama i porodicama kojima je neko poginuo iz porodice kao. četnički borac.

O novim porazima i rasulu četničkih jedinica u Hercegovini, Jevđević obaveštava Mihailovića, 3. aprila, sledeće:

<>»Italijanski viši oficir u našoj službi izvestio me je da su Crnogorci neke dve Baćovićeve i moje depeše upućene Čiči predali Guverneru (Pirciju Biroli — nap. autora) ili su crnogorski oficiri digli te depeše na našoj stanici, ili ima izdaje u Vašem štabu. Stvar je autentična. Naša je vojska premorena, a naročito ona koja je sa Baćovićem bila u Dalmaciji. Radi budućnosti apsolutno je potrebno sačuvati i ne slati u vatru dve grupe. To nam treba radi Italijana i kao kadar dok prođe ova zarazna psihoza i vera u nepobedivost partizana ili dok dođe srbijanska i Đurišićeva trupa, zbog kojih nas narod napada, da smo ga lagali, jer te trupe nikako nije video. Baćović je naredio da jedna grupa od 2.500 četnika napada od Bišine. Moral je poljuljan, ako ga povratimo uzećemio Nevesinje i čekati ili Srbijance ili Nemce koje još neću da zovem. U južnoj Hercegovini možemo naslonom na Trebinje i Stolac da imamo još 3.000. Baćović ove vodi stalno na kasapnicu. Ima ogromne gubitke. Stanišić odstupio u pravcu Stepena ka Krstaču. Gacko su zauzeli partizani. U ovoj borbi ima 3 lakše ranjena. Ove trupe neće da se bore. Baćović već danas stalno napada. Hitno ću ga izvestiti zbog novostvorene situacije usled Bajovog odstupanja...«87

Napomene

1 Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomaga ča, Dokumenta o izdajstvu Draže Mihailovića, knj. I, Beograd 1945. godi ne, dok. br. 205.
2 Isto kao pod 1, dok. br. 208.
3 Isto kao pod 1, dok. br. 209.
4 Isto kao pod 1, dok. br. 212.
5 Isto kao pod 1, dok. br. 217.
6 Isto kao pod 1, dok. br. 218.
7 AVII. Ca, k. 159, reg. br. 1673 (H-X-74).
8 Isto kao pod 1, dok. br. 237.
9 Isto kao pod 1, dok. br. 239.
10 Isto kao pod 1, dok. br. 240.
11 Isto kao pod 1, dok. br. 59.
12 Isto kao pod 1, dok. br. 60.
13 Isto kao pod 1, dok. br. 246.
14 Isto kao pod 1, dok. br. 247.
15 Isto kao pod 1, dok. br. 250.
16 Isto kao pod 1, dok. br. 251.
17 Isto kao pod 1, dok. br. 302.
18 Isto kao pod 1, dok. br. 311.
19 Isto kao pod 1, dok. br. 379.
20 AVII, Ca, k. 141, reg. br. 16/6.
21 Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941—1942, dokumenti »Arhivski pregled«, Beograd 1976.
22 AVI I, Ca, k. 18, reg. br. 1/6 (Vk-X-20).
23 AVII, Ca, k. 141, reg. br. 17/16-1.
24 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
25 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
26 AVII, Ca, k. 322A, reg. br. 3/3.
27 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
28 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
29 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
30 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1. 3 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
32 Isto kao pod 21.
33 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
34 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
35 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
36 Isto kao pod 21.
37 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
38 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
39 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
40 AVII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1.
41 AVII, Ca, k. 141, reg. br. 27/6 (CG-V-1605).
42 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
43 AVII. NAW-Mf, T-821, reg. br. 252, 319—323.
44 Isto kao pod 43.
45 Isto kao pod 1, dok. br. 260.
46 Isto kao pod 1, dok. br. 261.
47 Isto kao pod 1, dok. br. 262.
48 Isto kao pod 1, dok. br. 264.
49 Isto kao pod 1, dok. br. 273.
50 Isto kao pod 21.
51 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
52 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
53 AVII, Ca, k. 142, reg. br. 56/1 (CG-V-1610).
54 AVII, Ca, k. 2, reg. br. 29/1 (VK-V-65).
55 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
56 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
58 AVII. Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
59 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
60 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 3/1.
61 Isto kao pod 2, dok. br. 70.
62 Isto kao pod 1, dok. br. 71.
63 Isto kao pod 21.
64 M AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
65 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
66 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
67 AVII, Ca, k. 162, reg. br. 24/1 (BX-V-113).
68 AVII. Ca, k. 231, reg. br. 1/9 (BX-X-120).
69 AVII, Ca, k. 162, reg. br. 34/1 (BX-V-121).
70 Zabeleške autora iz razgovora sa Vojmom Anđrićem, maja 1943.
71 AVII, arhivski fond D. M. S-V-712.
72 AVII, Ca, k. 2, reg. br. 31/1 (VK-V-65/2).
73 AVII, Ca, k. 162, reg. br. 44/1 (Bx-V-130).
74 AVII, Ca, k. 236, reg. br. 12/10 (BX-W-94).
75 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 50/1 (BX-V-134). 7« AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
77 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
78 AVII, Ca. k. 293, reg. br. 4/1. 78 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
80 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
81 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
82 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
83 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
84 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
85 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.
86 AVII, Ca, k. 172, reg. br. 33/4 (BX-V-3270).
87 AVII, Ca, k. 293, reg. br. 4/1.